Igor Jovanović,
arhitekta, suprug folk pevačice Stoje Novaković otkriva:
„Eto, zato nam i uspeva brak, jer smo stalno odsutni. Ja preko nedelje, ona vikendom. Stalno smo na ‘ajd zdravo – odoh ja’!“
O Stojinim navikama:
„A što kod frizera zna da sedne… Evo, pre neki dan je bila od deset do sedam uveče. Ove pramenove je radila. Ni to ne bih izdržao!“
Stoja Novaković, na pitanje šta je na njoj pravo, a šta silikonsko:
„Sve je prirodno. Pričali su da sam vadila rebra… Probala sam silikone i posle godinu dana ih izvadila. Bilo je to pre sedam-osam godina, kada su sve stavljale, ja sam izvadila. Nisam se prijatno osećala s tim… Nisam radila lice, usta su mi prirodna… Eto, imam veštačke trepavice…“
Igor, o trepavicama svoje supruge:
„I to se lepi dlaka na dlaku, svaka posebno, ne znam koliko to traje.“
Stoja odgovara:
„Dva sata!“
Igor, poručuje muškom rodu:
„Ma, ko upozna pevačicu, neka je prvo potopi u vodu da vidi šta je.“
(„Stil“)
Bora Đorđević,
frontmen Riblje čorbe, pesnik i savetnik, na pitanje šta misli kada vidi svoje fotografije iz mladosti, kaže:
„Malo zavidim tom mladom čoveku kada ga vidim na fotografijama. Ali na svu sreću nemam problem sa starenjem, jer pokušavam da vrlo elegantno starim.“
Da li je u kontaktu kolegom Štulićem:
„On je za mene sjajan čovek, poštujem njegovu ličnost i delo, njegov integritet kao umetnika. Nismo se skoro čuli telefonom, ali poslednji put kada sam bio kod njega, bio je mrtav ozbiljan i ubeđivao me je kako treba da igra fudbal u Crvenoj zvezdi i da požurim da ga prodam, jer mu zbog godina polako ističe vreme. On je tada igrao za veterane Utrehta u Holandiji, gde živi i rekao mi je: ‘Nisam ja tako dobar fudbaler, ali tim za koji igram uvek pobeđuje.’ I, naglasio da će tribine biti uvek pune, kada on bude igrao za Zvezdu. I, nije se zajebavao, već je stvarno mislio sve što je rekao, jer to je on. Džonija treba prihvatiti, takvog kakav jeste ili ga ne prihvatiti.“
(„Story“)
Jovo Bakić,
sociolog, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu i „vrsni poznavalac našeg političkog i društvenog sistema“, na pitanje da li je podela Kosova „još uvek realna opcija i rešenje“, kaže:
„Nije. Kada u politici propustite povoljan trenutak da nešto uradite, teško da će vam se ukazati novi.“
Kada je bio taj povoljan trenutak:
„Krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka, kada je Dobrica Ćosić predlagao podelu, a Slobodan Milošević nije hteo da ga čuje. Podela je tada bila izvodljiva, ali za tako nešto bila je potrebna velika državnička dalekovidost i hrabrost. Dobrica Ćosić se decenijama zalagao za takvo rešenje, ali oni koji su donosili odluke za njega nisu imali sluha.“
O mladom Aleksandru Vučiću:
„Vučić jeste jedan od najsposobnijih političara u Srbiji. Dobro je kada se čovek uči na svojim greškama i kada je spreman da ih prizna. To je kvalitet koji malo ko ima na srpskoj političkoj sceni.“
(„Ilustrovana politika“)
Nina Radulović–Lečić,
TV voditeljka i mlada majka, na pitanje da li ju je majčinstvo promenilo, kaže:
„Nepovratno. Nabolje! Sama činjenica da se fokus moje pažnje sada usmerio na još nekog, a ne samo na sebe, već je uzbudljiva i potpuno nova. Odjednom imam društvo uvek, gde god krenem čak i kada sam sama. Sada mi je stalno u glavi misao da se više čuvam, jer sam potrebna još jednom biću. Vozim pažljivije, ne sekiram se… Isto tako, naučila sam da budem tolerantnija. Imam utisak da sam malo podetinjila.“
(„Stil“)
Aleksandar Stanojević,
trener FK Partizana, „otvorio je dušu“ i govori o odigranom derbiju:
