Eva Ras,
glumica, rodom iz Subotice, veoma je ljuta na braću Dulić, takođe Subotičane:
„Upravo sam stigla iz Subotice, svog rodnog grada, gde sam saznala da je gradonačelnik Modest Dulić s gnušanjem sprečio da me ustoliče za počasnog građanina. ‘Ona je bila u rijalitiju Farma, ona je nedostojna takve počasti’, uveravao je i nasilno uverio komisiju. Zar nije bilo bolje da je i njegov brat Oliver bio sa mnom na Mitrovićevoj Farmi, zar to ne bi bilo časnije za porodicu Dulić u Dulićevu, kako Suboticu zovu urođenici?! Konačno, valja očekivati da će i ostali iz klana Dulić, poput Modesta i Olivera – sestre, bratanci, stričevi, šurnjaje, zetovi – uskoro popuniti mesta u upravnim odborima grada koji se još uvek zove Subotica, dok ne promeni ime u realno Dulićevo.“
(„Kurir“)
Miloš Mazalica,
direktor Mašinske škole u Novom Sadu pored koje se nalazi seks-šop, protivi se inicijativi da se ta radnja ukloni iz školskog komšiluka, jer:
„Taj seks-šop radi već nekoliko godina i ja za to vreme nisam imao primedbe nijednog roditelja. Razgovarao sam s decom i oni su me uverili da im to nije zanimljivo i da im je zabranjeno da ulaze u radnju. Ja sam svakako obavestio prosvetnu inspekciju, koja je bila u školi i proverila da li se sa ulice i iz školske zgrade može videti unutrašnjost radnje.“
(„Kurir“)
Milica Bursać,
TV voditeljka, koja se slikala za srpsko izdanje magazina „Plejboj“, a te fotografije su izazvale pravu buru u javnosti, na pitanje da li je nago telo i dalje tabu tema u Srbiji, kaže:
„Nisam verovala da će to biti baš tako burno primljeno. Slike su prelepe, umetničke, i mogu njima samo da se ponosim. Nago telo nije tabu u Srbiji, golotinje ima na svakom koraku, žuta štampa je puna butkica i sisića raznih pevaljki. Ovo je zemlja ljudi lažnog morala. Kao, niko ne bi dozvolio svojoj ženi da se slika za ‘Plejboj’, ali zato ga kupuju i balave na golišave devojčice. Smučili su mi se komentari na raznim portalima povodom mog pojavljivanja u magazinu. Komentarisali su oni koji nisu ni videli slike, ljudi koji su grešni do kosti, koji idu u crkvu samo za praznike i slavu, a psuju boga, lažu, varaju… “
(„Stil“)
Marijana Mateus,
poslovna žena iz modnog biznisa, na pitanje da li je bivši suprug protiv toga da i dalje nosi njegovo prezime:
„Priča je više uznemirila Lotara nego mene. Malopre smo se čuli, 20 minuta smo razgovarali i predlaže da zajedno tužimo novine. Ja sam se prezivala Kostić sve dok se nisam udala za Lotara i tada me niko nije pitao zašto i dalje nosim to prezime kada više nisam u braku sa Miodragom. Ne razumem zašto ljudima smeta prezime koje s ponosom i uspehom nosimo moj bivši muž i ja. Kada se Barbara Beker razvela od Borisa Bekera i udala se za novog muža, ostala je Beker. To se meni sigurno neće desiti. Ako se udam sledeći put, uzeću prezime muža, neću ostati Mateus.“
Na novinarsku opasku da njenog bivšeg supruga kod nas zovu Lotar Švalerus, kaže:
„A to, vidite, uopšte nije istina. On je sasvim miran čovek. Posle našeg razvoda desile su mu se afere sa mlađim devojkama, i to ga je skrenulo s puta. Lotar je bio sjajan muž i baš se trudio oko mene. Srećna sam što je bio moj muž. Ponosna sam na sve muškarce sa kojima sam bila.“
Da li je spremna za nove pobede:
„Trenutno nisam u fazi udaje. Nekad poželim instituciju zvanu brak, ali ponekad mislim da nisam spremna za nju. Brak je divna stvar, ali se sada osećam nespremnom za nju. Volim da budem odabrana. Žena je u zabludi ako misli da je ona ta koja bira. Na kraju, muškarac ipak odabere nju, to je moja teza!“
Koliko ulaže u svoj dobar izgled:
