Suzana Mančić,
TV lice, o sebi: „Uvek sam izgledala dobro, malo mačkasto, malo seksi, muškarci su uvek padali u nesvest na moje dekoltee, na moje uske suknje, na moje frizure… Nikada nisam volela lepe muškarce. Lepi muškarci su kao lepe žene. Sujetni su, vole da im se dive, da im se ugađa, da su stalno u centru pažnje. Jednog leta, krajem 70-ih, Dubrovnik, jedan naš maneken, lep kao greh, nešto se on meni kao udvara. Izađemo – niko me ne gleda! Ma kakvi, nije bilo nikakvih izgleda da naša veza uspe!“
TV lice o izvlačenju loto brojeva koje joj je donelo slavu: „Pet minuta gluposti obeležilo je moj život.“ („Blic njus“)
Slavomir Adamović,
biznismen iz Požarevca, poznat po patentu „Evina jabuka“ koji proizvodi alarm čim neko dotakne ženski grudnjak ili gaćice, objašnjava: „Srbi su muškarčine, ali ne znaju da se obuzdaju. Vole da pipaju i tamo gde je zabranjeno. Sad bez ženske saglasnosti neće moći više tako. Možda će me mnogi i mrzeti, možda i sam sebi kod žena kopam jamu, ko zna. Ali šta je tu je, ko zagrize „Evinu jabuku“, opeći će se. Garantovano.“
Adamović je nedavno patentirao i „Pojas nevinosti za XXI vek“: „Reč je o pojasu kojim se čuva devičanstvo. Naime, alarm u ženskim gaćicama neće se odmah aktivirati na licu mesta, već će muž ili momak čuti njegov zvuk putem mobilnog telefona što je za muškarce gora varijanta. U Italiji će ovaj pojas sigurno biti hit jer Italijani mnogo drže do devojačke nevinosti. Kod nas izgleda da nije više tako.“ („Glas javnosti“)
Dušan Kovačević,
dramski pisac, odgovara na pitanje kako se zove zemlja u kojoj živimo: „Kad vas neko s leđa prepadne u mraku tim pitanjem, onda vi možete samo da zamolite da vam kaže ono ‘Pare ili život’, date mu i pare i cipele i pantalone samo da vas to ne pita. Ili mu kažete da sačeka par godina. Zemlja u kojoj živimo ne zove se nikako, odnosno zove se onako kako međunarodnica (??? – prim. prir.) želi. Mi nemamo ime, mi imamo nadimak.“
Kovačević odgovara i na pitanje o tome da li je politika konačno „išetala“ iz običnog života: „Mi smo u tranziciji. To znači da smo kolektivno u drugom stanju koje će trajati onoliko koliko to međunarodna zajednica bude odlučila… Oni će dolaziti povremeno da nas pregledaju i govoriće nam kako nismo još za porođaj i da bi trebalo da se strpimo još koju godinu. Mi ćemo se s tim teretom kotrljati, a oni će stalno nešto izvoljevati.“ („Blic“)
Goran Nikolić,
otac deteta koje se posle višemesečnog gledanja „Teletabisa“ poistovetilo sa svojim junacima:
„Kum mi je ispričao da je čuo da je ta emisija stigla u našu zemlju kao neki vid humanitarne pomoći Zapada, ali za decu ometenu u razvoju. On se kune da ih je nekoliko godina ranije gledao u Engleskoj i da je pročitao naznaku i upozorenje koje je išlo pre emisije u kome se jasno kaže da su „Teletabisi“ emisija posvećena retardiranim osobama…“
(„Zona sumraka“)
Uroš Rosić,
iz udruženja Kosovski božur iz Manhajma, koje je „dopremalo u srpske zemlje hiljade tona razne pomoći, odustaje od daljeg pomaganja sunarodnika zbog lažnih humanitaraca, mešetara, protuva, nedorečenih paragrafa i neodgovorne vlasti“:
„Naša podmukla i primitivna estrada bez imalo stida i srama prazni džepove našim ljudima u dijaspori. Oni koriste njihovu iskrenost i dobrotu i otimaju im pare. One ‘silikonke’ skidaju nas do gole kože. Te ‘silikonke’ najviše će nam pomoći ako prestanu da pevaju na ‘humanitarnim koncertima“. Naši ljudi su ih u poslednje vreme pročitali pa su im dvorane prazne ili poluprazne, ali šta vredi, opet su proradili tzv. klubovi bratstva i jedinstva. Sada idu tamo i vrte pozamašnim guzicama i uzimaju pare.“
(„Antena“)
Đorđe Balašević,
„najpoznatiji živi Novosađanin“, dao je intervju zagrebačkom „Globusu“:
– Nikada niste bili član SKJ-a, ali ste napisali pesmu Računajte na nas koja je postala ikona komunizma i titoizma:
„Bila je to najveća greška. Imao sam 23 godine kada sam je napisao i Jugoslaviju sam voleo kroz pobedu u fudbalu i na Olimpijadi. Greška je bila kada sam spomenuo Tita, nisam verovao da će Tito tako kratko trajati. Napravio sam, nažalost, savršenu parolu.“
(„Antena“)
Mirjana Bobić Mojsilović,
novinarka, pisac bestselera, dramski pisac, o svom odustajanju od novinarstva:
„Zar nije nimalo neobično da jedna Mirjana Bobić Mojsilović nema prostora da radi, da nema svoju kolumnu. Ali zato su drugi, od propalih dramskih pisaca, reditelja, inženjera i menekenki, dobili prostor za delovanje. Postoje ljudi za koje kažemo da ne bismo s njima ni ulicu prešli. Ja kažem da postoje ljudi s kojima ne želim da budem u istoj profesiji.“
(„Antena“)
Aleksandar Vučić,
radikal, o svojoj supruzi Kseniji:
„To je žena koju mnogo volim i ni za šta na svetu ne bih menjao je, pogotovo sada kada mi je rodila dvoje dece. Ja je naprosto obožavam. Kao ličnost veoma je suzdržana i odmerena. Nikada me ne pita gde idem i kada se vraćam.“
„Kao ni vi nju?“
„Ona ne ide nikud bez svoje dece i bez muža. S drugaricom u kafić izlazi samo onda kada ja ocenim da je u pitanju neki prikladan datum.“
Šta voli da jede?
