Izjava nedelje:
Ljubiša Živadinović,
advokat Nebojše Pavkovića, o imovini svog klijenta kaže:
„Priče o njegovoj imovini su podmetnute. Zapravo sve su to spekulacije, uveravam vas da general Pavković od nepokretnosti nema ništa. Vila u Kotoru o kojoj se pričalo nije njegova nego njegovog bivšeg tasta. Pripisan mu je stan u Beogradu, ne Dedinju u Ulici Save Grujića, a to je rezidencijalni objekat. Govorilo se da ima vilu u Andre Nikolića, što je takođe spekulacija. U ovim rezidencijalnim objektima general je boravio ili ih koristio kao načelnik Generalštaba. Njegova adresa je u Molerovoj ulici u Beogradu, to je stan koji mu je pripadao, ali se on dogovorio sa bivšom suprugom i polovinu stana ostavio sinu Vuku.“
(„Večernje novosti“)
Miodrag Vuković,
funkcioner DPS-a, objašnjava zašto premijer Srbije Vojislav Koštunica ne može da određuje pravila referenduma o nezavisnosti Crne Gore:
„Srbija nema pravo da nam sugeriše referendumska pravila jer će referendum pripremati Crna Gora zajedno sa EU-om, a koliko ja znam, Koštunica i Srbija nisu članovi EU-a.“
(„Kurir“)
„Kurir„,
nakon nedavnih tekstova o crnogorskom policajcu Marku Lakiću, članu Mense, piše:
„Mensa bi uskoro mogla da postane udruženje policajaca. U našoj zemlji je sve više superinteligentnih policajaca. U prestižno društvo Mensa, pored Marka Lakića, policajca iz Podgorice, nedavno je ušao i Igor Cicović, policajac u SUP-u Beograd, koji ima koeficijent inteligencije čak 152.“
(„Kurir“)
Vladimir Kravčenko,
neobičan umetnik koji se već pet godina bavi oslikavanjem i rezbarenjem ljuski jaja, priča kako je počeo da se bavi tim poslom:
„Pre nekoliko godina pitao sam urednicu TV dodatka u novosadaskom ‘Dnevniku’ da li bi neko od rezbarenih jaja moglo da se objavi na naslovnoj strani i dobio sam negativan odgovor budući da su objavljivali samo fotografije lepih devojaka. Sinula mi je ideja i rekao sam sebi – imaću tu naslovnu stranu, kad-tad. Počeo sam da skupljam i nižem jaja, da ih povezujem najlonom. Iako je prva verzija imala 300 jaja, u ovoj kreaciji ima 283 kokošijih, i devet i po jaja japanske prepelice. Nedavno me je intervjuisala mađarska televizija ‘Dunav’, pitali su me u šali da li bih mogao da napravim i kupaći kostim, pa sam im rekao da bi gornji deo bio od dva jajeta, a donji od jednog postavljenog – uzduž. Dame su se nasmejale zamislivši sebe u njima, i rekle da bi za njihove obline bila potrebna bar četiri.“
(„Svet“)
Tošo Borković,
karikaturista čije će se ilustracije naći u knjizi Dragomira Antonića Sve o afrodizijacima, govori o interesovanju za erotiku:
„He, he. Sećam se, kada sam počinjao, pitali su me mogu li da radim karikature na temu seksa. Ja im rekoh: ‘Kako ne bih mogao, ako sam o nečemu razmišljao, o tome sam.’ Zbog toga mi je i drago što će moje karikature biti mali začin na ljubavnoj trpezi iz Antonićeve knjige.“
O srpskoj karikaturi danas:
„Karikatura, zahvaljujući majstorima koji su živeli na ovim prostorima, i dalje ima mesto u kulturi i informisanju. Međutim, posustaje. Ljudima koji treba da je plate nije u interesu da neko misli i upućuje na nešto što nije u redu. Karikatura je tu da stvari budu jasnije. Slična je ljutim jelima: čovek voli da pojede ljuto, znoji se, ali mu prija. Tako je i sa karikaturom: čuće i videće nešto što ne valja, ali je tako skrojena da se ne desi da izgubi vid, sluh, da ima loše snove zbog toga“.