„Da se razumemo, ovo je derbi, tenzija je velika i to je normalno. Ali sve do granice do koje niko nije ugrožen. A tako nije bilo na Marakani. Moji igrači i ja smo bili okruženi, naravno da ti nije svejedno kada pored terena vidiš neke ljude kojima tamo nije mesto. I to neke mnogo velike ljude. U tom momentu sam odlučio da ne idemo u svlačionicu, pokušao sam da spustim tenziju.“
Na pitanje da li odnos koji ima sa trenerom Zvezde Robertom Prosinečkim prevazilazi sportske okvire, kaže:
„Sigurno je da naš odnos nije normalan.“
(„Alo“)
Goran Petronijević,
advokat, branilac Svetlane Ražnatović u sporu gde je pevačica osumnjičena „za verbalno i fizičko maltretiranje fudbalskog funkcionera Aleksandra Olarevića, za koje je optužena zajedno sa zetom, fudbalerom Predragom Ocokoljićem“, elokventno prenosi duševno stanje svoje branjenice:
„Što se tiče njenih nekih intimnih osećanja, emocija itd., verujte da, sigurno joj nije sve jedno u ovom trenutku kada Srbija ima mnogo mnogo težih problema, kada se delovi teritorije oduzimaju, da se ovakva medijska pažnja prikazuje ovakvom slučaju, sigurno da nije uobičajeno, a verovatno da i to ostavlja traga na nju.“
(„Kurir“)
Ljubinka Buba Dobrosavljev,
bivša voditeljka „Zvezda Granda“ i Televizije Studio B, već neko vreme medijski eksponirana zbog zlostavljanja koje je pretrpela od bivšeg momka, „odlučila je da prvi put sasvim otvoreno govori o svim detaljima veze sa Nebojšom P. i šokantnim detaljima iz prošlosti svoje doskorašnje ljubavi:
„Nebojša je verovatno bivši narkoman, koji zbog toga sada ima tikove, narko-diler i ko zna šta još. Nije završio ni srednju školu i sigurna sam da ima žestok problem. Njegova porodica je skroz drugačija od moje, imamo dijametralno suprotna shvatanja. Otac mu je bivši robijaš. Nebojša se toga nije stideo, već je isticao da je njegov otac učio školu po evropskim zatvorima. E, tom ocu sam ja bila trn u oku kao ćerka policajca u penziji. Pored privatnog posla kojim se bavi pred očima javnosti, njegova porodica ko zna kakve još nelegalne poslove radi. Jedino što imaju su te proklete pare, a nadam se da će ostati i bez njih.“
Šta je Buba još saznala:
„Osećala sam neverovatan strah i nisam smela da zovem policiju zato što sam se plašila da će otkriti druge stvari. Naime, po računu za komunalije otkrila sam da smo boravili u stanu kriminalca koji je ubijen. Otac me je savetovao da ne prijavljujem i onda sam sa sestrom otišla kod majke“…
(„Press“)
Tamara Dragićević,
glumica, „lepa brineta, poznata iz fima Montevideo, bog te video, koja igra u serijalu Vojna akademija„, priča o svom iskustvu sa snimanja:
„Bilo je to nezaboravno i vredno iskustvo. Trebalo je da zaista osetimo kako izgleda vojni režim života, pa smo čak i spavali u kasarni. Tačno u šest ujutru ulazio je kapetan i budio nas tako što je širom otvarao prozore kroz koje je ulazio hladan vazduh. Morala sam za pet minuta da namestim krevet, operem zube, obujem se, obučem i namestim opasač, pa i pidžamu da skockam dugme na dugme. Posle toga sledi dizanje zastave, himna… Režim je užasno strog. Kadeti i kadetkinje potpuno su odvojeni i nema udvaranja, ne daj bože vođenja ljubavi. Jednom prilikom je devojka sela momku u krilo, neko od starešina je to video, mislim da su zbog toga oboje bili kažnjeni.“
(„Gloria“)
Milan Momčilović,
specijalni agent FBI-ja, lički Srbin, imao priliku i da poseti rodni kraj – rođen je u Lici kod mesta Plaški u, kako sam kaže, originalnoj Srpskoj Krajini:
„Voleo bih da nisam video to mesto. Jadan narod. Sve je propalo i samo starci ostali. Život izgleda kao da je stao. Jedino sam morao stalno da se opominjem da ne upotrebljavam uobičajeni pozdrav sa tri prsta kad dolazim ili odlazim… “
(„Alo“)
