„Kao što gusle imaju samo jednu žicu, tako mi na meniju imamo samo jednu čorbu“

Svetlana Ražnatović,

„naša najveća estradna zvezda, koja će u junu proslaviti 33. rođendan“, otkriva nam svoju intimu. „Redovno se neguje u kozmetičkim salonima, dok plastične operacije ostavlja kao opciju u budućnosti“:

„Jedina estetska intervencija koju sam radila na sebi jesu grudi. Na to sam se odlučila posle drugog porođaja jer sam želela da mi grudi izgledaju kao pre porođaja. Imam frizerku Bucku kod koje odlazim redovno, jednom ili dva puta nedeljno. Iako često razmišljam o tome da počnem da vežbam, ta želja me prođe nakon sat vremena.“

(„Blic“)

Maja Odžaklijevska,

pevačica, govori o osobinama potrebnim za uspeh:

„Harizmatičnost. Božji dar koji ne podrazumeva samo lepo pevanje već i pristojno ponašanje. Pristojno ponašanje je urođeno, ali se i ono nepristojno može modifikovati, pretvoriti u pristojno. Može se evoluirati. Tako da –kapa dole Lepoj Breni, počela je ni iz čega, da bi evoluirala u instituciju. I svaka joj čast.“

(„TV novosti“)

Sreten Radović,

„popularni voditelj emisije ‘Svet u boji’, na pitanje u koga bi voleo da se reinkarnira, kaže:

„U odličnog košarkaša. Imao bih brdo novca, bio bih visok i zgodan i mišićav, jurile bi me devojke, igrao bih do tridesete, a zatim bih uživao u plodovima svoga rada.“

Da li je dodirnuo silikonske grudi neke pevačice?

„Jasam, ali privatno! Bilo je sasvim spontano. Potpuno je OK.“

(„Glorija“)

Olivera Katarina,

„fatalna žena, čiju su mitsku biografiju ispunjavali moćni muškarci“,o svom sinu Manetu, koji živi u Španiji, kaže:

„Dosadna sam, volim često da ga čujem. Večito sam nespokojna i smirim se na trenutak tek kada čujem njegov glas i uverim se da je sve u redu. Nesrećna sam jer znam da je sam u stranom svetu. Čak se i ugojio od nostalgije i anksioznosti.“

(„Glorija“)

Predrag Jovanović,

poznatiji kao Peđa D’Boj, „osamdesetih godina je važio za najkontroverzniju pojavu na muzičkoj sceni“:

„Na Hvaru sam pre nego što sam snimio prvi album radio kožnu odeću i srebro. Tako sam pravio i kožne tange, jer je trebalo malo materijala i dobro su se prodavale. Bregović je poručio prve muške tange koje sam napravio. Bile su od jelenske kože i napravio sam ih na njegovom brodu.“

(„Blic“)

Severina Vučković,

„hrvatska Anđelina Džoli“, na pitanje čemu se nada na takmičenju za Eurosong u Grčkoj:

„Ne znam, sve zavisi od drugih pesama. Dobro je da u Atinu idem sa folklorom i dobro je što je pesma brza i neobična. Kao prvo, spojiću ugodno s korisnim. Ugodno je šoping, korisno takođe šoping! Red muzike, red šopinga i druženje s prijateljima, kojih imam mnogo tamo.“

(„Kurir“)

Ivana Ukropina,

stručnjak za čišćenje organizma:

„Kad ubacite stopala u ‘bali detoks’, osećate blago peckanje i posle prvog puta veoma ste umorni – jer proradi cirkulacija, organizam se aktivira i očisti od nataloženih materija. A kad se tome doda blagi piling stopala, pa zatim cvetna kupka i masaža stopala eteričnim uljima… Ljudi, kad dođu na prvi tretman, obično šokirani time što je voda crna, i uglavnom pitaju ‘da li je i drugima tako’. Koliko će voda biti obojena, zavisi od toga šta unesete u sebe tog dana – ako popušite dve pakle cigareta, voda će biti crnja. Na tretmanu su nam već bile neke poznate ličnosti, a neki su dovodili i prijatelje. Svima je bilo prvi put, bili su oduševljeni, ali i začuđeni količinom otrova koji na ovaj način izađu iz tela.“

(„Glas javnosti“)

Mina Lazarević,

glumica, priča o sebi:

„Ja sam proizvod. Dok me publika hoće, ja postojim. Samo to je merilo, nema druge sigurnosti. Kad ne bih mogla da glumim, uvek bih se snašla da svom detetu obezbedim egzistenciju. Ako je to rad za šankom, ako je to šišanje pasa, vratila bih se tome. Svaki pošten rad je u igri. Glumcima teško padaju ti periodi stagnacije, kada nema posla. Čini se kao večnost, psihički je teško podneti te uspone i padove. Najlakši deo ovog maratona zvanog gluma jesu uloge. Sve drugo je teško. Neizvesnost. Čekanje. Klanovi? Gubljenje energije! To svuda postoji. U celom svetu se sve lobira. Ali, ljudi treba samo da se bave sobom, da imaju veru, da znaju gde su, da su sigurni u svoje znanje i da ne skreću sa svog puta.“

(„Ilustrovana politika“)

Ivana Mihić,

glumica, nije više plavuša, i kaže:

