VREME BR 279. 24. FEBRUAR 1995.
Polemike: Crna pedagogija
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Gojko Veličković, predsednik Opštine Leskovac, komentariše izjavu ministra Velimira Ilića da će funkcioneri leskovačke samouprave zbog navodnih krađa i korupcije završiti u zatvoru. ("Danas")
Bane Trifunović,
glumac, obožava da se dopisuje mobilnim telefonom:
„Dopisujem se toliko da su u šali počeli da me zovu ‘zlatni prst Mobtela’. Svakodnevno mi stiže bezbroj poruka, a ja nekako osećam obavezu da svima odgovorim, pa makar to bio i neko potpuno nepoznat ko je poželeo da mi nešto kaže. Podrazumeva se da prepisku sa ljudima koje ne poznajem svodim na minimum, tek koliko nalaže pristojnost, ali zato imam nekoliko drugova sa kojima se dopisujem do besvesti. Sa njima razmenjujem šaljive poruke koje baš umeju da me oraspolože.“
(„JOY“)
Slavica Ćukteraš,
pevačica, otvoreno govori o sebi:
„Ne krijem da sam od šesnaeste godine radila po kafanama. Ljudi su skloni preterivanju pa od muve naprave slona i zbog toga pričaju koješta.“
O svojoj sklonosti da često menja momke Slavica kaže:
„Sveci ne hodaju zemljom! Svaka mlada devojka ima pravo da menja mladiće onoliko često koliko to želi. Zašto bi to meni bilo uskraćeno? I da sam ih menjala često i da nisam, u svakom slučaju time nisam nikoga ugrožavala i ne vidim razlog zašto se neko sada opterećuje mojom prošlošću.“
(„Svet“)
Suzana Mančić,
voditeljka, objašnjava kako vidi sebe za deset godina:
„Kao jednu neodoljivu penzionerku. Imam dosta godina radnog staža i za deset godina ću sigurno biti u penziji. Ne vidim sebe u nekim uslužnim delatnostima kao što su butik, restoran… Vidim sebe i dalje u medijima.“
(„Press“)
Raša Popov,
pronalazač, o leku protiv hrkanja:
„Hrčem. Moja žena je u Vrnjačkoj banji pronašla lek protiv mog hrkanja. U jednom restoranu zdrave hrane našla je italijanske čepove za uši od gume. I od onda ja i ona možemo da spavamo u istoj sobi. Ma Italijani bre pametni! Izumeli spravu, a Srbi ne. Kažu metni vatu u uši. Ma ne vredi vata, propušta zvuk, to mora da bude gumeni čep za oba uva!“
(„Blic“)
Lane Gutović,
glumac, o otporu prema gradskoj sredini zbog koga danas živi u Kumodražu:
„Gradska sredina podrazumeva preduslove u vaspitanju i pristupu životu, uglavnom vezane za detinjstvo. Znači trebalo bi da budeš rođen u soliteru i da znaš da je tu mnogo pasa koji su se olakšali, pa moraš da paziš kada šetaš. Ili, da ima puno ludaka koji masturbiraju na malu decu. Onda, da ne razgovaraš sa strancima, ne uzimaš od nepoznatih ljudi bombone… U mom detinjstvu nije bilo špriceva, nije bilo bombona, nego samo priroda, čiji sam deo postao na sve moguće načine. Ni u srednjoj školi, ni na fakultetu, nisam se pomirio sa gradom.“
O tome kako je zbog glumačke popularnosti postao omiljen kod žena:
„Pogotovo kod onih koje me nisu upoznale nego su me samo videle na TV-u, takvima je bilo još lakše da me zavole. Žene su i onda tražile na muškarcu isto ono što traže i danas. Ako bih rekao da su tražile nešto drugo, onda bih morao da priznam žensku evoluciju, a to ne mogu.“
(„Blic puls“)
Ivana Stanković,
manekenka, o svojim lošim iskustvima sa novinarima tokom katke veze sa glumcem Vukom Kostićem:
„Vuk i ja, inače, nismo više zajedno, ali dok smo bili, na samom početku, sve se saznalo. Naša veza je počela javno. Ne mogu da verujem koliko nas je ljudi zvalo i to ne da nas pita da li hoćemo, nego da nam kaže da moramo da damo intervju. ‘Ako ne želite da pričate ili slikate se, mi ćemo sami pisati šta nam padne na pamet’, eto to su bile njihove reči, i zaista je bilo tako. Prvi put sam se naljutila na novinare i rekla: ‘E pa sada nećemo nikako.’ I da smo Vuk i ja ostali zajedno, ne bismo ništa javno pričali.“
(„Blic puls“)
Ivon Jafali,
voditeljka Studija B, o odnosu sa majkom Olgom:
