»Jako je teško dobiti podršku za pravoslavnu ligu. Daj bože, ali mislim da to mnogim krugovima deluje ekstremno.«

Viktor Savić,

„jedan od najpopularnijih glumaca mlađe generacije“, kaže da nije učestvovao u kastingu za filmski projekat Anđeline Džoli“ i da mu i nije žao:

„Što se tiče zarade, odgovaralo bi mi da sam deo ekipe. Ali budući da znam radnju tog filma, ne bi mi bilo zanimljivo da u njemu glumim. Nije Željko Mitrović slučajno odbio da učestvuje u tom projektu, a i moj stav je sličan njegovom: dosta mi je antisrpskih filmova u kojima su Srbi predstavljeni kao zločinci.“

(„Hallo“)

Branko Đurić Đura,

glumac, nekada poznat po „Top listi nadrealista“, „zaigraće u filmskom čedu najseksipilnije glumice sveta Anđeline Džoli“, ali i pre početka snimanja suočio se sa problemima:

„Da mi je neko rekao da će moja supruga Tanja jednog dana biti ljubomorna na Anđelinu Džoli, ne bih mu verovao, umro bih od smeha!“

(„Hallo“)

Željko Mitrović,

vlasnik imperije „Pink“, “ jedan je od retkih srpskih biznismena koji su u proteklih 10 godina uspeli da, pored Srbije, osvoje tržište i u gotovo celom regionu“, upitan da se priseti vremena kad je počinjao, u vreme pre „petooktobarskih promena“, kaže:

„Danas jeste velika kriza koja se vidi na svakom koraku i teško žive neka normalna domaćinstva i normalni ljudi. Ali, opet, skloni smo da brzo zaboravimo koliko je onda bilo loše. Evo, moj primer je najočigledniji: u strukturi našeg kapitala samo četiri odsto od ukupne naše imovine zarađeno je pre 5. oktobra, a 96 odsto posle 5. oktobra, u nekim demokratskim uslovima. Nama je demokratski ambijent mnogo pomogao i označio neka pravila u kojima se mi odlično snalazimo.“

Zašto je odbio da radi film sa Anđelinom Džoli i kako je sve to bilo:

„U Sarajevu nisam imao sastanak sa Anđelinom Džoli, već sa njenim ličnim asistentom i dva njena producenta u vezi sa dogovorom da zajedno snimamo film u regionu. Mi bismo jako dobro prošli u ovom poslu jer imamo infrastrukturu u Sarajevu, Beogradu i u čitavom regionu. Sve smo dogovorili i ujutru je trebalo svi da dođemo u Beograd. Ali neposredno pre polaska oni su otkazali put. Nešto kasnije dobio sam pres-kliping sa naslovima naših novina i vidim tekst da učestvujem u snimanju antisrpskog filma! Tada sam se setio da uopšte nismo ni razgovarali o tome kakav film snimamo. Onda su me upoznali da je glavni lik srpski vojnik koji siluje muslimanku i potom se njih dvoje zaljubljuju. Tada sam odlučio da ne učestvujem u tom projektu, jer previše sam toga uložio u odnose u ovom regionu, previše prijateljstava sam sagradio i previše svoje energije usmerio ka tome da malo gledamo u budućnost. Želim da svi zajedno počnemo da se bavimo projektima budućnosti. I znate li šta mi je rekla moja prijateljica Selma, unuka Alije Izetbegovića: „Dobro si uradio, jer kakve smo mi to muslimanke kada se zaljubljujemo u silovatelje!“

(„Press“)

Slavko Beleslin,

TV novinar, kaže za sebe da je pravi gastronomski buntovnik:

„Najviše na svetu volim ono što se u našem narodu kaže meze–sve ono što se secka: kulen, pršutu, sireve… Trpeza sa suhomesnatim proizvodima predstavlja mi mnogo veće zadovoljstvo nego konzumiranje nekih komplikovanih jela. Nisam probirljiv kada je reč o hrani, ali nikada ne mogu da jedem suši. Verujem da je reč o zdravom jelu, međutim ukus te žive ribe u mojim ustima za mene i dan-danas predstavlja traumu. Nisam ljubitelj egzotičnih jela. Iako su mi se kavijar i jastog dopali, i dalje mi nije jasno zašto bi neko zbog tri grama mesa ubio velikog lepog jastoga, kada od jedne svinje može da se iskoristi sve meso!“

(„Story“)

Slađana Slavković,

TV voditeljka, govori o svom načinu ishrane: „Nisam uspela da izbacim slatkiše, niti da uvedem povrće u jelovnik, ali se trudim da to nadomestim većim unosom voća. Jedino što se sada promenilo je to što me sada grize savest kada hranom atakujem na zdravlje, a ranije sam to radila bez opterećenja.“

O svom kulinarskom umeću:

„Ko god uđe u moju kuhinju biva zadivljen njenom čistoćom. Razlog nije to što sam higijeničarka, nego što nikada ne zalazim u kuhinju. Ne želim da naučim da kuvam. Mislim da je kuvanje gubljenje dragocenog vremena . Jasno mi je da neko mora to da radi, ali mi je neshvatljivo da to radi iz zadovoljstva.“

(„Stil“)

Danilo Ikodinović,

„muž pop zvezde Nataše Bekvalac, kaže da samo maliciozni i zli jezici mogu negativno da pričaju o njegovoj supruzi! Bivši vaterpolista kaže da mu je muka što mediji Natašu povezuju sa mnogobrojnim muškarcima“:

„Džaba govorim da je Nataša najlepša, najbolja, najseksepilnija… Sutra će svakako u medijima da je povezuju sa Koletom, Noletom, Boletom i drugim muškarcima. Muka mi je od toga! Zato više ne želim da pričam o Nataši!“

I još:

„Samo maliciozni i zli ljudi mogu loše da komentarišu rad moje supruge. Nataša je svojim pesmama uspela da probudi u ljudima interesovanje i da ih zaintrigira, što je najvažnije. Ja sam prezadovoljan i preponosan na svoju ženu!“

(„Press“)

Milorad Dodik,

komentariše činjenicu da je toliko popularan da ga je jedan čovek istetovirao njegov portret na mišici ruke:

„Ne znam da li je to dobro ili loše. Ili me mnogo voli, ili ne može da me smisli. Sigurno je da ja nikad ne bih istetovirao nečiji lik, a naročito ne svoj!“

Da li mu to ipak laska:

„Pa, kako se uzme!“

Zašto mu je običaj da na mitinzima, posle vatrenih govora, održi i koncert:

„To što pevam nije nikakav predizborni trik, već način da se moje pristalice i ja opustimo. Narodski sam čovek, uživam u pevanju. Svi kažu da dobro pevam.“

Ali:

„Sigurno je da sebe ne smatram zvezdom.“

(„Kurir“)