Branko Kovačević,
prota i član Etičkog komiteta Kliničko-bolničkog centra, povodom otvaranja kapele u KBC-u kaže da ga „najviše bole sve učestalija čedomorstva (abortus je skrivena reč za ovo nedelo), koja se dešavaju u bolnicama“ i:
„Pozivam svaku ženu da pre nego što se odluči na tako nešto dođe kod mene na razgovor. To je veliki greh srpskog naroda.“
Kaže da je situacija u zdravstvu bolja nego ranijih godina:
„Mnoga odeljenja su osveštana, a na mestima gde su nekada stajale slike predsednika države sada stoje velike ikone. To je značajan pomak u samom zdravstvu, kao što je i velika potreba ljudi koji dolaze ovde da se leče za pravom duhovnošću.“
(„Politika“)
Bojana Lekić,
glavna i odgovorna urednica RTV BK, kaže da se „istrošila dajući se Srbiji“:
„Pozvana sam da budem glavna i odgovorna urednica RTV BK Telekoma, što bi trebalo da bude ceo sistem, a ne samo televizija, i to u trenutku u kome su ambicije ove kuće uveliko prerasle njenu organizaciju. To naravno govori dobro o kući, ali je trebalo uskladiti te ambicije sa postojećim stanjem. Gospodin Karić je u suštini mene osvojio svojim šarmom, nekom doslednošću i upornošću koja je evidentna u svemu što radi. Uz upornost koja je u odnosu na mene trajala deset godina, on je osetio da kod mene ‘pali’ i iskren odnos bez laži…“
(„TV revija“)
Bojan Marović,
pevač, otkriva na šta treba da obratimo pažnju:
„Ranije sam mrzeo previše pričljive devojke, ali sada mi to prija, s obzirom da srećem dosta ljudi i više razgovaram. Cura može da me odbije ako je arogantna, neprijatna, odbojna i ako u startu postavlja zid. Osobu možete da ‘provalite’ po hodu. Čitao sam dosta knjiga u kojima su velike ‘glavonje’ rekle da se osobe prepoznaju po očima, cipelama, rukama. Oči su uvek iskrene, ruke govore o tome da li čovek vodi računa o sebi… Po cipelama vidimo da li ta osoba živi brzo i kakvu kontrolu ima nad svojim životom. Na osnovu pokreta, razgovora ili pogleda možete da shvatite da li vas devojka sluša ili samo gleda kroz vas…“
(„Zdravlje i lepota“)
Radivoj Milutinović,
poznatiji kao Muja Lopov, nesuđeni kandidat za predsednika Srbije koji je predao Republičkoj izbornoj komisiji samo trinaest potpisa i belog goluba mira, objasnio je zašto nema dovoljno potpisa:
„Ne znam, da mi ih neko usput nije ukrao. Možda ima i većih lopova od mene.“
O sebi:
„Sluga, švercer, biznismen, član studentskog protesta kojeg se Čeda Jovanović ne seća. Čovek koji je imao 121 radnika, a sad je socijalni slučaj.“
Podsećajući na njegovu prosidbu Karle del Ponte, kaže da će uloge biti zamenjene:
„Ja ću sad da budem tužilac, a ona će da bude optužena.“
(„Večernje novosti“)
Cvjetin Milivojević,
stručnjak za marketing agencije Pragma, ocenjujući ponašanje u kampanji Dragana Maršićanina, predsedničkog kandidata, kaže:
„On ne ume brzo i dobro da reaguje na potpitanja, a nema ni smisla za humor. Ali, ima mane koje prosečan srpski birač, pre svega muškarac, prihvata – ono par afera i sklonosti. Njegov izgled sa podočnjacima ostavlja utisak da ne živi lako, kao i svaki naš prosečan građanin.“
(„Glas javnosti“)
Emir Kusturica,
dobitnik nagrade „Braća Karić“ za stvaralaštvo u oblasti kulture i umetnosti, zahvaljujući porodici Karić rekao je:
„Ova nagrada je došla pre jedne koja nije došla, ali ova verovatno ne bi došla da je došla ova druga. Verovatno su se njih dve dogovorile.“
(„Večernje novosti“)
Igor Brakus,
voditelj emisija „Samo četvrtkom“ i „Penzionerov ugao“ na Radiju B92, o Evroviziji:
„Gledali smo Evroviziju i moram da priznam da smo svi navijali da Željko Joksimović ne pobedi. Nije njegova pesma toliko loša, ali prosto ne mogu da shvatim da čovek koji je pevao za ondašnji režim i koji je svojim pop-hitićima bio simbol jednog ljigavog perioda u našim životima, sada ponovo postaje simbol kulture. Taj čovek nas je godinama ugnjetavao svojim turbo-pop-folk motivima. Navijali smo da ne pobedi i da zauvek nestane sa naše muzičke scene. Mene ta pesma nije predstavljala u Evropi. Nije pobedio, ali je bio drugi i na tome mu čestitam, ali ja ne želim da idol mladih bude Željko i njemu slični.“
„Najbrži jezik prestonice“ kaže da je u stanju da priča satima:
„Jednom prilikom sam u školi odgovarao fiziku. Pošto nisam imao pojma, pokušao sam da na ‘kvarno’ brbljavinom popravim stvar. Na kraju je ispalo da sam odgovarao ceo čas. Kada je zvonilo, profanka mi je dala keca uz reči: ‘Sine moj, ja tebe ništa nisam razumela!’“