„Svakodnevno treniram. Tako mi počinje dan, a redovno idem i na masaže. Moja dobra drugarica je udata za vlasnika ‘Klarinsa’ pa me snabdeva njihovim kremama. Svaka žena treba da ulaže u lice, jer je to investicija koja je vidljiva.“
(„Večernje novosti“)
Zoran Vukadinović,
odbornik Socijalističke partije Srbije u Skupštini grada Kraljeva, na skupštinskoj sednici otkriva koliko građanima znači dnevna štampa:
„Mnoge novine su smanjile svoje tiraže, a oko 140.000 stanovnika Kraljeva vatru potpaljuje šibicom, pa nam je teško prikupiti dovoljno novina za potpalu vatre.“
(„Press“)
Era Ojdanić,
pevač narodne muzike i ekspert za žensku lepotu, govori o mladoj koleginici Milici Pavlović:
„Uživao sam u njenom društvu na snimanju. Ona ima takvu harizmu i hemiju koja se ne može istrošiti. Milica sjajno peva, odlično igra i ima taj kukni trzaj, koji nema nijedna od pevačica. Kada je na sceni u farmerkama ili helankama i kada onako levim kukom trzne, svakome ko ima malo osećaja poremeti se centar za ravnotežu. Ja sam već mnogima prognozirao uspeh i tvrdim da će ona biti zvezda. Ma ona je ekstra seks bomba!“
(„Alo“)
Matija Bećković,
pesnik akademik, na pitanje da li koristi li mobilne telefone i SMS-ove, kaže:
„I to je prevaziđeno. Sad je mini ajped jedino što ima smisla. Ako ‘Epl’ nije izbacio nešto novo baš dok ovo govorimo. Problem je u tome što je vreme najveće ekspanzije i razvoja tehnologije, vreme trijumfa svih vidova komunikacije i najdužih redova pred ‘Epl’ robnim kućama – istovremeno i vreme otuđenja i najvećih nesporazuma. Ekran je jedino bez čega se ne može. Ljudi nalaze utehu samo u naručju kompjutera.“
Na novinarsku opasku da su članovi SANU prilično stari, kaže:
„Ima predloga da se u Akademiji uvede dečje odeljenje. Možda bi se već u predškolskom uzrastu najbistrija dečica mogla birati u Akademiju. To bi im u pravom trenutku dalo podstreka da bolje uče i napreduju. A ne, kao sada, da ih biraju u Akademiju na kraju, kad su i bez pomoći Akademije uradili sve što su mogli.“
(„Večernje novosti“)
Suzana Mančić,
TV voditeljka, promoviše svoj roman Neukrotivo srce koji je za „nepunih mesec dana i četvrti put doštampam, a tiraž od 3000 knjiga je planuo“. Na pitanje otkud toliko interesovanja za njenu knjigu, kaže:
„Ne znam šta je glavni razlog. Možda od svega pomalo. Mislim da ljudi u mojoj knjizi najviše cene što nema laži i femkanja. Skoro svi ljubomorno čuvaju svoju privatnost. Kod mene to nije slučaj. Da se razumemo, ljudski je grešiti. Svi mi grešimo i svoje greške na kraju i platimo. Ja sam se sa svojim greškama uvek suočavala nalazeći za neke opravdanja, a za neke ne.
Ništa nisam slagala. Sve što sam ispričala je istina. Ono što smatram da moram ispričati, napisaću bez obzira da li se nekome svetim ili da se s njim obračunavam. Imam pristojnost i osnovno kućno vaspitanje. Čitaoci mi se najviše dive na hrabrosti i otvorenosti, a to mi mnogo znači i daje elana da nastavim dalje. Nadam se da će se uskoro po pitanju moje knjige oglasiti i književni kritičari.“
Šta Suzanine kćerke misle o maminoj knjizi:
„Kćerke mi ništa nisu zamerile o tome što sam u knjizi pričala o svojim ljubavima, jer one apsolutno mnogo znaju o mom životu. Sa kćerkama otvoreno pričam o mnogim stvarima i smatram da je to normalno. Najbolje je sa decom uvek govoriti samo istinu i davati im savete o svemu šta ih interesuje: o prijateljstvu, ljubavima, seksu.“
Posle velikog uspeha svog prvenca, Suzana najavljuje i nastavak:
„Znam da mnoge interesuju koje ću još muškarce spomenuti u nastavcima. Ne mora da se sve hronološki taksativno navede. A i nije bilo puno muškaraca u mom životu, iako se misli drugačije.“
(„Blic Žena“)