„Mislim da sam sada zrelija, sigurnija i da sam uspostavila neki mir sa sobom. Uradila sam mnogo toga što sam želela. Bavim se glumom i uopšte mi nije jasno kako sam se usudila da tako mlada osnujem producentsku kuću. Baš sam uletela u vatru. Želela sam da podržim mlade ljude i nova imena u filmskom svetu, što je povlačilo odgovornost i rizik. Eksperimentisala sam, ispalo je dobro. Brzo mi je prošlo vreme. Izdala sam knjigu moje majke Perle od vode, koja je naišla na sjajan prijem kod čitalaca. Veoma sam ponosna na to, jer mama u njoj govori o našoj porodici kroz istinite, zanimljive i živopisne priče, i osećala sam veliku potrebu da baš ja budem njen izdavač. Sigurno ću se time baviti i dalje, ali sam sada odlučila da se smirim i više posvetim sebi, prijateljima i privatnom životu.“

(„Glorija“)

Slobodan Ćustić,

glumac, odgovara na pitanje kako je došlo do toga da ga strane kolege nazovu Franko de Niro:

„Za taj nadimak zaslužan je u prvom redu Franko Nero. Trebalo je da igram u istom kadru. Kada se pojavio na objektu, sve je krenulo neplanski. U trenutku kada je on došao na set, ja sam stajao u kostimu spreman za snimanje, gledao je okolo, video mene, gledao me, gledao, okrenuo se i otišao. Šta se, zapravo, dogodilo? Dugo se raspravljao sa rediteljem i producentom pri tom gledajući u mom pravcu. Naš prevodilac mi je rekao da Franko Nero neće da igra ni u sceni sa mnom, a kamoli u istom kadru. Njegov razlog. Suviše ličimo.

Razumeo sam ga. Naravno da to nije bio nikakav animozitet i lični odnos prema meni, samo je štitio svoju karijeru i harizmu od eventualnih neželjenih situacija. Kasnije smo se upoznali i divno družili. Franko Nero je veoma prijatan čovek. Naš deo ekipe u Maroku je, međutim, uživao u situaciji, ponosno.“

(„Ilustrovana politika“)

Dušan Miklja,

novinar, kao „dopisnik Tanjuga izveštavao je iz Afrike i Azije“:

„Žao mi je jedino što nemam nijednu fotografiju sa carem Hajlom Selasijem, bila bi to vredna uspomena. Bio sam tamo kao ‘bela vrana’: jedini sam došao u safari odelu, a svi u frakovima. Inače, jezik Abisinaca je jedna velika rebusna zbrka i pruža građu za sve enigmatske časopise na svetu. Kao što u nekoj egzotičnoj zlatarskoj radnji svaki predmet moraš da očistiš od voska da bi došao do zlata, tako svaka reč ili rečenica gotovo uvek imaju potpuno suprotno značenje. Kada ti Abisinac kaže da dobro izgledaš, trči kod lekara koliko te noge nose…“

(“ „)

Era Ojdanić,

pevač narodne muzike, priča:

„A ja ću vam prokomentarisati nešto aktuelno, a što nema veze sa mojom branšom. To je kupovina Novosti. U Borbi su radili moj otac, stric i ujak i tu stekli penziju. Ostavili su tamo sto dvadeset godina života. Ni oni, ni njihova deca od toga nisu, sem uvek mizernih plata, imali ništa. A od njihovog rada se ta kuća gradila. Takvih je mnogo. I sad dolazi neko ko će to da uzme budzašto. Tvrdim da na svetu ne postoji tako nešto. Ovo je nameštanje, klasična otimačina.“

(„Ilustrovana politika“)

Dragana Ćosić,

TV voditeljka, na pitanje da li posećuje restorane, odgovara:

„Često. Ja sam nikakva kuvarica. Volim da spremam i jedem sve za šta ne mora da se koristi šporet. Tu spravu sam izbacila iz stana, jer je višak i svi moji prijatelji su se čudili tome, ali sada su se pomirili s tim da ne volim da kuvam. Hteli su čak i da mi kupe šporet, a ja sam im rekla: samo ga vi kupite, ali mi se ne uklapa u kuhinju.“

(„Ilustrovana politika“)

Maja Gojković,

gradonačelnica Novog Sada, otkriva da li je ispunila sve svoje političke ambicije:

„Uuu, mogu jako visoko. Puna sam iznenađenja. Šesnaest godina sam bila pripravnik u politici, a onda sam ostvarila svoj najveći uspeh. Postala sam gradonačelnica Novog Sada. Imam osećaj da bih u nekoj daljoj budućnosti mogla da budem i predsednik Srbije.“

Odavno se nije čula sa Vojislavom Šešeljom:

„On je tamo pod posebnim režimom. Mi njega ne možemo da zovemo telefonom, samo može on nas. Ni Toma nikako ne uspeva da ga poseti. Stalno ga odbijaju. Ne vidim ko je u zatvoru u Ševeningenu u goroj situaciji od njega. Voja je poručio da će pokušavati da dobije Tomu. I samo Toma će nam prenositi šta je rekao. Da ne bude dezinformacija. Toga se svi pridržavamo, kako se ne bi neko sa strane umešao u naš stranački rad i širio tračeve. Osnovni cilj njegovog sklanjanja u Hag je da se pokvare odnosi među radikalima. Sad je, eto, neko smislio da sam u lošim odnosima sa Tomom Nikolićem, pa se nisam pojavila na mitingu u Beogradu. Srećom, u tome nisu uspeli. Funkcionišemo kao velika porodica.“

(„Ilustrovana politika“)