Živorad Igić:
„Miloševića mogu da uhapse samo preko nas mrtvih. Rekao sam zameniku ministra policije da povuče policajce da će narod da se raziđe. Znate li šta ovo znači sada kad imamo takve teškoće na Kosovu i jugu Srbije. A policija na Srbina, na patriotu, samo zato što brani srpski narod od neokolonijalizma, za razliku od te bagre koja je zakuvala sve ovo.“
(„Danas“)
Na pitanje da li je Marija Milošević pucala na Čedu Jovanovića, kaže:
„Na samoj sam kapiji, takoreći. Upravo sam video malu Mariju.
Jeste da je pucala, ali nije pucala na Čedu Jovanovića, pucala je u vazduh.
Otišla je kući u grad, a ja upravo izlazim iz rezidencije“.
(Radio B92)
Ivica Dačić,
visoki funkcioner SPS-a, obrazložio je svoje pojavljivanje na aerodromu u subotu ujutru vraćanjem avionske karte za Pariz i Havanu: „Zbog novonastalih okolnosti vezanih za hapšenje bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića odustao sam od nameravanog putovanja.“
(„Danas“)
Siniša Vučinić,
predsednik Radikalne stranke levice „Nikola Pašić“:
„To su izmišljotine Mihajlovića, mi smo mirno svojim telima branili predsednika Miloševića. Maskirani su došli i pucali preko naših glava. Niko im nije uzvratio, niti mi imamo oružje. Njihova dva pripadnika su ranjena od rikošeta od njihove paljbe. Apsolutno sam siguran da ništa nisam protivzakonito uradio. Ponosan sam što predstavljam veliku štetu za nacionalni interes Amerike.“
(„Danas“)
Milo Đukanović,
predsednik Crne Gore, na predizbornom skupu u Podgorici osvrćući se na hapšenje Slobodana Miloševića rekao je da taj događaj pokazuje koliko nova vlast u Srbiji drži do koalicionih partnera u Crnoj Gori:
„Oni su (SNP) koliko do juče tvrdili da Miloševića ni za živu glavu neće pustiti, danas su se sakrili u nekim beogradskim budžacima i kafanama i preko TV prate kako se njihov dojučerašnji idol i mentor skriva u kući. Zaplašeni su jer znaju šta su i koliko do juče radili za njega. Znaju da su učestvovali u svim njegovim nečasnim radnjama, a to zna i sadašnja vlast u Srbiji da su oni svim srcem za Miloševića, jer oni koji su izdali crnogorske nacionalne interese ne mogu biti prijatelji srpskog naroda, jer nisu prijatelji ni svom narodu. Znaju da će njihova sudbina biti kao sudbina Slobodana Miloševića, definitivnog političkog gubitnika, koji doživljava i moralno i ljudsko posrnuće…“
(„Danas“)
Momir Bulatović,
bivši jugoslovenski premijer, jedan od lidera Narodne socijalističke stranke, uputio je apel predsedniku SRJ Koštunici sa skupa te stranke u Podgorici sa molbom da abolira Slobodana Miloševića rečima:
„Pozivam časnog, poštenog, dobrog i legalistu – novog predsednika Jugoslavije – da izvrši aboliciju i prekine sudske posrtaje. Koštunica može pokazati dobru volju prema Miloševiću, ako je to mogao da uradi prema Flori Brovini, šiptarskim teroristima i osuđenim hrvatskim špijunima.“
Bulatović je još dodao kako su prethodne noći „svi poštovaoci Miloševićevog dela prethodne noći strepeli kako će se prilike u Srbiji razvijati“, dodavši: „Meni je bilo posebno teško jer se radi o mom iskrenom prijatelju. Imao sam sreću da sarađujem sa Miloševićem deset godina i znam da on nije kriv ni za jednu tačku ovih lažnih optužbi.“
(„Danas“)
„Kliče vila sa Gazimestana
Oj Srbijo, ne daj Slobodana,
Slobodane da te nije bilo,
Srpsko bi se ime ugasilo“
„Slobo ti si naše zlato,
ti si jači nego NATO“
„Svake noći i svakog dana,
mi čuvamo Slobodana“
N.N.,
jedan od pripadnika „narodne straže“, sa značkom sa Lenjinovim likom:
„Sve je ovo farsa Amerikanaca koji nam se svete zato što smo ih napravili majmunima u Dejtonu!“
Vladan Batić,
ministar pravde, odgovarajući na pitanje da li je Milošević uhapšen u subotu uveče:
„Šta vam je, ljudi, ništa se nije desilo, niko nije uhapšen, to je smena straže.“
(„Danas“)
Zoran Živković,
savezni ministar unutrašnjih poslova, na pitanje da li je tačno da je Milošević uhapšen (subota uveče) i da je u Palati pravde kaže:
„Još je rano za to, noć je pred nama!“
(„Srna“)
Slobodan Milošević,
bivši predsednik SRJ, demantujući da je uhapšen i sproveden u Palatu pravde, u petak uveče, rekao je:
„Upravo pijem kafu sa mojim drugovima i vrlo sam dobro, a gledam na to kao i svi građani Srbije. Ispred kuće su se okupili mnogobrojni građani, ne samo pristalice SPS-a, nego mnogi kojima je na srcu naš narod i nacionalno dostojanstvo, i mi smo, mogu da kažem, svi zajedno ponosni kad vidimo takvo raspoloženje. Ja očekujem da se ova priča završi na pravedan način, a to znači u korist našeg naroda.“
