»Nama ostaje samo jedno – da razapnemo šator i tako živimo usred Beograda, ali da i dalje u zemlji i inostranstvu nastavimo da se borimo za istinu.«

Suzana Mančić,

„jedna od najintrigantnijih beograđanki“, upitana da li joj je lepota pomogla u karijeri:

„Ranije uopšte nisam bila svesna svog izgleda, ali sada jesam, zato i idem na svakakve tretmane. Dok sam bila mlađa, nisam razmišljala o tome da li sam lepa, znala sam da sam interesantna i zgodna. Celog života sam na nekim dijetama, a sad kad pogledam neke moje snimke iz mladosti, pitam se što sam sebe toliko mučila, jer sam bila mršava kao grana. Nervira me taj trend da budemo kao kosturi, ne možemo svi da izgledamo kao manekenke. Sigurna sam da mi je izgled pomogao, ali mislim kako za uspeh čovek mora da ima i sreću i talenat, ali i da mnogo radi.“

Kako održati lepotu:

„Ja sam već radila neke stvari. Korigovala sam donje kapke, a spremam se da sredim i gornje. Ako je neko mnogo godina pred kamerama kao ja, onda jednostavno mora da se koriguje, malo po malo, pametno. Priroda je neumoljiva, a mi starimo pred očima publike i ne možemo sebi da dozvolimo da izgledamo užasno. Pogledajte koliko se samo muče holivudske glumice da bi bile mršave, zategnute i zgodne, ali je ulog mnogo veliki, njihovi honorari su milionski. Znam da mnogi ne vole da govore o tome, ali ja nisam vanzemaljac koji pomoću kosmičkog napitka može da se podmladi dvadeset godina. Svesna sam da moramo mnogo da uradimo na sebi i jedino mi je žao što nemam samodiscipline kad je reč o hrani. Ne mogu nikako da pobedim osećaj gladi, a i bolji sam čovek kad jedem. Mnogo bolji.“

(„Gloria“)

Srećko Jarić,

košarkaš, „vlasnik najponosnijih brkova Yu košarke“, a sada poznat kao otac Marka, sada poznatog kao suprug Adrijane Lime, priča o snaji:

„Adrijana je divna mlada žena. Sa obe noge čvrsto stoji na zemlji, mada je planetarna zvezda. Marko mi je nedavno priznao da je tek u poslednje vreme počela da spušta gard i prema njemu. Mnogo vremena mu je bilo potrebno da je osvoji, a još više da stekne njeno poverenje. Odlično funkcionišu i to je najvažnije. Kad je bila u Beogradu, sa mojom suprugom Ksenijom prošetala se Tržnim centrom ‘Ušće’. Naravno, svi su je prepoznali. Neke devojčice su htele da se slikaju s njom, što je onda odlučno odbila. Takva je. Ima stav i to mi se veoma sviđa kod nje. Nasmejao me je Marko pre mesec dana. Dok smo ga čekali posle jedne utakmice Reala u Kupu kralja u Bilbaou, Adrijani su prilazili mnogo da se slikaju s njom. I začudo, nije se bunila. ‘Što je puštaš da se slika s muškarcima? Može samo sa ženama’, rekao mi je Marko kad je izašao iz svlačionice.“

O prijatelju iz mladosti Raki Radoviću,

„Bili smo zajedno na programu priprema igrača do sedamnaest godina. Raka je bio veliki narcis. Po ceo dan se gledao u ogledalu. Maštao je da postane glumac. Jednog dana smo rešili da ga zezamo. Rekao sam mu da je Puriša Đorđević, čuveni reditelj, moj tata i da mogu da mu sredim da glumi u nekom filmu. Poludeo je od sreće. Uzeo sam neki stari radio-aparat i simulirao da pričam preko njega, kobajagi toki-vokijem, s ‘tatom’. Jedan drugar je bio zatvoren u plakaru i igrao ulogu Puriše. To je bio piš. Valjali smo se od smeha, a on ništa nije provalio. Tek nakon nedelju dana neko mu je rekao kako smo ga izradili. Posle me je bez uspeha jurio po kampu da me bije.“

(„Gloria“)

Daliborka Borota,

vidovnjakinja, stručnjak za pronalaženje nestalih, hvali se svojim sposobnostima:

„Dešavalo mi se da mi se neko obrati za pomoć zbog posla, a ode od mene šokiran činjenicom da dete nije njegovo nego kumovo. Uvek kažem ono što vidim, čak i kada su u pitanju škakljive stvari. Obavezno posavetujem klijenta da se uradi DNK analiza i utvrdi očinstvo. Insistiram da suočim supružnike da im oboma kažem ili ponovim ono što vidim. Ponekad mi dođu žene koje misle da mogu magijom da im skuvam nekog muškarca. To nikada ne radim jer je to Božje…“

(„Zona“)

Džej Ramadanovski,

„pevač živopisne biografije“, otkriva javnosti neke od svojih VIP prijatelja, koji će mu doći na koncert:

„Na spisku su se našli od Vlade Divca, preko gradonačelnika Đilasa, do Milije Babovića. Ne znam šta ću da radim, toliko njih me je zvalo povodom koncerta.“

Ko je nova pevačka nada Srbije:

„Anastasija Ražnatović, nisam mogao da verujem kako to dete peva, zanemeo sam. Baš sam razgovarao sa Cecom da što pre mora da otputuje u London, na usavršavanje, jer je neverovatno talentovana.“

(„Hallo“)

Zorica Marković,

folk-pevačica, otvorila je kafanu, i priča:

„Čitav život sam tako živela. Legnem u pet, šest a nekad i u osam ujutro, ustanem oko dva posle podne, završim sve obaveze. Ovde prva dođem, a poslednja odem. Opet, neke priče me nerviraju jer ljudi su ljubomorni. Smeštali su mi inspekcije, zatvarali mi kafanu, ali to mi je dobro došlo da se odmorim. Ovde je zaposleno dvadesetoro ljudi koji hrane svoje porodice. Umem ponekad da podviknem, ali samo kada su ljudi bezobrazni. Neko misli da ja ovde mlatim pare, ali to nije tačno. Meni je dovoljno da mi danas ostane dve hiljade dinara, da imam za telefonsku dopunu i cigarete, a Ilija (sin, prim. ur.) za užinu.

Ma svi mi zavide. Jedna koleginica je danima, dok smo radili kafanu, prolazila pored mene, išla je, kao, u prodavnicu. Ovde sam kopala bagerima, a ona se nije setila da me pozove na kafu. Jednog dana, pošto je susret bio neminovan, pitala me je šta ja to pravim. Odgovorila sam joj: pravim biblioteku, pa ako hoćeš, učlaniću te pošto čitaš Moraviju, Hegela i druge. Ljubomora je baš vidljiva.“

(„Ilustrovana politika“)

Dragana Katić,

TV voditeljka „Granda“, „gde god da krene privlači poglede i muškaraca i žena, svi je gledaju i slušaju; lepa žena, čuju se komentari, a ona uživa“:

„Suštinski, ovo sam ja, jer se ostvarila moja želja iz detinjstva. Radim ono što sam želela, na način na koji sam htela. Ono što sam oduvek sanjala da ću raditi, još iz vremena kada sam kao devojčica, uveče kad legnem u krevet, zamišljala. Sve sam to i uradila. Ovo je posao koji se radi iz ljubavi i želje i egocentrizma. Svi smo mi egocentrici. Ja jesam.“

(„Blic Puls“)