„Politika“
u članku o „tajnom muškom oružju“ – donjem vešu, otkriva:
„U ulicama u kojima se nalaze ovakve radnje često se čuju ženski uzdasi i poneki vrisak pri pomisli na to. Mogu se pronaći slip i bokserice od taktela, vrste sintetike, veoma ugodne za telo, leti rashladjuju kožu, lagane su pa vam se čini kao da na sebi nemate ništa. Ima ih i od materijala u čijem sastavu ima likre i pamuka. Najčešće ih kupuju poznate ličnosti, biznismeni, političari i sportisti.
Kako muškarci kupuju veš?
Muškarci su probirljiviji kupci od žena. Ne mrzi ih da pola sata rastežu gaće, zaviruju u etikete sa sastavom materijala. Najvažnije je da ih lastiš ne steže oko struka i da im je ugodno u predelu prepona, ali gledaju i da su sečene pozadi i tako u beskraj. Sve više traže tange sečene kod gume koje pokrivaju veći deo zadnjice. Skrojene su poput ženskih sa linijom –na zadnjem delu, a nazivaju se string tangama.
Šta se prodaje?
Rublje s rajsferšlusom na sredini koje verovatno služi za osvajanje, sa ušivenim štitnikom od crnog satena za genitalije. Naravno, ima muškaraca koji nose veš od crne providne mrežice s vonderbra dodacima, da izgleda za broj veći, baš kao kod ženskih brushaltera. Nije zanemarljiv ni broj onih koji biraju gaćice sa dve nitne na bokovima.“
Jovo Toševski
piše o „vešticama“ ili „zlim ženama“:
„Dajte jedanput da vidimo te veštice. Pokažite ih. Gde su? Ali, pazite, prava veštica bi morala da ne jede, da ne spava, da joj nije hladno, da joj vrućine ne smetaju, da može da se pretvara u žabu, zmiju, da ne voli komfor, da prezire kupatilo. Može, jer te „veštice“ igraju na sigurnu i unapred odabranu kartu–na muškarca koga narod naziva–glup za žene. To je muškarac stvoren za psihoseksualnu manipulaciju, u čemu su žene takođe rodjeni majstori.“
Aleksandar Crkvenjakov,
direktor Radio-televizije Srbije, o konkurenciji i gledanosti:
„Željko Mitrović je bezobrazan, od svih mogućih pokazatelja gledanosti izvuče onaj koji Pinku odgovara i o tome objavljuje oglase po novinama. Ja za to nemam para.“
(„Glas javnosti“)
Vojislav Koštunica,
predsednik Demokratske stranke Srbije, o razgovorima s gradjanima:
„Poruka koju sam najjasnije čuo i koja me je ohrabrila, zato što u svemu odgovara onome za šta se zalaže DSS, proistekla je iz razgovora sa jednim krajiškim izbeglicom, koji se zatekao u Grockoj, kao mnogi drugi njegovi sapatnici po celoj Srbiji, on mi je rekao da nam je potreban zakon jednak za sve.“
(„Večernje novosti“)
Olivera Kovačević, voditeljka TV Pinka, o poziranju za „Plejboj“:
„Kada smo smislili kabaretski izgled, počela je potraga za cilindrom i štapom. Nazvala sam jednog našeg poznatog sveštenika, ali mu neću reći ime, da ne bi opet Sinod raspravljao o ‘Klopci’, kao letos, i rekla: ‘Oče… kako da nađem štap koji nose naše vladike?’ On me je upitao: ‘Za šta će ti to, Olja?’ Rekla sam: ‘Ma, za neko slikanje.’ On je odgovorio da kod nas takav štap nosi samo patrijarh i da vidim sa sekretarom u Patrijaršiji. Ja sam zgranuta rekla: ‘Ma, nema veze, zaboravite’, na šta je on pronicljivo dodao: ‘Nije valjda za Plejboj?’ Odgovorila sam mu: ‘Šta vam pada na pamet, oče?'“
(„Večernje novosti“)
Vladan Batić,
predsednik Demohrišćanske stranke Srbije, govoreći o direktorima iz Crne Gore koji rade u Srbiji:
„Ne treba nam niko ovde da nam prodaje pamet, imamo mi dovoljno svoje pameti.“
(„Večernje novosti“)
Dragan S. Tomić,
predsednik poslaničke grupe Socijalističke narodne stranke, o povratku monarhije:
„Upozoravamo Srpsku pravoslavnu crkvu da ne insistira na povratku monarhije u Srbiju, jer je sadašnji kandidat za kralja Aleksandar Drugi Karađorđević, u stvari, major britanske armije. Uz to, ne zna srpski.“
(„Večernje novosti“)
Amfilohije,
mitropolit crnogorsko-primorski, o razgovoru s prestolonaslednikom Aleksandrom Karađorđevićem:
„Pitao sam ga: ‘Znate li vi kako je Karađorđe postao priznati vožd svih Srba? Tako što su mu posekli glavu.’ A on je pitao: ‘Znači li to da i meni treba da odseku glavu?’ Odgovorio sam mu: ‘Ako niste spremni na to, ne računajte da možete biti kralj ovakvom narodu. Kakav god on bio.’“
(„Večernje novosti“)
Miša Janketić,
