Zoran Đinđić,
republički premijer, komentariše nedavne navode Ljiljane Buhe o njegovoj povezanosti sa kriminalnim radnjama: „Koliko kleveta treba ja da istrpim u ovoj zemlji i da neki sud kaže: ‘Ajde da utvrdimo šta je istina…’ Moguće je da se pojavi i unuka Al Kaponea i kaže: ‘Moj deda je pljačkao banke po instrukcijama Zorana Đinđića’.“ (BK TV)
Srpski pokret obnove
izdao je saopštenje u kome pesničkim jezikom kritikuje aktuelnu vlast: „Zoran Đinđić u Brazilu, dogodine u egzilu. Beži Batić, beži Čeda, u Srbiji biće reda. Čanak neće držat’ banak, nit će nule biti mule. Kaži meni, moj Ezope, put Srbije do Evrope. Bez žutijeh i bez DOS-a, bez lopova i bez KOS-a. Tamo daleko, gde se ne ubija, tamo nije DOS, tamo nije Legija. Tamo daleko gde sreća sija, tamo je Srbija, a ne Đinđija.“ („Danas“)
Dragan Domazet,
republički ministar za nauku i tehnologiju, komentariše nove automobile u voznom parku Vlade Srbije: „U svim državama ministri se voze u automobilima luksuznijim od ovih koji su sada kupljeni. Ne možemo da se vozimo u automobilu od 1300 kubika kada dnevno pređemo po nekoliko stotina kilometara i kada moramo da, recimo, za dva sata stignemo od Beograda do Niša. ‘Florida’ bi se, verovatno, raspala pri takvom opterećenju.“
Pošto se od nabavke novih pasata umesto starih audija ipak digla prašina, Domazet kaže da tek pribavljeni automobili nisu mnogo luksuzni: „Ne znam zbog čega se oko toga pravi afera. Mislim da je za pohvalu to što je Vlada našla jeftino rešenje za obnovu voznog parka… Novi automobili nemaju specijalnu dodatnu opremu osim klima-uređaja, a radio i aparati sa CD plejerom su naknadno ugrađeni.“ („Glas javnosti“)
Đorđe Balašević,
zvezda, u magazinu „Svet“ piše o koncertu koji je održao u Hagu: „Da mi je neko osamdeset šeste, kad sam napisao Bagrenje, rekao da će sukob između Srba i Šiptara rasturiti moju zemlju, da će se pojaviti predsednik Milošević koji će zakuvati sa celim svetom, da će u Novom Sadu biti bombardovani mostovi i da ću posle svega tu istu pesmu pevati u glavnom gradu Holandije, gde će bivši predsednik Jugoslavije biti u zatvoru, a albanski ambasador gost na koncertu, verovatno bih mu savetovao da piše scenarija za meksičke serije. A eto, desilo se.“
Suzana Mančić,
TV voditeljka, komentariše glasine da je v.d. predsednika Srbije Nataša Mićić trudna, ali i mnogo toga drugog: „Krajnje je vreme da se na čelu ove zemlje nađe žena jer mislim da smo pametnija vrsta od muškaraca… Ne znam da li je gospođa Mićić zaista u drugom stanju ili su tu vest lansirali njeni politički protivnici. Ukoliko jeste, želim joj laku, zdravu i finu trudnoću. U tom slučaju, trudnoća joj neće smetati u obavljanju poslova. Uostalom, žene su u tom periodu još pametnije nego inače, a i plemenitije su.“ („Svet“)
Siniša Vučinić,
levičar i nesuđeni vojvoda istovremeno, razmatra šta je to što „Hrvatice privlači kod Srba“: „Hrvatice su svesne činjenice da žena voli nadmoć… To je ona divljina u nama, ukoliko je ego i super ego ne spreči. Biti sa Srbinom – to za Hrvatice znači deset orgazama na sat i po u kontinuitetu.“ („Svet“)
Vesna Rivas,
