Ivana Gajica,
TV voditeljka, „uplovila je u novi izazov zajedno sa kolegama, počela je da vodi emisiju ‘Tačno 1’. Na pitanje da li im smeta što je taj termin rezervisan za penzionere i domaćice, kaže:
„Tako bi se moglo pomisliti, ali osim njih, gledaju nas sve generacije, učenici i studenti pre ili posle škole i fakulteta, zatim mnogi ljudi koji rade u smenama. Nažalost, svi znamo i kakva je situacija s nezaposlenošću u Srbiji, tako da je u tom trenutku u domovima mnogo više ljudi nego što bismo pretpostavili i voleli.“
U čemu joj je važno da bude pobednica:
„U stvarima do kojih mi je stalo, a te stvari se menjaju. Kao mala morala sam da budem prva u ‘Čoveče, ne ljuti se’. Danas mi to uopšte nije bitno, jer je mom sestriću mnogo važnije da on bude prvi u toj igri.“
(„Večernje novosti“)
Vojin Ćetković
glumac, i otac, o aktuelnoj aferi sa mlekom, kaže:
„Imam bliznakinje. Jedna ne voli mleko, a ova druga, koja ga obožava, kaže mi: ‘Tata, ako ovo mleko od krave ne valja, daj mi ono od koze!’“
(„Večernje novosti“)
Zoran Ćirić,
pisac i sada već bivši član Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Nišu, govori o svojoj ostavci pred samu premijeru predstave Konstantin – znamenje anđela, koja će biti izvedena u sklopu proslave 17 vekova od donošenja Milanskog edikta:
„Izdvojeno je ukupno 19 miliona dinara, od čega sedam miliona obezbeđuje grad Niš! Ta suma apsolutno bode oči, previsoka je za sirotinjske uslove u kojima funkcioniše ovaj grad i kultura u njemu. Morao sam javno da istupim iz svega toga, da sačuvam svoje dostojanstvo, ne želim da me sutra ljudi na ulici pitaju koliko sam se ugradio i koliko sam dobar od Milanskog edikta. Takve priče sada kruže gradom – koliko će se ko ovajditi.“
Ćirić je kao član UO bio protiv usvajanja umetničkog programa niškog pozorišta za ovu godinu, a posebno, kako kaže, protiv predstave o Konstantinu:
„Ovo što se radi je megalomanski i nije u duhu hrišćanstva. Ako ćemo da govorimo o srpskoj kulturi i hrišćanstvu, zašto nije urađena predstava o Svetom Savi? Car Konstantin nije srpska priča!“
(„Večernje novosti“)
Milorad Vučelić,
glavni urednik nedeljnika „Pečat„, komentariše aktuelne događaje:
„Preciznim udarcem uzdrmana je celokupna naša poljoprivreda i prerađivačka industrija. Izazvana je neviđena panika i pomama. Policiji se već prijavljuju očevi i majke koji svojoj deci daju mleko. Odrasli koji piju mleko se odvode kao suicidni u psihijatrijske klinike. Lancu loših posledica nema kraja. Rečna riba u Srbiji je otrovna, pa bi trebalo uzimati samo zamrznute osliće iz Japana, jer tamo je raspad nuklearne elektrane delovao lekovito. Političko delovanje žutih dobija sve opakije oblike.
Opušteni su samo oni koji ne žive u Vojvodini i Beogradu. Anketirani građani iz Niša, Jagodine i Kragujevca izjavljuju da i ne haju za te priče i bezbrižno piju mleko. Lako je njima, oni nemaju Ješića i Pokrajinu.
Ukratko, Srbijom teku med i mleko.
Ali, ne lezi vraže, kao grom iz vedra neba, jedan od najvećih američkih i svetskih filmskih glumaca Tom Henks (na naslovnoj je strani ovog ‘Pečata’) izjavio je da je Kosovo Srbija. To je u političkom rukovodstvu ove zemlje izazvalo veliko negodovanje, nedoumice i nepoverenje.
Zašto?
