Milan St. Protić
„Ilićev bivši saborac“, nema razumevanja za njegove bahate gestove:
Ranije nije bio takav, ne znam šta se desilo, možda mu je vlast udarila u glavu. Ovde je, nažalost, vređanje i pljuvanje po nekome postalo opšti model ponašanja. Ali, ako direktor državne televizije može najgorim rečima da nekog omalovažava, pa šta ste očekivali od jednog Koštuničinog ministra?“
(„Kurir“)
Ivan Zeljković,
voditelj kviza „Želite li da postanete milioner“, kao i jutarnjeg programa na BK televiziji, kaže da „u snu provede svega četiri sata“, jer „i Karić spava toliko. Što da budem gori od njega“, priča o svom odnosu prema hrani i debljini:
„Od debljine prestao sam da se krećem normalno. Promenio sam odnos prema hrani, nema pečenja, testa, hleb ne jedem uopšte. Ni sam ne znam kako sam preživeo prva tri dana na grejpfrutu i pirinču. Kako se samo čovek obraduje posle sedmice gladovanja barenoj piletini. Pre neki dan sam na Kopaoniku pojeo parče jagnjetine i još se ne oporavljam. Mada, još pravim izlete do kioska (brze hrane), pa mi se omakne ‘dupla sa sirom’.“
(„Glas“)
Velimir Ilić,
ministar za kapitalne investicije, govori o Miškoviću koji želi da „pokupuje sve u Srbiji“.
„Hoće JAT, robne kuće i Trajal. Ja sam Miškovića jednom upozorio da ne radi to što radi. Obećao je da će da prikoči, ali nije, i dalje ide …“
(BK TV)
Jovan Marić,
psihijatar i profesor, optužen da je izdao užbenik iz komunikologije tako što je prepisao postojeće knjige kolega koji su tom oblašću počeli da se bave pre njega, na te optužbe odgovara:
„Svaki udžbenik je kompilacija postojećih knjiga iz neke oblasti. Nisam ja izmislio ni psihijatriju ni komunikologiju. Ova knjiga napisana je za potrebe studenata, prodaje se isključivo na fakultetu i štampana je u tiražu od 300 primeraka. Smatram da je to potpuno legitimna stvar, a za svaku knjigu je plus da postane deo udžbenika. Uobičajeno je da se korišćena dela i njihovi autori imenuju u literaturi. Ova knjiga je samo znanje sabrano na jednom mestu jer je suština udžbenika da bude zbir najboljih tekstova iz te oblasti.“
(„Blic“)
Milan Gutović,
glumac, kaže da ne voli praznik šale 1. april:
„Po meni je ovaj dan mnogo glup! Još je gluplji od dana žena! Ova dva datuma, tj. praznika, ne priznajem.“
(„Blic“)
Ksenija Milivojević,
poslanica G17 plus u Skupštini Srbije, ovom prilikom nazvana „čelična, jer joj prigovaraju da je u javnosti škrta na osmehu“:
„U principu, sa poslom se nikada ne šalim, ali privatno se često šalim i smejem. Dobar deo života imam dilemu: da li pomaže napetost ili smeh i šala.“
(„Evropa“)
Nataša Bekvalac,
„srpska Pamela“, priča o sebi:
„Dugo nisam znala da kažem izvini, i da priznam da sam pogrešila. Ali, što je žena mudrija, to je svesnija da je to kvalitet, a ne slabost.“
(„Evropa“)
Šaban Šaulić,
„nekrunisani kralj narodne muzike“, zbog sklonosti svoje supruge da kupuje i prodaje stanove, priča:
„Kada sletim na surčinski aerodrom, često mi se dešava da taksisti ne znam da kažem na koju adresu da me vozi, jer nisam siguran gde u tom trenutku stanujem.“
(„Svet“)
Sara Petrović,
„jedna od najbogatijih Srpkinja koje žive i rade u Švajcarskoj“, četrdesettrogodišnjakinja koje je pre 23 godine promenila pol uz pomoć oca hirurga, priča:
„Objasnila sam im da ne treba da žive u zabludi misleći da imaju sina koji će se jednoga dana oženiti i zasnovati porodicu, jer nemaju sina od koga mogu da očekuju unučiće. Razumeli su me i osetila sam neverovatno olakšanje, kada sam dobila njihovu podršku. U dvadesetprvoj godini sam saopštila roditeljima da sam donela odluku da promenim pol. Očekivla sam i tada njihovu podršku, ali sam se iznenadila kada je otac predložio da on izvrši operaciju promene pola, imajući u vidu da je on vrhunski hirurg. Kada sam odlučila da promenim pol, htela sam da to bude što pre, ali otac mi je objasnio da je to veoma komplikovan hirurški zahvat. Period priprema potrajao je nekoliko meseci i operisana sam u 22. godini.“
(„Svet“)
Milan Miličić,
„loto momak“, kaže da ga kolege i prijatelji često zovu Suzana, zbog najčuvenije „loto devojke“ Suzane Mančić:
„To mi ne smeta jer Suzanu veoma cenim i poštujem. Sviđa mi se da me zovu ‘loto momak’ zbog onog ‘momak’, mada me sredom u firmi dočekuju pesmom Suzi Kju.“
(„Ilustrovana politika“)
Aleksandra Kajganić,
voditeljka televizije Pink i supruga rukometaša Ognjena Kajganića, priča o deset meseci koje su proveli u Slovengradecu:
„U Sloveniji je bilo idilično, iako mesto u kojem smo živeli nema bioskop, kafić, pozorište. Jednom sam ostala sama dvanaest dana i bilo mi je kao u zatvoru. Na kalendaru sam precrtavala dane kao u vojsci. Noću sam bila budna, a danju spavala. Dok je pas spavao, ja sam čuvala stan.“
(„Ilustrovana politika“)
Jasna Milenković Jami,
pevačica, nekada gimnastičarka, svojevremeno je privukla pažnju tabloida time što je na promociji njene ploče prisustvovao Milo Đukanović. Šta danas na to kaže:
„Pre deset godina ta je priča u svakom smislu završena. Kada me novinari pitaju da li sam bila sa Milom, ja im kažem: na glupo pitanje, dobićete odgovarajući odgovor, nisam. To je kao kada muškarac pita ženu koji joj je on po redu. Ona naravno kaže: drugi. Šta god rekla narod će imati svoje mišljenje.“
A navodna veza sa Božidarom Đelićem u vreme dok je bio ministar?
