Ljiljana Habjanović–Đurović,
književnica,
„odavno je prestala da postavlja ciljeve pred sebe. Smatra da je najveće umeće da čovek kaže ‘neka bude volja tvoja’ i svoj rad posvetila je Bogorodici“:
„Neka bude onako kako ona hoće. Volela bih da završim ciklus romana kojima svedočimo o istoriji hrišćanstva i fantastičnoj ulozi žena u hrišćanstvu. Strašno bih volela da imam unuče. Nikakav uspeh i napredak u poslu ne može da obraduje čoveka kao jedno unuče. I ja se nadam da će mi Bog dati jedno unuče. Ne mogu da kažem da volim sve ljude, to mogu oni koji su najviši duhom, volela bih da postignem to savršenstvo.“
(„Blic žena“)
Mlađan Dinkić,
ministar ekonomije i regionalnog razvoja, poklonio je beogradskom zoološkom vrtu, „Vrtu dobre nade“, traktor IMT 539, sa prikolicom nosivosti 3,5 tona:
„Fascinira me kako Vuk Bojović više od dve decenije uspeva da održi ovako zahtevnu i heterogenu koaliciju stanovnika ovog vrta. Tu moraju da se izvuku neke pouke za čovečanstvo, ali i za prilike u politici.“
(„Press“)
N.N.
izvor, otkriva da se Milorad Ulemek lepo snašao u novom zatvoru:
„‘Zasad sve funkcioniše po planu, odnosno zakonu. Iako je sam u najbezbednijem kompleksu Zabele, straža funkcioniše kao da su svi kapaciteti popunjeni. Nekoliko desetina stražara ga nadgleda. A baš kako propisi predviđaju, Ulemek je ustao u šest ujutru, namestio krevet, obukao se bez reči protesta u odelo, a prve obroke u čuvenom „zatvoru u zatvoru“ dobio je u svojoj ćeliji od 10 kvadrata’. Zanimljivo je i da je Legija prebačen baš na poslednji dan petrovdanskog posta, pa je u novom domu počeo i s mrsnom hranom. Inače, od dolaska u zatvor postio je sve postove, a tako je bilo i ovog puta. Poslednjeg dana je jeo posno, a juče se prvi put omrsio, upravo u svojoj novoj ćeliji!“
(„Kurir“)
Ekrem Jevrić,
zvezda Amerike i Kanade, čiji je spot za pesmu Pos’o, kuća na Jutjubu pogledalo skoro četiri miliona ljudi, došao je u rodnu Crnu Goru, gde su ga dočekali njegov kolega Purašević, stotine vernih fanova, pripadnici sedme sile, pa im se Ekrem svima obratio:
„Vidim da ste dobra omladina i dobri ljudi Crnogorci. Ja sam doveo mog kolegu koji vrlo dobro zna da peva crnogorske pesme. Napravićemo jedan koncert, ako može ikako, ako imate neku vezu za hotel Crna Gora, da tamo napravimo koncert ili nešto, šta znam.“
(„Vesti online“)
Ako putujete u Evropu, treba da znate:
„Omiljeno jelo Šveđana je jedna vrsta slatkovodne ribe – haringe, koja se ostavi da truli i širi gadan miris, što je glavni signal da je spremno za uživanje.
Švajcarci su vekovima sve do početka osamdesetih, kada je to zakonom zabranjeno, uživali u specijalitetu spravljenom od mesa pasa bernandinaca, koji su specijalno za to gajeni i lovljeni!