Zato što je ovde vladajuće geslo: Srbiju za datum!“
(„Pečat“)
Halid Bešlić,
pevač, o političarima i pevanju:
„Zašto ne bismo snimili duet? Ne znam kome bi to bilo od koristi, ali Dačić je političar koji ima najviše sluha od svih koje poznajem. Znam da često peva moje pesme, čak smo i zajedno pevali… Ima lepu boju glasa i talentovan je!“
„Žao mi je što su se žene u Srbiji ponadale, ali neće. Znam o kome se radi jer i sam ponekad gledam tu seriju, ali tog glumca ne poznajem lično. Neko se našalio sa Srpkinjama.“
(„Naše novine“)
Milica Bukvić,
lovac sa Zlatibora, već 31 godinu učestvuje na tradicionalnoj hajci na vukove, ove godine iz privatnih razloga:
„Ima da ih osvetim. Prošle godine su mom sinovcu u naselju Zova na samo 20 metara od kuće zaklali dva ponija. Kako su samo bili lepi ti poniji. Osvetiću ih!“
Sreten Jovanović,
lovac veteran, otkriva zašto je ubijanje vukova toliko privlačno:
„Svaki put kada sretnem vuka, javi se novi osećaj. Osećaj je kao kada se zaljubiš. Proradi adrenalin i nije svejedno. Moraš da pustiš životinju da se smiri, a ujedno i sam da smiriš osećanja. A onda odabereš trenutak kada opališ!“
Tu nije kraj lovčevoj priči:
„Ja sam jednini lovac u bivšoj Jugoslaviji koji je ubio belog vuka. To je retkost videti u prirodi, a kamoli odstreliti. Tim metkom kojim sam ubio belog vuka ustrelio sam i jednog običnog. Dva vuka jednim metkom!“
(„Naše novine“)
Elena Karaman Karić,
majka, supruga, dizajnerka, posle burnih godina „pronašla je svoj mir i potpuno transformisala sebe i svoj život“. Pošto većina ljudi teži ka tome, Elena želi da podeli svoje iskustvo:
„Mera-balans, kao suština dobrog života i umerenost u svemu. Samo bezuman čovek pada u neki od ekstrema premalo ili previše… U svemu treba pronaći meru, jer je u tome mudrost življenja. Održavanje balansa je najvažnije, a pravilna ishrana je osnov svega. Ipak, postoje ljudi koji se hrane zdravo, vežbaju, ali svakodnevno trpe stres na poslu. Organizam tada strada bez obzira na ishranu. Ono što treba da učinimo kako bismo uspostavili balans jeste da odvojimo vreme za opuštanje, ma šta nam se dešavalo, da se hranimo zdravo i stvorimo zdrave navike!“
Kako lična transformacija izgleda u praksi:
„Svako ima put koji mora da pređe. A da bi ga prešao, mora da ga pronađe. Nekima je taj put manje naporan, a nekima strm i trnovit. A što je trnovitiji, to je i izazovniji. Samim tim veći je osećaj zadovoljstva i ostvarenosti kada se preboli“.
(„Story“)
Katarina Ostojić,
pevačica, govori o najavljenoj udaji:
„To će se desiti u najskorije vreme. Džek i ja na čin sklapanja građanskog braka ne gledamo kao na nešto spektakularno i to ćemo obaviti samo zato što imamo probleme zbog mog srpskog pasoša koji skoro nigde nije dobrodošao, a ja moram sebi da obezbedim boravak uz svog čoveka.“
Kako će izgledati venčanje:
„Venčanje će se obaviti bez ikakve pompe, jer meni ti brakovi više uopšte nisu bitni. To mi je treći po redu i nadam se da će biti, treća sreća! Čekamo da nam stignu papiri, a onda ćemo otići u opštinu da sklopimo brak i vratićemo se kući bez preteranog uzbuđenja.“
(„Story“)
Dragan Džajić,
„čovek koji je ispisao istoriju domaćeg fudbala, ponovo na čelu Crvene zvezde“, govori kako su on i supruga sarađivali tokom odrastanja svojih kćerki:
„Supruga i ja zajedno učestvujemo u vaspitanju kćerki, pa i sada kada su Sanja i Dragana već formirane devojke. Oboje ih savetujemo i dogovaramo se, naravno slušajući pre svega njihovo mišljenje. Ni Branka ni ja nismo moderni roditelji, pa smo ih učili takozvanim standardnim vrednostima, pre svega moralnim, a onda vrednosti prioriteta!“
(„Hallo“)
Dara Bubamara,
pevačica i majka, govori o temperamentu svog malog sina:
„Moj sin je pun energije, pa smo neko vreme suprug i ja imali muke da ga nateramo da spava. Prošle nedelje smo ga upisali u školu boksa kod Nenada Pagonisa, kik-boksera, srpsko-grčkog porekla, koji je svetski prvak u K-1 kik-boksu. Kosti prijaju treninzi i lepo se snašao i ako je najmlađi polaznik. Sada mu je to omiljeni način pražnjenja energije, a i ranije ide na spavanje, što je za nas najvažnije.“
(„Hallo“)