„Pisali su da ja volim visoke i kršne momke, a onda me doveli u vezu sa čovekom koji uopšte nije moj tip. Zasmetalo mi je to pogotovo što čoveka uopšte ne poznajem. Mada gospodin Đelić nikada nije demantovao tu priču u medijima.“
(„Ilustrovana politika“)
Siniša Mihajlović,
fudbaler, govori o bivšem predsedniku Slobodanu Miloševiću: „Milošević je ostavio super utisak na mene, bar u ona tri kontakta koliko smo imali. On je bio predsednik moje države i zbog toga sam ga branio, kao što bih i svakog drugog predsednika. Vidim da se u Hagu dobro drži i da ih zajebava.“
O svom temperamentu i crvenim kartonima:
„Nikoga nisam napao bez jakog razloga, sukobljavao sam se samo
sa jako problematičnima. Eto, Matu je imao problema sa drogom, a Vijeru i crnci zovu ‘crnim govnetom’, a ne ja koji sam belac. Jeremisa sam pljunuo jer liči na nacistu, samo mu fali SS. Ja sam kao mali gledao naše partizanske filmove i bilo je jače od mene. Što se tiče Slovenca Udoviča, on je Nađu opsovao mater srpsku, a Nađ je Mađar. E, to više nisam mogao da tolerišem.“
O vanbračnom detetu:
„Svog vanbračnog sina Marka priznao sam kada je rođen. Da ga nisam priznao kako bi mogao da nosi prezime Mihajlović? Izdržavao sam ga od prvog dana i izdržavaću ga uvek. Nisam nikad bio pička od čoveka, i ako je to moj sin, to je moj sin! To dete nije rođeno iz ljubavi, ali nisam ja ni prvi ni poslednji koji je napravio glupost.“
(„Evropa“)
Slobodan Dragićević,
u „Otvorenom pismu radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću“, kaže:
„Nemate pravo da se dobrovoljno predate Haškom trubunalu! Jer, vaši životi i sudbina više ne pripadaju vama, već nama koji smo zajedno sa vama sanjali snove o slobodi.
Jer, kako ćemo vaspitavati svoju decu. Na primerima kojih vrednosti treba graditi njihovu budućnost? Mojim pokolenjima ne želim da budu uzor ovi koji traže saveznike u ubicama sopstvenog naroda.
Kako je to nakaradna budućnost!“
(…)
(„Ogledalo“)
Brana Crnčević,
zamoljen je da „nam prevede značenje sintagme Studija o izvodljivosti“:
„Pre bih preveo neku zamršenu stvar iz Biblije ili Kurana ili iz neke zdravstvene knjige nego tu novu frazeologiju. Vidite da oni upotrebljavaju nove reči kojima određuju i smisao. Ne znam zašto umesto srpske reči javno ili otvoreno upotrebljavaju reč transparentno. Da bi se razlikovali od prethodnika koji su govorili koliko toliko normalno sada se neguje takozvani globalni jezik i sve je više tuđica iz tog jezika. Studija o izvodljivosti ne znači ništa. Studija o izvodljivosti je glista na udici, ona treba da upeca ribu i ja tu glistu na udici ne smatram ozbiljno, jer mislim da prave ribe rone dublje i da ih ta udica neće zakačiti.“
(„Ogledalo“)
Dragan Šormaz,
poslanik DSS-a:
„Siguran sam da se u Srbiji nikada hladnjačama tela nisu prevozila kao breskve, barem ne u tolikoj meri.“
(B92)
Zvezdana Jovanović,
novinarka BK televizije, priča kako neguje svoju kosu:
„Sama pravim frizuru u kriznim situacijama. Na odmoru obično koristim Avonove preparate, kao i neke iz kućne radinosti, na primer AD kapi koje kombinujem sa jajima, a zatim stavljam pivo i kiselu vodu, kojom ispiram kosu da bi mi bila talasasta. Ma, snalazim se kao sve žene.“
(„Zdravlje i lepota“)
