Božidar Đelić,
potpredsednik Vlade Srbije, o prijemu Srbije u EU:
„Lep datum bi bila 2014. godina – biće izbori za evropski parlament, počinje novi budžetski period u EU, a za ljubitelje istorije biće to tačno 100 godina od momenta koji mnogi smatraju pravim početkom XX veka.“
(Beta)
Bora Đorđević,
„roker, u samo njemu svojstvenim stihovima, obraća se Obami molbom da pomogne Srbima, za razliku od nekih svojih prethodnika koji su nas bombardovali“:
„Predsedniče Obama, okreni se ka nama.
Pogledaj nas, garavi, mi smo dobre naravi.
Nas su Srbe jebali i kad nisu trebali.
Mi smo se kuražili, sami k***c tražili.
Molimo te, leba ti, nemoj nas i ti j****i.
Vi ste, crnci, kurati, nećemo izdržati!
Zahvalan srpski narod!“
(„Press“)
Milan Lane Gutović,
glumac, govori o liku Srećka Šojića koga glumi u megapopularnoj seriji „Bela lađa“ u produkciji Javnog servisa:
„Ovo je jedinstvena serija na našim televizijama, jer se bavi satirom. To što je lik Šojića tako nakazan i eksplicitno loš, samo je skrivena forma da vi ne biste prepoznali konkretne likove koje gledate u prenosima skupštine i na drugim medijima. On ima za zadatak da naše ljude, koji se nalaze u ovakvoj situaciji, prizove zdravom razumu. Zato se njegova stranka zove Stranka zdravog razuma.“
U kojoj seriji vidite najveću konkurenciju:
„Ova serija nema nikakvu konkurenciju ni u jednoj seriji koja se prikazuje. U tome je možda kvalitet Aleksandra Tijanića – serije nemaju zajednički imenitelj koji bi mogao da se podvuče ispod svake od njih. Svaka je potpuno različita. Gledanost je merilo koje postoji u svetu biznisa, u svetu zarade, a pitanje ukusa je nešto sasvim drugo. Ne bismo mogli da izjednačimo gledanost i kvalitet emisija, to su dve različite kategorije.“
(„Press“)
Miroslav Tanga,
bivši fudbaler, „nedavno se sa porodicom uselio u dvesta kvadratnih metara u samom srcu srpske Atine“:
„Upravo zbog vesele prirode naših naslednika, Radmili i meni je bilo važno da imamo prostran stan kako bi oni nesmetano mogli da se igraju u njemu, a da pri tom ne budu opterećeni time da će nešto polomiti. Dugački hodnik, koji se prostire čitavom dužinom stana i na čijim zidovima se nalaze brojne slike i ukrasi, njihovo je omiljeno trkalište i u njemu provode najviše vremena.“
(„Story“)
Milica Amidžić,
TV voditeljka, na pitanje da li je nekada konzumirala narkotike, kaže:
„Nikada nisam konzumirala narkotike jer ne podnosim osećaj zavisnosti.“
(„Story“)
Ena Popov,
pevačica, govori o svojim koleginicama:
„Naravno, ne bi trebalo generalizovati i govoriti kako su sve pevačice divne, ali ima i normalnih devojaka koje žive jednostavnim životom.“
(„Story“)
Dušan Kovačević,
dramski pisac, nije zadovoljan situacijom u zemlji. Na pitanje da li o tome priča sa partijskim šefom i prijateljem ministrom, Dinkićem, kaže:
„Pričamo otvoreno. Mogu vam reći da se u razgovorima u četiri oka, kada se ljudi otvore, pričaju potpuno druge priče, sa svim problemima o kojima se ne govori javno, nego se rešavaju u hodu.“
(„Standard“)
Tomislav Nikolić,
lider SNS-a, u predlogu Dragana Markovića „da podnese ostavku u republičkom parlamentu i izađe na izbore“, vidi želju Vojislava Šešelja i nameru radikala da „naprednjake isteraju iz parlamenta“:
„Palma ima tri poslanika, zbog čega moraju da ga slušaju. Palma je bio zadužen da kao organski deo Šešelja bude u svakoj vlasti, jer zahtev za moju ostavku i jeste Šešeljeva želja. Ali tu želju ne mogu da im ispunim pa makar to Palmu koštalo više bakšiša nego kad je Betovenu i Bahu davao dok su mu svirali u kafani. Izbori. Moj mandat je apsolutno moj mandat, moj život je apsolutno moj život, moja politika je moja politika!“