„Mama i ja smo sticajem okolnosti same i maksimalno smo fokusirane jedna na drugu. Doduše, drugačije je to bilo ranije, dok si mlad, uvek postoji ona kontra i mišljenje da si ti najpametniji, da sve možeš i znaš. Ali kada dođeš do određenih godina, kada pređeš tridesetu, ukapiraš mnoge stvari, onda nekako postaneš setan i shvatiš koliko ti roditelji znače. Onda se setiš one priče iz detinjstva da ti je roditelj najbolji prijatelj i shvatiš da je to stvarno tako.“
Majka Olga, o tome kako je krstila „svog sina“ Ivon:
„Bila je devedeseta kada sam to rešila. Rekla sam joj, spremaj se, sutra te vodim u crkvu da se krstiš. Kaže, mama šta ti je, imam emisiju! Ma pusti emisiju, ideš ti lepo sa mnom da se krstiš! I tako je i bilo. Volim što je moja Ivon pravoslavka.“
(„Blic puls“)
Biljana Vilimon,
slikarka, o udvaračima:
„Udvarača, bogu hvala, uvek ima. Eto čak i bake osvajaju! I što je najlepše, ne mogu da tvrdim da se nikada više neću udati. Skoro mi je rekla jedna prijateljica: ‘Ma kakva udaja, ti si izabrala da budeš sama, ne bi ti mogla da trpiš nikog pored sebe!’ A ja kažem: ‘Otkud znaš?’ Jer ja sam osoba trenutka. Kad bi došao neko ko se meni dopada, napravila bih pizdariju u 101. godini! Bila bih u belom i bacala bidermajer babama da hvataju! Zašto da ne, pa nije ljubav samo za mlade!“
(„Press“)
Neimenovani fotoreporter,
o utakmici Zvezda–Partizan:
„Ljudi, šta je ovo, više uzuđenja ima na boćanju.“
(„Sportski žurnal“)
Milorad Pupovac,
savetnik šefa misije OEBS-a na Kosovu, o Srbima na Kosovu i politici Srbije na Balkanu:
„Beograd mora biti svjestan da sve dok ima Srba na Kosovu, da će Kosovo biti i srpsko. I da u novim konstelacijama Beograd treba voditi drugačiju politiku nego što je vodio svih ovih godina. Drugačiju politiku prema svim narodima na prostoru Balkana, i tada može učiniti dvije stvari: prvo, biti pri ruci svim Srbima koji ostaju izvan Srbije i, s druge strane, stvoriti politiku za Srbiju koja može biti tako važan faktor na jugoistoku Evrope da je onda pitanje gdje će točno biti granice manje važno od toga kolika će biti snaga Srbije, kolika će biti kulturna moć Srbije, kolika će biti ekonomska moć Srbije, koliki će biti demokratski potencijal Srbije i koliko će Srbija biti atraktivna, ne samo za ljude koji žive u njoj nego i za njene susjede, uključujući i Albance.“
(„Danas“)
Goran Ješić,
predsednik Opštine Inđija, u koju je od 2004. godine do danas investirano 270 miliona evra, o saradnji sa najvećim investitorom Predragom Rankovićem Peconijem:
„Nisam ni policajac, ni poreski inspektor da bih kontrolisao poreklo bilo čijeg kapitala. Za mene je ključna stvar odnos poslodavca prema radnicima i poštovanje dogovora koji smo postigli. Sa Peconijem sam pregovarao jednom, a sa njegovim menadžerima smo imali više nego dobar odnos. To je bila prva i najveća investicija od 65 miliona evra. Ne mogu ja da proveravam ni nemačke, ni slovenačke pa ni naše firme. Na drugima je da otkrivaju neko pranje novca ili bilo šta drugo. I Peconi je hteo da napravi fabriku duvana u Staroj Pazovi. Onda smo se sreli ovde u Opštini i ja sam mu rekao da će mnogo bolje proći u Inđiji. On je sumnjičavo vrteo glavom ali je ipak napravio fabriku kod nas.“
O incidentu u kom je na fudbalskoj utakmici BASK–FK Inđija gađao sudiju flašom:
„Da nisam na ovoj funkciji, sigurno bih tukao tog sudiju Jeknića. Tvrdim da je Fudbalski savez verovatno jedina organizacija u Srbiji koju ni Peti oktobar ni akcija Sablja nisu ni pipnuli! To je skup najgorih ljudi. Mi u Inđiji pokušavamo da od našeg kluba napravimo zdravu priču, ali je to očigledno nemoguće jer su nas ti mafijaši uzeli na zub. Uložili smo prilična sredstva u dogradnju stadiona, uključili veliki broj klinaca u klub, ali protiv mafije, očigledno, ne možemo da se borimo.“
(„Press“)
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Patrijarh Irinej, uručujući Velimiru Iliću Orden Svetog Stefana Prvovenčanog ("Blic")
Saopštenje SPO, "povodom državnih počasti uz koje je sahranjena udovica Josipa Broza Tita", u kome se traži od države da se oduži i supruzi Draže Mihajlovića ("Večernje novosti")
Aleksandar Vučić, lider SNS-a ("Alo")
Zorana Mihajlović, potpredsednica SNS-a ("Kurir")
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve