Ceca Ražnatović,
zvezda, otkriva kako obeležava slavu:
„Jedan dan pred slavu odem u Žitorađu kod roditelja da sa njima proslavim predslavu. Nakon toga se vraćam u Beograd da proslavim sa svojim prijateljima u mom klubu koji je u okviru kuće. Gosti stižu oko osam časova a ostaje se do sitnih jutarnjih sati. Oko dva-tri razbeži se većina gostiju, a onda ostanu samo bliski prijatelji. Među njima su Mira Škorić, Romana, fudbaleri Obilića… Onda se pije alkohol a ponekad i ja zapevam. Kada se sve završi, kućne pomoćnice očiste.“
(„Blic“)
Đorđe Mamula,
poslanik DSS-a u Skupštini, govori o obavezama poslanika:
„Ne možete računati sa improvizacijom i trenutnom inspiracijom. Naš posao traži pun angažman. A kada se završi radno vreme i u 18 časova ugase TV kamere, onda u poslaničkom klubu, uz kafu, analiziramo šta se sve dogodilo toga dana. Imamo zajedničko čitanje štampe, razmatramo šta je ko rekao, a onda proveravamo ko te večeri ide da gostuje na nekoj televiziji. To često znači da u 19 sati sedate u kola i putujete recimo do Niša, gde emisija počinje u 21. Ako se to završi u 23, vi ste kod kuće u dva sata iza ponoći. A sutradan morate biti u parlamentu pre deset. I kad vidite koliki je to napor, nije nimalo lako. Ali, šta da vam kažem – mi to volimo! Svi ljudi treba da budu veoma dobro plaćeni, a mi smo plaćeni veoma dobro. To i odrađujemo.“
(„Glas javnosti“)
Boris Novković,
pevač, na pitanje da li kupuje erotsko rublje, odgovara:
„Erotski veš nikad nisam kupovao, bojao sam se da neko ne pomisli da kupujem za sebe, pa da sutra u novinama osvane da sam transvestit, ili, još gore, peder!“
(„Kurir“)
Zoran Stanković,
ministar Vojske, na pitanje da li je istina da u „Karađorđevu“ ima 500 krava, od kojih godinama Vojska nije videla ni litar mleka, kaže:
„Još je gore. Tamo ima tri hiljade goveda, od kojih Vojska godinama nije dobijala mleko. A da li znate zašto? Jer je neko pre deset godina prodao opremu za mužu krava, a nije nabavio novu?! Zar bi ja sad trebalo da istražujem ko je zbog toga odgovoran?!“
(„Kurir“)
Slavica Živković,
iz Velike Plane, kćerka pokojne Zvezde Živković, „prve žrtve uštede u zdravstvenom i socijalnom fondu“, poručuje:
„Rekla sam da je u redu da vratim kolica koja smo dobili, i da ću im čak pokloniti i naša kolica koje je nama dao jedan prijatelj, ali veštačke noge ne možemo da vratimo, jer su sahranjene sa mamom.“
(„Nedeljni telegraf“)
Anđelija Vujović,
manekenka, „odlučila je da svoj glumački talenat proveri u televizijskoj seriji ‘Idealne veze’“, i priča:
„Nije mi lako. U isto vreme moram da vodim računa o tekstu, dikciji, pokretu, kameri. Gluma je kompleksan zanat koji zahteva visoku koncentraciju.
Multitalentovana sam i imam razna interesovanja, istovremeno bih se posvetila mnogim stvarima. Uverena sam da bih bila dobra slikarka, vajarka ili igračica.“
(„Glorija“)
Svetislav Goncić,
glumac, kaže na šta ga asocira slovo Š:
„Šaka. Sa šakom je počeo ljudski napredak. Žalosno je što je nismo dovoljno unapredili. Mogli smo više njome da postignemo.“
(„Glorija“)
Marija Karan,
mlada glumica, jedna od učesnica Dureksovog istraživanja o seksualnim navikama našeg naroda, a o seksualnoj fantaziji koja je najviše privlači kaže:
„Od posebnih doživljaja najviše me privlači da probam seks pri skoku padobranom.“
(„Glorija“)
Jovan Marić,
psihijatar, smatra „da je srpski narod posebno obdaren za seks i da ga redovno upražnjava“:
„Prosečan Srbin vodi ljubav trideset šest minuta. Od toga pet potroši na predigru, jedan na seks, a preostalih trideset da se izvinjava i da obećava da će sledeći put biti bolji.“ („Glorija“)
Stefan Kapičić,
glumac, „ponosan je na svoj promiskuitet i za sebe kaže da je odličan ljubavnik“, a o Srbima kaže:
„Imamo jedinstven talenat jer umemo potpuno da se prepustimo uživanju. Ta nacionalna odlika je verovatno nekakva genetska predispozicija. Jednostavno ne možemo bez seksa i svaki mora da bude savršen. Vrlo smo maštovit narod i nikada nam nije dosta uzbuđenja.“
(„Glorija“)
Đorđe Vukadinović,
politički analitičar, objašnja pojavu neonacističkih grupa u Vojvodini.