„Najviše volim čvarke, šunku i slaninu.“
(„Tina“)
Lepa Brena,
poslovna žena i zvezda, nema vremena da svoje mlade obožavateljke obraduje nekim novim trendom u odevanju jer:
„Trenutno zaista nemam vremena za inovatorstvo jer se preseljavam u novu kuću, pa imam pune ruke posla. Moji muškarci a, hvala bogu, puna ih je kuća, kažu da imaju apsolutno poverenje u moj ukus pa su najveći deo poslova oko uređenja kuće prepustili meni.“
(„Tina“)
Jasna Jojić,
u knjizi Veštičarenje u istočnoj Srbiji:
„Petao i kokoška prate novogradnju u Timočkoj krajini. Kada se izabere lokacija, prvo se na nju puste životinje. Bubice i mravi, a onda i pas koji obično legne gde je energija dobra i mačka koja se ugnjezdi pod lošim vibracijama. Pošto je mesto dobro odabrano, pre prvih radova se zakolje petao, njegovom krvlju se poprska ceo prostor. Glava se zazida u temelj jer se veruje da za svaku novu građevinu čovek mora platiti danak. Glavom petla preduhitri se rizik da to bude neko od ukućana.“
Praktični recepti:
„Krv iz kreste zaklanog petla izvrstan je lek za posekotine i rane, a džigerica je melem za otvorene rane. Kokošija trtica žrtvovana je za isisavanje otrova od zmijskog ujeda. Žive kokoške stavljale su se i na mesto ujeda sve dok jedna ne bi preživela.
Protiv groznice se koristi sasušena kožica želuca isitnjena u prah i spremljena u čaju ili mleku. Kokošije meso se ne jede kad neko ima otvorenu ranu, a devojke i deca nikako ne uzimaju belu džigericu jer se od nje stalno spava.
(„DosijeX“)
Sinan Sakić,
„folk legenda“, govori koliko je Sai Baba promenio njegov život:
„Susret s njim u svakoj osobi pokrene ogromnu energiju i promenu. Počnete da volite i poštujete svakog čoveka. Naučite da prihvatate ljude, da se ne nervirate ili ljutite. On mi je usadio neophodan mir i blagostanje. U mojoj porodici vlada velika harmonija i razumevanje, iako sam često na putu. Babina poruka je: nikada ne misli negativno, a svako zlo vrati dobrim. Vegetarijanac sam i to mnogo pomaže mom zdravlju. Uspeo sam da za dva meseca naučim istinsku meditaciju. Mislim da je to važno za svakog čoveka koji želi da održi zdravlje tela i duha.“
(„Ekskluziv“)
Neša Tvins,
jedan od mnogih estradnih učesnika ankete odgovara na pitanje kakav seks voli i šta neće zaboraviti:
„Sedeo sam sa devojkom na stepenicama ispred neke crkve. Bila je noć, toplo, mi opušteni. I tako, u maženju, dođemo do seksa. Skinemo se i krenemo u akciju kad, na pola posla, otvore se vrata crkve i dvesta ljudi pokulja napolje! Prestravili smo se! Nismo stigli ni da se obučemo, nego smo pokupili stvari i pobegli. Ko bi pomislio da crkva radi i oko ponoći?!“
Ivan Milinković,
pevač grupe Legende:
„Najlepši je seks u vodi. Tada se tela sjedine posebnom strujom. U moru to čak mnogo peče, ali je božanstveno.“
(„Ekskluziv“)
Mirjana Marković,
supruga bivšeg jugoslovenskog predsednika, na pitanje da li se čuje sa sinom Markom:
„Nas dvoje se ne čujemo često. I u tim prilikama nikada ne govori o sebi. A pogotovo se ne žali. Brine za nas. Pre svega za Slobodana. A onda, mnogo za Marka i Milicu. Inače, Slobodan misli da je Marko najhrabriji i najrazumniji član naše porodice. A ja, ja ga tako dugo nisam videla da se nekada pitam kako sada izgleda moj sin. Da li je sada onako visok i lep, umiljat i nežan, kao što je bio kada sam ga poslednji put poljubila?“
(„Svedok“)
Katarina Žutić,
glumica, priča o svom detinjstvu sa roditeljima Svetlanom Bojković i Milošem Žutićem:
„Bila sam jako mala, živeli smo u stanu u Strahinjića bana i uvek sam trčala oko kaljeve peći. Jednom prilikom, tata uzima moju ruku i stavlja je na peć. Peć je vrela, brzo sklanjam ruku. Vičem: Ovo je vruće! Tata kaže: Vidiš, to je vruće i nemoj više tome da prilaziš. To sam zapamtila.
Pamtim još kako smo na moru jeli jastoga. Ja se igram njegovim brkovima. Okolo tišina i samo se čuje kako sučem brkove. Mama kaže: Nemoj, nemoj. Nije mi bilo jasno zbog čega. Kaže: Deca u Etiopiji gladuju, ti jedeš jastoga. Ja, naravno, nastavljam i ona tras šamarčinu. Nemoj da se ponašaš bahato. Tako sam prekinula zbog dece iz Etiopije.“
(„Ekskluziv“)
