Zoran Đinđić,
republički premijer, o sastavu i neefikasnosti Komisije za izradu ustavne povelje:
„Dvadeset sedam ljudi ne može ni jelovnik da sastavi, a kamoli da se dogovori o ustavnoj povelji.“
Milovan Ilić Minimaks,
TV voditelj, odgovara na pitanje zašto Zdravko Čolić godinama odbija da učestvuje u njegovoj emisiji: „Pa, verovatno je neka bolest u pitanju. Svako ima neku bolest. Ne može čovek da bude idealan: da bude i lep i pametan i popularan, da mu Bog da i lep glas i sve drugo… Svako od nas ima neku falinku. I ja je verovatno imam, ali to prikrivam pa se ne vidi“. („Tina“)
Blagoje Grahovac,
savetnik premijera Crne Gore za vojna pitanja, pozdravlja smenu načelnika Generalštaba Nebojše Pavkovića i dodaje:
„Da je bilo kako treba, on nikada ne bi bio general“. („Večernje novosti“)
Miroslav Lazanski,
vojni komentator, o toplesu, borbenim avionima i dimenzijama:
„Ja sam za toples, pod uslovom da dobro stoji i da dama ume da ga nosi. Drugačije rečeno, treba da izgleda prirodno i da to što je izloženo pogledima bude od ‘dvojke’ pa nadalje. Žena koja se odluči za toples mora da ima vojnički pravo držanje, uvučen stomak, isturene grudi i da bude ponosna na to što poseduje. Ne sme da deluje stidljivo, već potpuno opušteno. Samo u tom slučaju toples deluje civilizovano erotski, a ne prostački i vulgarno. Toples treba da deluje kao sastavni deo njenog poimanja slobodnog života i njenog stapanja sa narodom. Kad prođeš kraj njega moraš da se diviš performansama toplesa, kao kad se čovek divi performansama borbenog aviona“. („Tina“)
Biljana Obradović,
TV voditelj, objašnjava zašto se sagovornicima iz inostranstva predstavlja imenom Grejs: „Zato što sam plava i nežna, moje prijateljice su me, od milošte, prozvale Grejs, po Grejs Keli. To su prihvatili i ostali, a pošto je strancima jako teško da izgovore moje ime, vremenom su svi počeli da me oslovljavaju sa Grejs“. („Tina“)
Vladeta Andrić,
slikar, odgovara na pitanje da li na svojim slikama predstavlja žene iz svog života ili žene koje je želeo: „Na slikama je moja želja da žene imam pod kontrolom, da promenim sve što mi se ne sviđa. Zamišljaš nekog, pa mu dodaš tamo gde bi voleo da ima više, smanjiš ono što ti se ne dopada, stvoriš sebi Evu, svaki put novu, onakvu kakvu god zamisliš. Volim kad od mene zavisi kakva će ona da bude, a ne kad ona određuje kakav ću ja da budem. Jedini način da bude tako jeste da je naslikam“. („Tina“)
Duška Jovanić,
spisateljica i novinarka, o tajni svoje lepote: „Stvarno sam manijak što se nege tiče. Na žalost ili na sreću, od svoje 14. godine bavim se sobom na taj način. Kada su svi kupovali krpice, ja sam većinu para ostavljala po parfimerijama. Pod tim ne podrazumevam šminku, već negu. Poznata je moja rečenica da sam više love namazala na lice nego na hleb“. („Zdravlje i lepota“)
Ksenija Pajčin,
seks simbol, kaže da joj prijaju meditacija, čitanje i podela misli: „Moj mozak stalno radi, mnogo razmišljam i potrebno mi je da te misli podelim sa nekim, pa i sa knjigom“. („Zdravlje i lepota“)
Goran Karić,
imućni potomak dinastije Karić, oženjen je takođe imućnom ćerkom vlasnika kompanije Delta. O vaspitanju i željama njihovog sina, Karić kaže: „Naš sin će znati da može da ima sve, ali neće hteti da ima sve. Znaće vreme kad će moći da ima nešto. Opet, možda će nešto moći sebi da priušti, ali mu neće trebati. Recimo, sebi mogu da priuštim avion, ali ne mogu da ga vozim, pa ga onda i nemam“. („Zdravlje i lepota“)
Velimir Ilić,
predsednik Nove Srbije i predsednički kandidat, o svom eventualnom protivkandidatu Miroljubu Labusu i smešnim sumama: „Labus se ponaša kao Deda-Mraz: da svoj populaciji po kap vode u moru i kaže ‘Evo mi brinemo’… Besmisleno je da se u saveznoj skupštini izgubi ceo dan na raspravu o kreditu od 8.000.000 dolara. A to je smešna suma, svega dolar po glavi stanovnika“. („Večernje novosti“)
„Večernje novosti“
u izveštaju sa zasedanja saveznog parlamenta prenose i dijalog između saveznog ministra policije Zorana Živkovića i predsednika radikala Vojislava Šešelja. Počeo je, kako se navodi, ministar:
„Ti ličiš na majmuna!
– Jeste li čuli, gospodine Mićunoviću, šta mi je rekao – sa govornice je zapitao Šešelj predsednika veća.