folk zvezda, radikalka i vlasnica prvih zvanično krštenih čivava, o svojim kolegama i životinjama: „Iako nisam sigurna da vremenom gospodari počinju da liče na svoje kućne ljubimce, moguće je da po karakteru postaju slični. Međutim, tačno je da pojedine osobe imaju fizionomiju nekih životinja, jer kod nekih mojih kolega i koleginica primetila sam da neodoljivo podsećaju na krastave žabe, zmije, lisice i kornjače. Naravno, ima onih koji pevaju kao slavuji, ali sve je više vokalnih majmuna drekavaca.“ („Svet“)
Aleksandra Sajkov,
psiholog, o Srbiji danas: „Kultura je kod nas jedna od smešnih stvari – biti ministar kulture u Srbiji isto je kao biti ministar mornarice u Češkoj.“ („Zdravlje i lepota“)
Lepa Brena,
folk zvezda, otkriva: „U suštini, mnogo se i ne trudim oko kuhinje, pošto nijedan rat nije izbio zbog domaćice.“ („Zdravlje i lepota“)
Nataša Lekić,
novinarka BK televizije, o nekim kolegama: „Pored toga što vodim ‘Telefakt’, ja ga i uređujem, što je vrlo bitno jer se jako dobro vidi ko je spiker, a ko novinar. Onaj ko čita vesti ne zna ništa o događaju o kome čita, samo je mašina koja će odraditi posao. Instituciju spikera trebalo bi ukinuti.“ („Zdravlje i lepota“)
Mirjana Marković,
predsednica, poslanica i supruga, u vikend kolumni u dnevniku „Nacional“ otkriva nove detalje u vezi s običajem pucanja prilikom svih praznika i proslava: „Ne puca se samo zbog srećnog sastanka već i zbog nesrećnog rastanka. Pucanje nije samo izražavanje radosti, može biti na isti način upotrebljeno oružje i zbog bola. Često, prečesto se ne zna da li su u novogodišnjoj noći ili prilikom neke svečanosti motivi pucanja radost ili, možda, tuga… Možda neko ispaljuje metke u noć zbog tuge što se rastaje sa godinom u kojoj je bio srećan tako i toliko da ne veruje da se ta sreća može još jednom desiti. Kao što, možda, ni pucnji na veseloj svadbenoj svečanosti nisu samo zbog sreće. Možda su neki pucnji od bola zbog neke druge ljubavi, veće, kojoj se toga dana zauvek zatvaraju sva vrata.“
U tom smislu, sledi i osvrt na pucanje koje je 1. aprila 2001, prilikom hapšenja Slobodana Miloševića, priredila ćerka bračnog para Milošević-Marković: „Nije osuđen niko ko je pucao na svadbi jer se ženio devojkom koju ne voli, niko ko je pucao odlazeći u vojsku koju ne priznaje, niko ko je pucao u novogodišnjoj noći plačući za starom godinom u kojoj je bio srećan, niko ko je pucanjem posle sportske pobede lečio ranu koju je od sveta krio. Niko od njih nije osuđen ni na jedan dan, ni na jedan sat. Osim nje, ćerke koja je pucala za ocem koga hapse, podmuklo i svirepo. Marija je pucala u praznom dvorištu. Marija je pucala nigde.s“
Slobodan Milošević,
bivši predsednik SRJ, u pismu iz Ševeningena traži da se funkcioneri SPS-a Ivica Dačić i Milomir Minić izbace iz partije: „Svi koji se uključuju u prljave rabote grupa oko Minića i Dačića ne mogu se više smatrati članovima SPS-a. Njihova reakcija će biti ‘nije po Statutu’. Isključio sam ih nestatutarno. Poručujem im da oni mene isključe statutarno.“ („Glas javnosti“)
Nenad Simić,
devetnaestogodišnji „majstor bodi-pirsinga“, kompetentno objašnjava kako možete da se ulepšate:
