Tomica Milosavljević,
ministar zdravstva i lekar po profesiji, iako se teško odlučio za Medicinski fakultet, poziv mu je doneo mnogo dobrog u životu, jer: „Mogao sam da pomažem ljudima kada im je najteže. Kao mali imao sam vrlo široka i raznovrsna interesovanja, bavio sam se zaista različitim aktivnostima, tako da, kad je došlo vreme odluke o fakultetu, nije mi bilo lako. Bio sam odličan đak i dobitnik diplome ‘Vuk Karadžić’, mogao sam da upišem bilo koje studije. Voleo sam pozorište, pevao sam u rok grupi u toku gimnazije u Paraćinu. Za medicinu sam se odlučio u poslednji čas. Nisam se pokajao. Konačno, i suprugu sam upoznao dok smo studirali.“
Dragan Šutanovac,
ministar odbrane, hteo je da bude ambasador, kada je bio mali: „Kao zaista mali, kada sam imao oko dve-tri godine, želeo sam da budem ambasador. Tada sam imao ćebe i televizor marke ‘ambasador’ i mislio sam da je to nešto najbolje.“
Đorđe Balašević,
kompozitor, na pitanje kako se u njegovoj kući proslavlja Božić, otkriva detalje: „U našoj kući Božić se slavio i pre nego što je ovde ponovo ušao u modu. Moj deda je palio sveću i bacao orahe ‘u ime oca i sina’, daleko pre nego što su svi ovi Naprasno Kršteni i Pokršteni probrali prste kojim će se ubuduće krstiti. Seče se kolač, sprema šaran, pasulj, priprema koljivo. Nema trubača, badnjaka, pucnjave uvis, to u Pravoj Vojvodini nikad nije bio običaj…“
Tomislav Nikolić, kandidat za predsednika Srbije, na pitanje kako će izgledati predizborni miting Srpske radikalne stranke u Novom Sadu bez gradonačelnice, odgovara: „Zašto? Ona i jeste popularna baš zato što je radikalka!“ („Blic“)
Miloljub Albijanić,
potpredsednik parlamenta iz redova G17 plus, proslavlja Božić u svom selu Tometino Polje, podno Divčibara: „Ja svake godine unosim badnjak, ‘Dobro veče, sveti i čestiti Božiću’, a oni mi odgovaraju ‘Bog ti pomog’o, sveti i čestiti Božiću’, pa bacaju pšenicu na mene. Pa je tu slama, a u njoj oraha, svega i svačega. Onda baba kvoče, a deca, kao pilići, pijuču.“
Ujutru potpredsednik Skupštine prvi ide da donese vodu, pa onda džara vatru od badnjaka: „Tada se pominju muške glave, ženske glave, pa ovce, krave, prasići, pa da godina bude rodna… A posle ide česnica i pare u njoj, velika radost…“ („Glas javnosti“)
Gordana Pop–Lazić,
predsednica Opštine Zemun iz redova radikala, „dočarava božićnu atmosferu u svojoj porodici“: „Baš se držimo tradicije, pa unosimo i slamu, a po njoj bacamo pšenicu, kukuruz, orahe i tri dana ne čistimo.“ („Glas javnosti“)
Vladika Filaret,
starešina manastira Mileševa, voli da ugosti kandidate za predsednika Srbije i daje im blagoslov. Predsedničku kandidaturu lidera Nove Srbije Velimira Ilića podržao je rečima: „Da li ćemo ikada imati boljega od Velimira Ilića. Ja potpisujem sada da nećemo. Neću reći da u Srbiji nemamo dobrih ljudi, da nema čestitih. Ali, među najboljima je Velimir Ilić. Zato smo i crkva i ja, kao vladika, i Eparhija mileševska i Sveti arhijerejski sinod, odlučili da podržimo Velimira Ilića. Znamo da je spreman da se bori da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije, kao i Raška oblast, Bačka, Negotinska Krajina i ostala područja. Imamo i mi svoga nacionalistu, Velja neće dati da se Srbija nađe na tenderu, da se krčmi i rasprodaje. Sačuvaće Srbiju i svoju crkvu.“
Nekoliko dana kasnije, delegacijama SPS-a iz četiri opštine, rekao: „Srbiji su potrebni neimari kakvi su Mrkonjić i Ilić. Mrkonjić se dokazao graditeljskim umećem i organizatorskim sposobnostima, neumorno obnavljajući porušene mostove i pruge. Zato narod treba da glasa za Mrkonjića.“
(„Večernje novosti“)
Božićni SMS–ovi,
popularni kod našeg naroda opredeljenog za radikalnu stranku: „Da na ovom Božjem putu, pobedimo bagru žutu, da nas pravi Srbin vodi, mir Božji, Hristos se rodi!“ „Badnjak slavi, rode, slavno, ali glasaj radikalno. Po Jovanu da se čuje gde Srbija uzvikuje: ‘Izglasajmo našeg tića, Tomislava Nikolića’.“ Tvorac prve je bivši poslanik radikala Božo Vučurević, koji dolazi iz kolevke gusala, a drugu je napisao Vlado Sekulić, takođe radikal, iz opštinskog odbora SRS-a Novog Beograda. „Stari mi je đedo rek’o: ‘Kada budeš badnjak sjek’o, ka istoku okreni se, sa tri prsta prekrsti se. Jer s istoka sunce sija, na istoku je i Rusija. Badnjak sijeci, Boga moli i Srbiju majku voli. Boga moli za Kosovo i za zdravlje Putinovo. Ne daj gubi sa torine, srećan badnjak, moj Srbine!’“ Srđan Milivojević, poslanik Demokratske stranke, kaže da demokrate kao hrišćani ne koriste verske praznike za promociju. On otkriva i poruku koju je slao svojim prijateljima: „Nek na današnji sveti dan Tvorac desnicom svojom utvrdi vinograd vere u vašoj duši i nek milostivi Gospod izlije obilje plodova na vaš dom kako bi kandilo vere u vašem srcu bilo vazda napunjeno. Vama i vašoj porodici dobro zdravlje, porodičnu sreću, uspeh u radu, a našoj Srbiji svaki napredak. Slava Bogu na visinama, mir i dobra volja među ljudima na zemlji. Hristos se rodi!“ („Kurir“)