glumac, o podeli na muške i ženske poslove: „U principu, nema muških i ženskih poslova, sve je pitanje dogovora i ženske inteligencije da shvati neke stvari. Ako sam ja logistička podrška svojoj porodici i ako je moja dužnost pribavljanje novca od kojeg živimo, onda bi bilo jako glupo da gubim vreme na pranje sudova, peglanje ili usisavanje, ako za to vreme mogu da se odmorim kako bih mogao da izdržim naporan život koji mi glumci vodimo. Postoji jedan period, u jesen, kada ostanem na svom imanju u Tomaševu da bih obavio neke poslove oko kuće. Spremim tada sebi nešto, ali me užasno hvata strah od prljavog suđa. Onda idem pa molim komšinice da dođu da mi operu sudove. Sad sam izmislio novi način spremanja hrane na foliji koju stavim na plotnu. Kad sve bude gotovo, foliju bacim i tako ne moram ništa da perem.“
(„Arena“)
Suzana Kovačević,
članica Lovačkog udruženja „Vojvoda Milan Obrenović“, o razlici između muškarca i žene lovca: „Kad oni potegnu iz pljoske, ja pijem kiselu vodu. Osim toga, imala sam ‘popust’ kada sam ulovila prvog zeca. Posle tradicionalnog „krštenja“ nisam dobila batine, kako to predviđa lovački ritual.“
(„Večernje novosti“)
Aleksandar Vučić,
generalni sekretar Srpske radikalne stranke, o odnosu sa TV Pinkom: „Nije reč ni o kakvoj vrsti ljubavi. Mi ljubav vodimo samo sa ženama.“
(„Glas javnosti“)
Jovan Ogurlić,
vodoinstalater u penziji, koji besplatno popravlja vodovodne instalacije i usput ubeđuje građane da glasaju, o Socijalističkoj partiji Srbije: „Ja sam, ćero, onaj sa cilindrom i leptir-mašnom, što su ga socijalisti izbacivali sa svih biračkih spiskova, a sada mislim da su njihovi direktori bili bolji. Ej, bio sam tamo. Svratio do Opštinskog odbora SPS-a u Obilićevoj ulici. Oni su sada velika sirotinja. Popravo sam im radijator koji je curio. Ponudili su me kafom i rakijicom, to ti je kod sirotinje obavezno. Bogati nikad neće da te počasti.“
(„Glas javnosti“)
Dušan Prelević Prele,
muzičar i pisac, koji je ostao bez oka, desne ruke i leve noge, o svojoj situaciji:
„Kaže mi moj drugar doktor, profesor na VMA: ‘Prele, čoveče, pa ti nemaš ni jedan organ u paru!’ Imam, kažem ja njemu, imam, brate, muda. Uši tom prilikom nisam hteo da računam. Tako ti je to. Od svake situacije moraš sebi da praviš plus. Gledaš šta ćes sa onim što imaš.“
(„Večernje novosti“)
Dr Jovan Marić,
psihijatar, o otkriću veštačke sperme:
„…Muškarac nije potreban ženi samo zbog sperme, već zbog svog dela tela koji se učvrsti. Fenomen erekcije je čudo prirode, od pet nastane petnaest centimetara, i to ne može veštački da se napravi.“
Jasmina Ana,
pisac: „Seks je danas došao do te faze da, što bi Englezi rekli, ti smešni pokreti stvarno postaju izlišni. Svi normalni ljudi od toga su se već umorili. Kad sve saberemo: iks je jednako nula. Dakle, okreni, obrni, to pranje, tuširanje… zaista postaje zamorna koreografija. Veštačka sperma je fenomenalno otkriće koje će učiniti da žene budu sveže, odmorne i sa sjajem u očima.“
(„Večernje novosti“)
Radoš Ljušić,
istoričar, o stanju Srbije:
„Kad bi nas sad video Karađorđe, rekao bi svoju čuvenu uzrečicu ‘kojekude’ i zaplakao.“
(„Blic“)
Dejan Rajčić,
predsednik Regionalnog odbora Nove Srbije, o nevoljama te stranke:
„Crne ovce, Liberali Srbije, obili su u noći između petka i subote naše prostorije u Bosilegradu i uselili se u njih. Prethodno su iz nje izbacili računar, faks i sto sa dvanaest stolica. Pre nego što su organi reda obavili uviđaj, konsultovali su se sa Beogradom da li da to učine.“
(„Blic“)
Mihajlo Gajić,
„atomski čistač“ iz Vinče, o prirodi svog posla:
„Svuda sam radio gde je čvrsti i tečni otpad. Ja sam ti kao neki atomski čistač. To ti je prljav posao, ali ja se ne bojim rada. Prvih godinu, dve bojao sam se malo, a sada, u ovim godinama, straha uopšte nema. Uvek sam prvi i zadnji. Postao sam imun na uranijum i druge opasne stvari. Čišćenje, otprilike, izgleda ovako: kad vidim materijal koji bi trebalo da se dekontaminira, onda uzmem četke, zoger, krpu, vatu, neke specijalizovane čistače, dekapur ili alkohol za brisanje i krenem. Radim dok dozimetar ne kaže da je dosta… Imao sam veliki problem kada je jednom pukla u ‘Vinči’ ćelija s jodom. Posle toga me ovi moji poslali na more, nisam radio neko vreme, ali sam se ponovo vratio poslu.“
(„Blic“)
Biljana Obradović,
voditeljka, na pitanje da li bi se slikala za „Plejboj“, kaže: „Za američko izdanje da, za ovo naše ne. Ako se već odlučim za tako nešto, morala bih da imam potpunu kontrolu nad fotografijama koje treba da se pojave i da budu umetnički urađene, a, naravno, tu je i finansijska potpora. Posle svih stvari koje sam uradila u svojoj karijeri, mislim da mi je mesto na naslovnoj strani američkog izdanja.“
(„Blic“)