„Na muški polni organ se u koren penisa stavljaju alkice, minđuše, kuglice, špicevi (spajkovi), fluorescentne kuglice od specijalnog materijala koji blješti na ultravioletnoj svetlosti. Na glaviću penisa se mogu takođe ugraditi minđuše, vertikalno i horizontalno, po celom polnom organu. Najbitnije je održavanje, da minđuša ostane tamo gde smo je stavili. U početku može da zasmeta tokom odnosa, a u periodu dok se organizam potpuno ne adaptira na novi nakit, predviđene su antibiotske terapije, tretmani, provera procesa regeneracije.“ („Muški svet“)
Zvonimir Đukić Đile,
frontmen grupe „Van Gog“, objašnjava poreklo svog nadimka:
„Mnogi misle da je to od prezimena, ali ne… U osnovnoj školi imao sam preko 120 kilograma. Pošto sam stalno lupao po klupi i crtao oblike girata, razredna mi je rekla: ‘Ti si jedno glomazno đule, kad ćes prestati sa svojim lupanjem!’ I tako je ostalo – glomazno đule, glomazno đule i ostadoh Đule.“ („Muški svet“)
Boško Jakovljević,
„maneken, voditelj, emotivni kapacitet“ , govori o tome kako održava svoje telo:
„Ne posećujem kozmetičara, ne snalazim se najbolje sa njima, pedikirima i ostalima. Odlazim u teretanu četiri do pet puta nedeljno da bih ostao u dobroj formi. Skroman sam, tako da ne želim da budem suviše nabildovan, ali da bih bio perfektan potrebno je da svakodnevno budem u teretani i držim dijetu, ali ja to ne želim. Vežbanje sam sveo na nivo rekreacije.“ („Muški svet“)
Irina Kruška,
novinarka, o kloniranju misli:
„Plaši me i pomisao da bi mogli da se pojave klonovi pojedinih ljudi. Ne bih volela da se pojavi moj klon jer smo svi rođenjem predodređeni za neku misiju. Potpuno je nepojmljivo da civilizaciju i vrstu produžavamo na jedan takav neprirodan način.“ („U fokusu“)
Savo Đurđevac,
iz crnogorske Narodne stranke, na sednici Ustavne potkomisije u Beogradu, o emocijama:
„Naše male emocije ili velike emocije, zavisi kako ih ko doživljava. Znate?
Ja ih realno doživljavam. Ne plaši mene pretnja ni gospodina Vukovića. Evo samo što nije rekao: j….o mater. Kome?
Predsedavajući Igor Lukšić:
„Gospodine Đurđevac, sada vam oduzimam riječ!“
Savo Đurđevac:
„Ja se izvinjavam na glagolu koji nije imanentan značenju skupa. Zaista, izvinite!“ („Publika“)
Jovana Đikić,
mlada kolumnistkinja „Blica nedelje“, dobila je priliku da piše o problemima svoje generacije i nema mnogo lepih reči za nju:
„Da li postoje mesta gde možemo sresti ‘normalnu osobu’? Definitivno, oni koji misle da će takvu sresti na uobičajenim fensi mestima, grdno se varaju. Gadna mi je i pomisao na devojke koje dolaze same na takva mesta. Njih dve, tri skockane skupe pokoji dinar za piće i u stanju su da satima sede i zveraju, nadajući se da će im neko prići. Verujte mi da se u devedeset odsto slučajeva nađe neki ‘galantan gospodin’ koji će im platiti barem piće. Zapitam se ponekad odakle tim devojkama toliko para kada su tako obučene. (….)
I te ‘klinke od osamnaest’ pripadaju generaciji D, ali je nevolja što su mnogi spremni da zbog takvih osuđuju celu generaciju. Kako nekome objasniti da je tim devojkama jako dosadno i da svoj jedini izlaz vide u tim matorim drtinama koji će im pružiti nešto više. Mi ovu pojavu i ne primećujemo, možda i zbog toga jer smo se s njima i saživeli do te mere da ih već gledamo kao ‘sasvim normalne’.“