O knjizi:
„Ova knjiga nudi vekovna iskustva koja su jedini lek za našu belu kugu. Mislim da bi geslo ove knjige trebalo da bude: ‘Stavite nešto u kljun da bi ševa bila dobra’.“
Koji je najbolji afrodizijak:
„Ja nemam to iskustvo. Ništa žen-šen i to korenje, to nisam koristio. Mislio sam da je kopriva najbolji afrodizijak, ali čuo sam da je i kačamak jako dobar. Pa ko misli da mu je potrebno, neka proba.“
(„Glas javnosti“)
Slaviša Vranić,
Beograđanin, jedan od mnogih koji se potrudio da svojoj porodici za Uskrs obezbedi dobro mesto u Košutnjaku, „godinama najpopularnijoj beogradskoj oazi“:
„Došao sam oko jedan ujutru i skoro sve je bilo puno. Bila je slobodna još ova klupica. Porodica mi je stigla oko devet i odmah sam se bacio na posao. Nema 1. maja bez dobrog roštilja.“
(„Večernje novosti“)
Branislav Lečić,
glumac i bivši ministar kulture, priča o svojoj „mačo fazi“:
„Od neke 24. do 32. godine imao sam snažnu potrebu da iživim svoju muškost – bavio sam se sportom, bio sam brz i spretan, spreman da ne spavam, da popijem i radim najopasnije stvari. Za vreme predstave na letnjim igrama u Dubrovniku, skakao sam sa kule od Minčeta koja ima oko trideset metara, pa su svake večeri dolazila bolnička kola. Ali ne zbog mene, meni ništa nije falilo. U nesvest su padali neki gledaoci. Bio je to priznajem, čudan period mog mačo izražavanja, ali svidelo mi se. Imao je nečeg uzbudljivog i neočekivanog, a i žene su to volele.“
(„TV novosti“)
Jelena Karleuša,
zvezda sa estrade, priča kakvi je muškarci privlače:
„Sa mnom ne može da bude običan muškarac. U muškarcima koji nisu uspešni, bogati i moćni, stvaram ogroman razarajući ‘cunami kompleks’.
Postaju opsesivno ljubomorni, pokušavaju da me ponize i stave u podređeni položaj, na kraju se totalno upropaste. Muškarac koji jednog dana bude zaslužio mesto pored mene i u mom životu, mora da bude uspešniji, bogatiji i moćniji od mene, sa akcentom i izraženim IQ-om. Mora da me podržava, a ne da me sputava, i da sa uživanjem i ponosom gleda na moju profesiju i popularnost.“
(„TVnovosti“)
Nataša Bekvalac,
„nežna, krhka i plava“, govori o ženama i muškarcima:
„Žene su me u životu najviše povredile. Baš iz tog razloga prijateljski i poslovno se okrećen muškarcima. Lepota i neke druge osobine koje imam nisu mi dobro donele u odnosu sa ženama.“
(„Čik“)
Olja Crnogorac,
voditeljka TV emisije „Prekid programa“, na pitanje da li se oseća seksi, kaže:
„S obzirom na to da sve moje drugarice kada izlaze izgledaju ful, ponekad se osećam manje vrednom, svi ti minići, dekolteići, tortura kose, nokti, koža, šminka… Pokušavam da se osećam seksi koliko god mogu.“
(„Čik“)
Milan M. Milošević,
glavni i odgovorni urednik magazina za muškarce „Maksim“, u uvodniku prvog broja piše… pa ko bude razumeo kupiće:
„’Maksim’ nije časopis – to je najveći svetski fan klub, u kome ćete naći jedino i isključivo momačke stvari koje vas stvarno zanimaju. Strip. Električna igračka. Drugarica kojoj rastu noge i grudi. Majica od juče. Omiljena hrana. Cigarete. Besni automobil nalik na igračke. Alkohol. Najbizarniji podatak u društvu. Film. Fudbal i sve oko fudbala. Miris iz auspuha. Seks i hoćemo još. Izlazak u grad. Nešto dobro na TV-u. Izlazak sa njom. Udisanje helijuma. Žurke do zore. ‘Sunce’ i ‘Balerina’. ‘Maksim’. Sve može. Smejanje. Smeh. Smejanje je najbolji lek protiv straha.“
(„Maksim“)
Srđan Dragojević,
„trenutno najpopularniji domaći reditelj“, na pitanje da li se povodom njegovog filma Anđeli 2, oglasila Srpska pravoslavna crkva, odgovara:
„Zašto bi?! Iz ličnog izvora imam informacije da SPC sa simpatijama gleda na Anđele te neka sveštena lica tvrde kako Anđeli imaju izuzetan pedagoški značaj jer se zalažu za porodične vrednosti.“
(„Maksim“)
Jelena Ćuruvija–Đurica,
glumica, za sebe kaže da je odgovorna i hrabra i dodaje:
„Nisam klasična ‘ženskica’. Najbolja definicija mene je da sam žena sa muškom energijom. U muškom svetu se dobro snalazim, jer ovo i nije preterano muški svet.“
(„El“)
Stefan Kapičić,
glumac i „Lanselot na beogradskom asfaltu“, kada bi bio u mogućnosti „najradije bi se vratio u vreme kralja Artura i epohu u kojoj su vitezovi okruglog stola bili nosioci večite borbe između dobra i zla:
„To doba odlikovale su čast, hrabrost i odanost. Vitezovi su se borili samo mačevima, a srčanost i odvažnost su bili njihovo najubojitije oružje. Uostalom, tada su postojale i princeze za koje je vredelo boriti se!“
(„El“)
Snežana Dakić,
„TV autorka“ i devojka u trendu, na pitanje na šta bi potrošila poslednjih dve hiljade dinara, kaže:
„Ne bih potrošila poslednje dve hiiljade dinara, već bih ih ostavila za nešto važnije, po strani. Nije sve u garderobi, treba misliti i o strateškim stvarima, o kvalitetu života uopšte.“
(„El“)