(„Kurir“)
Olivera Kovačević,
voditeljka emisije „Klopka“, o udvaranju Crnogoraca:
„Davno u Herceg Novom na letovanju sedela sam preko puta trojice naočitih Crnogoraca, izrazito snažne građe sa čačkalicama u ustima. Neko vreme su, kao, postavljali pitanja jedni drugima: ‘Je li za našu kuću? Ma jeste. Ma nije…’ Da bi mi na kraju jedan od njih prišao onako nonšalantno sa pitanjem: ‘Je li, đevojko, oli bi se ti kopala u našu grobnicu?’ U trenutku sam shvatila da pokušava da mi ponudi ljubav do groba, pa je moj odgovor bio: ‘Želiš li odmah, ili da ipak malo pričekamo?’“
(„Ekskluziv“)
Andrija Gerić,
odbojkaš, seća se odlaska u Italiju:
„Bilo mi je teško prvih godinu dana kada nisam znao jezik. Imao sam neku malu knjižicu, Italijanski u džepu, i znao, naravno, sve pogrešno reči nekih italijanskih pesama. Ma, bio sam kao Antonio Banderas u Trinaestom ratniku. Samo, njemu je trebalo nedelju dana da ukapira, a meni godinu.“
(„Ekskluziv“)
Jelena Maćić,
šminkerka, o muškarcima:
„Kao pravi ego-manijaci, jedan ritual posle spavanja muškarci uvek ponavljaju. Ispred ogledala zauzimaju smešan šmekerski stav misleći da ih niko ne vidi. E, sada imam nekog ko to ne radi, bar ne na taj način. Čovek, bre! Pravi muškarac!“
O izgledu političara:
„Mnogo muškaraca ima pogrešno oblikovanu bradu. Pre više godina, Vuk Drašković, skrativši bradu i kosu, zaličio mi je na Njegoša. Njegov portret, toliko puta viđen na bilbordima, pravi je podsetnik na najpoznatijeg Crnogorca. Ipak, izgubio je velik broj glasača, naročito onih čupavih. Dok o njemu razmišljam kao o piscu, duga kosa ili brada nije problem, ali ako me predstavlja u inostranstvu, želim da bude lep i uredan. Potpuno je u redu što se sredio. Predsednik Skupštine Predrag Marković mora da skrati svoju bradu, jer pola metra dlake na licu nije za Skupštinu, već za crkvu i Sveti sinod. Svojom belom bradom Miroljub Labus ostavlja utisak čoveka od poverenja, dok bi Maršićanin, recimo, trebalo da operiše podočnjake, ne samo iz estetskih razloga već i zdravstvenih. I sama sam ih operisala, mada su bili mnogo manji nego njegovi. Niko od nas se ne bi ljutio kada bi Maršićanin otklonio podočnjake koji asociraju na alkoholizam i bolest. Osim toga, on je sasvim OK. Borislav Pelević, poznat po vezivanju velikih čvorova na kravati, deluje mi kao žena na velikim štiklama, a odluka Bogoljuba Karića da obrije brkove, velika je greška. Baš su mu dobro stajali. Moj otac, na primer, mnogo bolje izgleda sa brkovima i bradom. Srpski političari žele da se dopadnu ženama, verovatno zbog one priče da na svakog muškarca ide sedam žena.“
(„Ekskluziv“)
Era Ojdanić,
pevač, o hedonizmu:
„Uživam u životu, dišem punim plućima. Pozivam sve da vide kako se jede u mojoj kući. Kada se prasence i jagnjence dobro ispeku, nema lepše poslastice na celom svetu. Volim da jedem, pa šta? Kakav hedonizam, šta je to? Poznata je moja izražena ljubav prema lepšem polu, volim žene više nego da jedem. Jaka klopa i piće, dobra muzika, umiljata plavuša, đuskanje na stolu do ranog jutra… Ako je to hedonizam, ja ću da se kandidujem za predsednika srpske hedonističke partije. U stvari, to je odlična ideja. Evo, pozivam sve nezasite, zabludele, luckaste i lepe žene da se učlane u moju partiju. Sastanci će biti svake noći od 23 časa, pa ko izdrži.“
(„Ekskluziv“)
Edo Maajka,
reper iz Hrvatske, o novom albumu:
„Ne znam otkud vam ideja da ću album promovisati u Beogradu!? ‘Bassivity’ je to najavio na svoju ruku! Ne nameravam da idem u Srbiju, bar u sledeća dva meseca. Nije mi mesto u zemlji u kojoj pale džamije, a hiljade mladih radikala urlaju po ulicama. I ako dođem na promociju, što sam obećao, siguran sam da još dugo neću svirati u Srbiji.“
(„Svet“)
NN
izvor „Sveta“ koji je želeo da ostane anoniman, u tekstu pod nazivom „Osveta prevarenog muškarca“ o mogućim razlozima pokušaja atentata na Dragišu Binića, direktora fudbalskog kluba „Obilić“:
„Bina je poznat kao čovek koji, kada mu se dopadne neka dama, ne preza ni od čega da bi je osvojio. Retko kada ga je zanimalo da li je udata i da li ima dečka, pa se često zbog svog kazanovisanja zamerao muškarcima kojima je ‘skidao’ ribe i pravio ih rogonjama. Nije isključeno da je upravo to bio razlog napada. U prilog ovoj tvrdnji ide i očigledni amaterizam napadača koji je uspeo da ispali više metaka na Binića iz neposredne blizine, a da ga ne okrzne.“
(„Svet“)