„Takve ekstremističke organizacije postoje dugo i na Zapadu, i Vojvodina je kao najevropskiji deo Srbije zahvaćena tom evropskom ‘modom’.“
(„Večernje novosti“)
Tomislav Nikolić,
šef radikala, komentariše nacistički ispad u Novom Sadu:
„Sve bi bilo mirno i bez tenzija da ne postoji pritisak na nenormalne ljude, od kojih jedni kažu da u Vojvodini ima fašizma, a drugi time budu revoltirani i predstave se kao fašisti.“
(„Politika“)
Nada Topčagić,
„folk diva“, voli da peva, kuva i jede, pa kaže:
„Spremanje zimnice je sada postalo veoma moderno, a kada su mene zvali Nada ajvaruša, bilo je sramota da se kaže i da neko peče paprike i kiseli kupus.
Ne mogu da shvatim one koji unapred kažu da nešto ne bi okusili. Gadila sam se i ja žaba, pa mi nije palo na pamet da odbijem žablje batake kojima su me poslužili. Ukusni su kao piletina, ali dok sam ih jela, jeli su i oni mene, jer sam pri svakom zalogaju zamišljala kako žabe skakuću po lokvanjima u bari.“
(„Glorija“)
Verica Rakočević,
modna kreatorka, na pitanje čemu žena treba da dâ prednost, telu ili licu, kaže:
„Vrlo sam stroga. Ne podnosim salo, nenegovanu ružnu kožu. Svakoga dana vežbam, moj trener je moj estetski hirurg, i za mene je podjednako bitno – i zubi, i kolena, i laktovi, i stopala, i ruke, i svaki delić na licu i telu…“
(„TV novosti“)
Biljana Vilimon,
slikarka, gostujući na TV Pinku u emisiji „Zamka“ petnaestak minuta pred kraj demonstrativno je napustila sagovornike, i rekla:
„Ja idem! Imam pametnija posla. Ovako ne zamišljam Srbiju. Ne želim da živim u zemlji sa ovakvim ljudima! Ne pripadam ovome.“
Zašto je to uradila?
„To sam uradila pošto je Bora Đorđević (takođe gost u emisiji, prim.ur.) na moje pitanje kako mu je u savremenoj Srbiji, rekao svoj stih: ‘U govnima plivanje pravo je uživanje’. To je miloševićevski stil razmišljanja! I onda je opet počeo da recituje neku svoju pesmu punu ružnih reči i govora mržnje. Meni psovke nisu strane, da se razumemo, ali im nije mesto u političkim debatama. Shvatila sam da Boru niko ne može da prekine…“
Bora Đorđević,
učesnik emisije „Zamka“, ovaj gest komentariše:
„Bila je to veoma mučna emisija. Nije nevaspitan čovek onaj koji u svojim pesmama koristi psovke, već onaj koji sagovornika ne sasluša do kraja i napusti emisiju. U demokratiji svako ima pravo da iznosi svoje stavove. Ta iključivost i neuvažavanje suprotnog mišljenja asocira me na Miloševićevo vreme. Matrica je ista.“
(„Blic“)
Kako Bora slavi slavu?
„Slavim Svetog Aranđela, ali kod roditelja. Skupi se malo šira familija i onda se večera, razgovara… Sve spreme moji roditelji, ja nikada ništa ne pomažem. Ali dobro je da smo uspeli da sačuvamo našu tradiciju i da još uvek držimo do slave i tradicije.“
(„Blic“)
Vlade Divac,
košarkaški as, ima političke aspiracije, i na pitanje da li mu godi popularnost u narodu, odgovara: „Bio bih neiskren kada bih rekao da mi ne prija. Mnogi političari su me zloupotrebljavali, mada sam pokušao da se od toga odbranim. Pitanje je koliko bih uticaja imao u političkom životu, da li bih kao predsednik bio samo figura. Mislim da ne bih bio dobar za premijersko mesto, jer za tu funkciju treba mnogo znanja. Međutim, ne bežim ni od toga.“
(„Nedeljni telegraf“)
Dr Petar Opalić,
psihoterapeut, o generalnim osobinama Srba kaže:
„U psihopatološkom smislu, naravno to je čuveni dinarski mentalitet po Cvijiću: impulsivni, nepredvidivi i nedisciplinovani u meri koja se ređe sreće kod drugih naroda. Među alkoholičarima su ove crte uočljivije. Ima i crta specifičnih za mediteranski mentalitet. Često imamo psihičke simptome sa karakteristikama telesnih bolesti, česte glavobolje. Dobra strana naše prirode je vezanost s najbližim članovima porodice, prijateljima, kolegama, druželjubivost. Nažalost, te osobine nisu prenete i na osećanje šireg zajedništva i na neophodnost da svi treba da rade za opšte dobro. Korene toga verovatno treba tražiti u diskontinuitetu državnosti, što osvajačkim, što domaćim…“
(„Nedeljni telegraf“)