U mediteranskim zemljama, posebno Italiji, Grčkoj i Španiji, pauza za ručak je svetinja, pa se u 14 časova sve zatvara i zamire do kasnih popodnevnih sati, da bi se ručalo i odmorilo. U španskim restoranima kada skupa obeduje više prijatelja, nikada ne plaća svako svoj račun, već se unapred skupi zajednički fond ili ceh plati jedan, a ostali svaki sledeći put. Po redu.“
(„Arena“)
Goca Tržan,
pevačica i velika prijateljica TV voditeljke čuvene emisije „Svet plus“ Jelene Bačić-Alimpić, o prijateljici kaže:
„Volela bih da kažem da nisam sklona predrasudama i generalizaciji ljudi, ali priznajem da jesam. Mislila sam da je oštrokonđa i veštica koja mrzi moje kolege. Kada smo se videle u emisiji odmah sam primetila da je lepo vaspitana žena i da sam je pogrešno procenila. Veoma je obrazovana, profesor je književnosti i privatno je potpuno drugačija.“
Jelena Bačić Alimpić,
TV voditeljka, o Goci:
„Obožavam njenu kćerku Lenu i gledam je kao svoje dete. Sigurna sam da ne postoji ništa što bi poljuljalo naše prijateljstvo. Goca je otvorena, ali nikada neće javno pokazati koliko je emotivna. Nisam videla lepše i bolje vaspitano dete od njene Lene. Savršena je mama, prava domaćica.“
Kada je Goca bila u porođajnoj sali, Jelena je bila na autoputu:
„Non-stop sam bila na telefonskoj liniji sa tvojim mužem. Imala sam utisak da se ja u tim trenucima porađam zajedno sa tobom. Znala sam da si pod epiduralom, da te ništa ne boli, ali stres pod kojim sam bila je nemoguće opisati.“
Kada Jelena svom šesnaestogodišnjem sinu seče meso u tanjiru, Goca „poludi“:
„Znam da si se dala mužu i deci, a sebi malo posvetila.“
Jelena Bačić-Alimpić na to:
„Ja tebi zavidim kako si to lepo sredila u svom životu. Kod mene je muž bio zapostavljen, a ja sve vreme osećala grižu savesti zbog dece. Nepotrebna su odricanja i ja to sada znam.“
(„Ilustrovana politika“)
Stevo Karapandža,
čuveni kuvar, kaže da postoji hrana koju ne jede:
„Ne volim škembiće. Znam dobro da ih spremim, ali ne mogu da ih jedem. Dugo nisam voleo mahunarke, a sada obožavam boraniju. Paradajz nisam jeo do vojske. Ni tada ga ne bih okusio da nisam došao gladan sa vežbe. Sada ga obožavam. Do dvadeset četvrte nisam jeo ni paški sir, iako je svima poznat kao pravi specijalitet…“
(„Gloria“)
Hodža Redžo,
duhovni iscelitelj, na pitanje da li nam preti glad, kaže: „Poplave su samo delić onoga što će zadesiti ljudski rod i odneti veliki broj života. Nesreća neće zaobići ni ovo područje iako smo skloni da verujemo u suprotno. Preti nam glad jer će vremenske nepogode uništiti useve. Najbolje će, kao i obično, proći bogati, dok će za ostatak čovečanstva to biti samo kap koja je prelila čašu.“
(„Zona“)
Gozba za veštice
„Svako veče, pred spavanje, na tacnu sipati pola kašičice meda, ostaviti mali okrajak hleba i rakijsku čašicu od 0,3dl čiste vode iz kućne slavine. Dok ukućani spavaju, vile veštice, demoni koji noću pohode domove, poslužiće se ovom malo zakuskom, ne uznemiravajući one koji spavaju.“
(„Zona“)
Bebi Dol,
pevačica, kada putuje počinje da se sprema nekoliko dana ranije i do poslednjeg trenutka ne zna šta će da ponese:
„Putovanja me inspirišu, volim ceo taj proces pakovanja i raspakivanja. Na kraju ipak ponesem previše i završim sa velikim torbama i koferima. Ipak neke stvari su u mojim koferima. Na put ne krećem bez male prabakine Biblije, ikone, knjiga, sveske, mnogo olovaka i, naravno, muzike.“
Slavko Beleslin,
novinar, izveštio se u pakovanju i ne treba mu više od deset minuta:
„Sve na svetu mogu da istrpim, ali da me boli glava, ne. Zato bez brufena nigde ne mrdam.“
(„Gloria“)
Dragica Radosavljević Cakana,
„popularna pevačica“, na pitanje da li veruje da postoje urokljive oči, kaže:
„Postoje ljudi sa lepim i manje lepim očima. Pade mi na pamet u poslednje vreme kad god mi neko udeli kompliment, izađe mi čmičak. Ipak, u meni pobedi racio koji kaže da je to bolest, a ne posledica urokljivih očiju.“
(„Zona“)
Jelena Tinska,
balerina, publicistkinja, o trendu mlađih muškaraca i starijih partnerki kaže:
„O ukusima ne vredi raspravljati. Ja preferiram muškarce oko pedesete. Glupost je da volim mlađe. Izmišljotina. Samo zato što sam imala tri veze sa mlađim muškarcima.“
(„Stil“)
Ivan Gavrilović,
pevač, devedesetih pevao Dvesta na sat, a 2010. otkriva šta voli da čita:
„Nedavno sam dobio preporuku da obavezno pročitam delo Kvantna medicina i u narednom periodu ću se tome posvetiti. Oduvek sam voleo klasike, pa je tako Idiot od Dostojevskog knjiga koju mogu da čitam nebrojeno puta. Volim i Džeka Londona i njegove knjige.“
(„Stil“)