(„Kurir“)
Suzana Mančić,
poznata TV voditeljka, „majstor kupovine s jasno profilisanim instinktom za pronalaženje vrhunske garderobe“, ponekad ipak pogreši:
„Mnogo puta sam se zaletela i kupila nešto što mi ne treba. Često uzimam stvari za broj ili dva manje, jer se nadam da ću oslabiti. Ta zabluda me mnogo košta. Nekad sebi postavim cilj da oslabim kako bih mogla da obučem garderobu koja stoji u ormaru neiskorišćena. Srećna sam kad uspem u tome. Postoje boje, krojevi, dužine koje mi loše stoje, pa ipak ih kupujem. Nedavno sam se u ateljeu Suzane Perić zalepila za prekratku haljinu, ali mi je ona jasno sugerisala da odaberem jednu dužu. Volim da u šoping idem sama, tuđe sugestije me poremete. Nisam od onih koji dugo obilaze radnje i stalno računaju kako da prođu jeftinije. Kupujem u momentu. Obožavam da posle toga sednem i uživam uz kafu. To mi je najveće zadovoljstvo. A kad dođem kući, odmah poskidam sve etikete. Rasporedim stvari po sobi i gledam ih. Dešava se da naknadno ustanovim kako mi neki komad ne odgovara, pa onda tražim etiketu.“
(„Gloria“)
Sandra Perović,
filmska kritičarka Javnog servisa, „pravi je zavisnik od šopinga i to u inostranstvu. Kad ode na neki filmski festival, ne vraća se bez novih cipela ili tašne. (…) Najviše voli da kupuje u Parizu i to na potezu od Galerije Lafajet do Trijumfalne kapije“:
„Omiljena ulica za šoping mi je Ri Sent Onore, pa nju nikad ne zaobilazim u standardnoj ruti. Obilazak radnji je veoma iscrpljujuć i traje ceo dan. Poslednja stanica je uvek butik Louis Vuiton na Šanzelizeu. Pre nego što krenem u avanturu, dobro doručkujem. Ručak preskočim, i na kraju večeram cezar salatu na francuski način, guščiju paštetu i zasladim se tartom od jabuka. Kad se vratim u hotel, stvari izvadim iz kesa. Ne mogu da zaspim dok sve ne probam.“
(„Gloria“)
Nataša Stojčević,
voditeljka popularnog serijala „Plesom do snova“, ima svoje mišljenje: „Ne volim kad vidim da muškarac ume sve da skocka od glave do pete, to mi je i suviše isfeminizirano. Možda je to pogrešno, ali meni je prirodnije da muž pita ženu koje cipele da obuje nego obrnuto.“
(„Gloria“)
Merima Njegomir,
legendarna pevačica, priča o sebi:
„Deca su mi zabranila da idem na pijacu, jer se često svađam s prodavcima, a oni valjda misle kako mogu da me prave budalom. Volim da kupim skupo voće i povrće, ne zato što imam novca, nego što znam kako se tada najmanje baca i ne podnosim kad mi podmeću trule plodove.“
(„Gloria“)
Marko Stojanović,
„sada deo je specijalnog tima jedne kanadske firme koja se bavi seizmološkim istraživanjima na severu Iraka“, priča o lokalnim običajima:
„Iako nemaju ni osnovne uslove za život, oni za vas neće ništa da rade ako im se ne obraćate na način na koji njihova kultura to nalaže. Kada se zaposle, obavezno traže dozvolu da se mole pet puta dnevno, ali zato kad su slobodni retko kad odu u džamiju.“
(„Blic“)
Damir Dokić,
otac Jelene, australijske teniserke našeg porekla, ponovo je aktivan:
„Juče rano ujutro javili su mi se Australijanci, tačnije ljudi iz TV stanice Čenel 7. Rekli su mi da su mi obezbedili avionsku kartu i boravak u Melburnu potpuno besplatno. Odgovorio sam im da mi je istekao australijski pasoš, i da ne znam hoću li moći da putujem. Nedugo zatim, obavestili su me iz Ambasade Australije da će mi po hitnom postupku izdati pasoš. Međutim, kao grom iz vedra neba stigao je telefonski poziv direktora Australijan opena, koji mi poručuje da neću moći da uđem na teniske terene kompleksa u Melburnu. Ne vidim razlog za takvu njihovu odluku, jer je meni šestomesečna suspenzija istekla pre šest ili sedam godina.“
(„Glas javnosti“)