Mateja Kežman,
fudbaler, „jedan od najvećih vernika među sportistima“, priča: „Svaki odlazak u manastir i svaki razgovor sa monasima me učvršćuje u veri. Ali, odlazak na Svetu goru je svakako nešto najveće. Dešavala su se čuda na tom putu, deca su progledala i progovorila. Tada sam video da je jedno gluvonemo dete pročulo. I ne samo to, nego je u 14. godini progovorilo. Počelo je da priča na srpskom, iako nikada pre toga ni reč nije izustilo. Čuda se dešavaju i u našem svakodnevnom životu, ali mi nemamo vremena da ih primetimo.“ Kako se bori protiv strasti da tetovira svoje telo: „Da, to je moj porok. Kao i svi, i ja imam poroke, nisam poseban u tom smislu. Nekome je droga porok, nekome alkohol, nekome cigarete, nekome žene, a meni su tetovaže. Trudim se da tu strast obuzdam u sebi. Osećam da sam uz Božju pomoć svakog dana manje opterećen tim stvarima.“
Željko Joksimović,
pevač, na konstataciju da je „težak čovek“, kaže: „U komunikaciji inteligentnih bića takve rečenice se sigurno ne izgovaraju. Jedino ako je reč o nekom intelektualnom disbalansu dveju strana, onda jedna od strana učesnica može predstavljati težinu drugoj.“ („Skandal“)
Ana Kokić,
pevačica, ima momka, srećna je i naučila je da kuva. Za Novu godinu spremila je večeru: „Sve sam spremila po domaćim receptima – sultanov ćevap, kinesku salatu na užički način, barena pohovana jaja sa krompirom i bešamel sosom, svinjsko meso. Na kraju smo uživali u slanoj torti od pohovanih paprika! Pili smo šampanjac. Ja od nervoze nisam mogla ni da jedem.“ Kakvo je bilo to iskustvo: „U kuhinji se snalazim odlično. Kada vidim koliko Nikola uživa u onome što spremim, ne mogu da odolim da se ne nacrtam kraj šporeta.“ Zašto je njena majka zadovoljna:
„Svaka majka brine da joj dete ne završi sa nekim idiotom i kada zna da je pored dobre osobe, lakše joj je. Oduševljena je jer je Nikola skroman, na zemlji, realan, ne živi u oblacima. Nekada je toliko na njegovoj strani da joj prebacim da ga voli više nego mene. Voli ga kao sina.“
Oko čega se najviše koškaju: „Pročita neku moju izjavu u novinama, od dve rečenice. Iznenadi se jer sam zaboravila da mu je pomenem da me je, eto, zvao ‘taj i taj’. Odmah me pita zašto mu nisam rekla za to. A ja sam u tolikoj gužvi da ne mogu da se u trenutku setim baš svake rečenice koju sam izgovorila.“
(„Skandal“)
Snežana Dakić–Mikić,
TV novinarka, priča o Božiću: „Moj suprug Vlada i ja poštujemo pravoslavne običaje, a jedan od njih je svakako proslava Božića. Za Badnji dan obavezno postimo i uveče spremimo bogatu večeru. Za Božić nam, sada već tradicionalno, dolaze Vladini roditelji, a moja svekrva nam spremi divnu česnicu i bogat ručak. Upalićemo kamin i založiti badnjak, što je zaista specijalan trenutak. Inače, svake godine prvog dana Božića, pošto ustanemo, popijemo po čašu vina da budemo rumeni, pojedemo po pupoljak drena da budemo zdravi i pojedemo po kašičicu meda – da nam život bude sladak. Božić nam je još srećniji i veseliji od kada imamo ćerkicu Lauru. Inače, položajnik u našoj kući je moj brat.“
Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije, i suprug Nataše, TV novinarke, o tome kako oni proslavljaju Božić priča: “ Božić je praznik koji uvek kada je to moguće provodim u krugu porodice, pa sam se i ove godine dan pre praznika vratio iz Njujorka. Ove godine Badnje veče organizuju moji roditelji, a oni su dosta tradicionalni po tom pitanju, tako da očekujem punu ceremoniju, sa badnjakom i česnicom. Malo su se ljutili što ću ja te večeri nastupati na televiziji, pa ću kasniti na večeru, ali situacija je vanredna. Na sam dan Božića moja supruga Nataša uređuje i vodi Dnevnik, pa će stoga biti samo božićnog doručka kod njenih roditelja. Sve u svemu, prilično radan praznik ove godine, ali svakako radostan.“ („Press“)
Mirjana Marković,
plavuša, „iz ruske stepe ekskluzivno otkriva šta joj najviše nedostaje“: „Na svoju zemlju ne mislim samo kad spavam. Nedostaje mi moja zemlja, moja kuća u Požarevcu. Moj život u Beogradu. Soba sa zelenim nameštajem, i ona sa plavim krevetom u kojoj sam spavala 2002. u Tolstojevoj, nade, radost, suze, ljubav, sve što sam tamo ostavila… Moji drugovi, večernji razgovori, moja plava kancelarija JUL-a, koja je sa zgradom oteta, JUL kakav je bio i kakav je mogao da bude.“ („Večernje Novosti“)