(Radio B92, subota 1.20h)
Zoran Đinđić,
premijer Srbije, u petak uveče:
„Gledam sa sinom Lukom film ‘Gladijator’, ne znam ništa o hapšenju Miloševića.“
(„Tanjug“)
Živadin Jovanović,
bivši šef jugoslovenske diplomatije:
„Mislim da je ovo grubo kršenje ne samo zakona nego elementarnih ljudskih prava, kao što je pravo na slobodu izražavanja političkog ubeđenja, pravo na slobodu kretanja, da ne govorimo da se neproporcionalnom upotrebom sile, kao što su specijalne policijske
snage, šok bombe i gas maske, priprema za upotrebu otrovnih gasova i tako dalje, da je to izvan svega što može da bude dozvoljeno i nema smisla tako postupati prema golorukom narodu, prema građanima čija je jedina odgovornost što hoće da iskažu svoje političke stavove, a time se ujedno ne pokazuje demokratičnost nove vlasti, niti evropska opredeljenost. Ovo što se danas dešava u Srbiji gde se policija upotrebljava protiv golorukog stanovništva, ne može da se svrsta u druge, osim u diktatorske standarde.“
(Radio B92)
Svetozar Marović,
predsednik crnogorskog parlamenta:
„Ne volim da prisustvujem ni tim završnim scenama diktature.“
Dušan Mihajlović,
republički ministar unutrašnjih poslova, komentarišući „teške reči“:
„Od toga da policija neće moći da ga živog izvede iz objekta u kome se nalazio do toga da će, pre nego što oduzme sebi život, oduzeti život ćerki i supruzi jer su se tako dogovorili. To je, međutim, možda bilo u nekoj fazi kada je imao druge informacije i povode za privođenje. Možda, kada su se te stvari razjasnile, i kada su mu ovi razumniji pripadnici njegove stranke pomogli da shvati realnost situacije u kojoj se nalazio i činjenicu da nema tih sto hiljada ljudi koje je očekivao da će se okupiti povodom njegove sudbine…“
Marina Kosanović,
novinarka „Novog ekspresa“, uradivši portret Čede Jovanovića, šefa poslaničkog kluba DOS-a u republičkom parlamentu i ključnog čoveka u pregovorima sa Slobodanom Miloševićem, kaže:
„Čeda Jovanović je, bez dileme, najzgodniji političar na našoj sceni, ta činjenica mu je donela u političkom životu isto toliko štete koliko i koristi…
… Rođen je u znaku Ovna (podznak Strelac) 1971. godine. Ne puši, troši desetak duplih nes kafa dnevno, a kada baš mora nešto da popije to je viljamovka ili čaša lepog belog vina. Njegova boja je crna, a u modi je zakleti konzervativac: kada se opredeli za nešto nikada više to ne menja. Miriše na CK ili D&G. Odelo smatra delom forme u političkom životu, a i dalje se najbolje oseća u patikama i svojoj ‘avirex’ jakni.
Sebe inače opisuje kao teškog čoveka koji sve što je dobro, lepo i ispravno smatra normalnim, ne pridaje mu poseban značaj, ali zato sve što ne valja odmah vidi i primećuje…“
Dr Nikola Antić,
„bivši direktor GAK-a ‘Narodni front’, u javnosti poznat po veoma prijateljskim odnosima sa Slobodanom Miloševićem, naročito sa komšinicom Marijom“, komentariše hapšenje bivšeg predsednika rečima:
„Sigurno im nije lako, ali kako se već neko vreme nisam čuo sa njima ne znam kako su sve ovo doživljavali i preživljavali… Ja sam ipak marginalac.“
(„Novi ekspres“)
Ljiljana Habjanović–Đurović
književnica, nekadašnja članica JUL-a i saradnica Mirjane Marković, kaže:
„Smatram da nijedan čovek nema pravo da ugrožava bezbednost zemlje i bezbednost drugih ljudi da bi spasao sebe. Mislim da je takav čin sebičan i da je u kontinuitetu sa dosadašnjim ponašanjem gospodina Miloševića. Sa njima nisam u kontaktu od završetka bombardovanja. Ni do tada im nisam bila bliska prijateljica.“
(„Novi ekspres“)
Dr Slobodan Antonić,
sociolog i politički analitičar „Nedeljnog telegrafa“, u vreme dok još traje akcija hapšenja S. Miloševića objašnjava da je u pozadini cele priče politički obračun, tj. podela između Đinđića i Koštunice:
„Sukob između njih dvojice tinja već dugo i čekala se samo ovakva prilika da on bukne. Sada se to dogodilo, i taj proces je nezaustavljiv. Đinđić je uspeo da potpuno zaokruži Koštunicu, da ga takoreći izoluje. Koštunici je bila ostala samo vojska, i zato je čuvao Pavkovića. Onog trenutka kada padne Pavković, Đinđić će postaviti svog čoveka na čelo vojske i Koštunica će ostati samo figura, politički potpuno izolovana.“