– Isteklo vam je vreme od dva minuta – spokojno je Mićunović upozorio Šešelja.
– Ma, jeste li čuli da mi je rekao da sam majmun – opet će šef radikala.
– Ne mogu sve da čujem. Molim vas, završite – upozorava Mićunović.
Šešelj ne odustaje:
– Kaže da ličim na majmuna! Gospodine Mićunoviću, ako ja ličim na majmuna sa ovolikim koeficijentom inteligencije, onda na šta on liči? Na morskog ježa! Na morskog ježa, ili puža golaća? Isti je puž golać…
U sali je nastao žagor, a Mićunović je, obraćajući se govorniku Šešelju, rekao samo: ‘Hvala lepo, idemo dalje’.“
Branko Dostanić,
direktor Komgrapa, govoreći o teškoj situaciji u građevinskim preduzećima i nezdravoj konkurenciji, upozorava: „Osuđeni smo da zbog hroničnog nedostatka posla jedemo jedni druge“. („Blic“)
Duško Radosavljević,
kandidat za predsednika Reformista Vojvodine: „Ratomira Svirčevića ću tužiti zbog izjave u novinama kako sam mu pretio preko mobilnog telefona pokrajinske vlade. Nikada mu nisam pretio. Prošlog ponedeljka sam mu, sa sednice OO Reformista Vojvodine u Šidu poslao poruku ‘Picko’, što je ‘špicname’ u Sremu za one koji se previše lickaju i kicoše, ali čak i da je reč o ženskom polnom organu, to je samo kvalifikacija, a ne pretnja“. („Danas“)
Dobrivoje Budimirović Bidža,
svilajnački socijalista, o načinu finansiranja nekadašnjih projekata u svom mestu: „Novca ima, samo čovek treba da zna kako da ga ubere. Ja sam vrlo lako sa budžetom izlazio na kraj. Novac sam sakupljao, ali neću da vam otkrijem tajnu jer ovi koji su na vlasti, kada bi imali malo mozga, kao ćurani bar, Svilajnac bi mogao da bude fenomenalan grad. Oni to ne znaju da urade, a mene nisu pitali, ja bih im rekao kako se to radi“.
Bidža o optužbama za korupciju u opštini kojom je predsedavao: „Za one koji su bili oko mene garantujem da niko nije uzimao novac. To garantujem. Bilo je ljudi koji su uzimali, ali smo ih brzo sklonili. Znate, čovek uvek poslednji sazna da mu se žena kurva, izvinite na izrazu, ali sam ja uvek poslednji to saznavao“. („Srpska reč“)
Gašo Knežević,
mininstar prosvete i sporta u Vladi Srbije, nešto objašnjava:
„U momentu kada je bilo potrebno utvrditi da postoji reprezentativnost sindikata, ministartsvo prosvete je, pravilno shvativši svoju ulogu, postavilo sebe samo kao moderatora priče, a nikako kao arbitra koji mora da odluči ili prizna bilo čiju reprezentativnost. Tako ta reprezentativnost nije priznata, zapravo, mi smo u situaciji da nemamo sindikate koji ispunjavaju zakonske uslove da budu kooperativni, odnosno, da pregovaraju sa vladom. Zbog toga je taj zahtev, zapravo, želja da se dokaže sopstvena reprezentativnost kroz jedan takav napad i mislim da nema nikakve veze sa realnošću, ali ovih 150 škola – ja ne znam odakle ti podaci uopšte da je izazvan haos“. (B92)
Dušan Bajatović,
Potpredsednik SPS-a, komentariše skup pristalica Branislava Ivkovića pod nazivom Šesti vanredni kongres, održan u nedelju:
„Videli ste da na kraju tog skupa nije
bila ni jedna trećina od 1500 prisutnih, koliko ih je realno bilo, iako
oni tvrde da je bilo 1900. Mi smo uporno brojali, brojali i brojali,
imali smo dovoljno naših ljudi tamo, ali nikako nismo uspeli da
nabrojimo više od 1500″. (B92)
„Monitor“
podseća na priručnik Mitropolije crnogorsko-primorske „Šta treba da zna svaka pravoslavna devojčica“ i sličan priručnik namenjen dečacima:
„’Kao prvo, šminka je – laž. Recimo, tvoje usne su bledoružičaste, a ti ih okolini prikazuješ kao jarko crvene, boje jagode. Kosa ti je ravna, prava, sjajna, a ti bi da budeš kovrdžava, pa uzimaš kolmajz ili papilotne ili stavljaš mini-val kod frizera… Sve je to laž. A znaš li ko je otac te laži’, upita strogo majka Milicu. ‘Đavo’, skrušeno odgovori Milica. Onda majka demonstrira značaj pravilnog logičnog zaključivanja: ‘I tako, dakle, ispada da devojčice koje se šminkaju ne znaju ni same da služe đavolu’.
Ko bi mogao da pomisli da je đavo tu, među nama, u svakodnevnim, naizgled običnim svarima. Srećom, tu su knjige Srpske pravoslavne crkve da osvijetle pravi put.“
