Nataša Radović,
lepotica srpskog porekla, nastanjena u Holivudu, sem što glumi, voli i da leti:
„Upoznala sam Denisa Titova, čoveka koji je bio prvi turista koji je leteo u svemir. On me je preporučio ljudima preko kojih može da se leti ‘migom’. I to se dogodilo u februaru 2004. godine. Tada sam sa sobom ponela srpsku, rusku i američku zastavu. Kada sam stigla do vrata svemira, ja sam mahala tim zastavama. Putovala sam brže od zvuka, brže od groma. Okrenula sam ‘mig’ tri puta! Prva sam Srpkinja koja je letela do te visine i taj dan nikada neću zaboraviti. Kada sam se vratila od vrata svemira, rekla sam da imam želju da otvorim ta vrata i da putujem dalje. Ako bog da, ispuniće mi se. Velika mi je želja da stavim srpsku zastavu na Mesec.“
(„Blic“)
Grada Minić,
vlasnik preduzeća za pogrebne usluge, sprema se da snimi film, žanr „grobarsko-veseli“:
„Nakupilo se za ovih dvadeset godina otkako sam ostavio mesto finansijskog policajca i otišao u privatnike. Pogrebna oprema je bila oslobođena poreza na promet, zato sam počeo ovaj biznis, dosta materijala. Pre neku godinu, recimo, pozove me policija u gluvo doba noći da odnese telo starca koji je ko zna koliko pre toga umro u svojoj straćari u jednom pomoravskom selu. Dolazim u tu kolibu i vidim: policajci vrše uviđaj, mere i fotografišu – u gaćama! Gore uniforma i kape, dole cokule i čarape… i kratke bele gaće! ‘Šta radite, bre!?’, pitam, ne mogu da verujem… A ono, pokojnik živeo sam, zapušten, i kuća puna nekih buba. Pa se ovi svukli da ih lakše otresaju!!!“
U asortimanu svojih usluga ima i „probu“:
„Ne baš retko, klijent poželi da vidi kako će izgledati njegovo ‘poslednje putovanje’, pa ga provezem u odabranom sanduku predviđenom trasom, a organizovao sam i ‘generalne probe’, sa sve čituljama i ostalim što sleduje. Dešava se da se budući pokojnik toliko uživi u ulogu da ne otvara oči ni kad sve bude gotovo. Žmuri, skrstio ruke i ne mrda se. ‘Izađi, bre, gotovo je’, kažem, al’ jok… Dosta njih tako.“ Potrebu klijenata da za života sve sami organizuju, objašnjava strahom od naslednika:
„U jednom selu sin pokojnice (kožna jakna, puši ‘marlboro’…) kaže, skupo mu. Dobro, odgovorim, hoćeš da je prevezem do kapele… Jok, kaže, i to mu skupo. A bila neka zima, i on pokojnicu, već se ukočila, stavi u ‘stojadina’ da joj noge vire, pa u grad! Zato ljudi sami gledaju da sve urede…“
(„Blic“)
Milutin Mrkonjić,
visoki funkcioner SPS-a, o predizbornim kalkulacijama i koalicijama:
„U ovim vremenima, SPS bi trebalo da bude najjača stranka, a ne nekakav jezičak na vagi. Jesmo oslabili znatno za ovih osam godina, ali šta da radimo kad smo imali pogrom.“
(„Glas javnosti“)
Zoran Kiseloski,
pčelar, pretrpeo je štetu od medveda koji mu redovno krade med iz košnica, i odlučio da prekine gozbu:
„Uzeo sam najjače generatore, osvetlio područje sa košnicama i čekao. Kada se medved pojavio, pritisnuo sam ‘plej’ i krenula je Cecina pesma. Medved je nekoliko sekundi bio zbunjen, zastao je, a onda je pobegao kroz ogradu glavom bez obzira.
Medo nije dolazio nekoliko narednih nedelja i očigledno je da se prestravio, međutim, čim su se generatori ispraznili i Ceca utihnula, lopov se ponovo vratio.“
(„Kurir“)
Jasmina Ana,
kolumnistkinja, kaže:
„Zašto se čudimo što nam Amerika otima Kosovo? Amerikanci su već uveliko zgrabili placeve na Mesecu. Uskoro će početi da prodaju dozvole za gradnju i da izdaju lunarne pasoše.“
(„Politika“)
N.N.,
Beograđanin, otkriva razloge velike posećenosti Sajma automobila:
„Nije ni čudo što se na Sajmu proda tako veliki broj novih automobila, kada ih predstavljaju ovakve lepotice. Mnogi ovde dolaze samo da bi se sa njima fotografisali i razgovarali. Nije slučajno što se najviše ljudi zadržava oko štandova gde su najatraktivnije devojke.“
(„Politika“)
Dragana Mirković,
folk pevačica, „izuzetno je vezana za svoj lamborgini:
„Veoma sam ga brzo zavolela, jer je to savršen sportski auto, koji na putu izaziva oduševljenje ostalih učesnika u saobraćaju. Nekada se plašim da će se neko zakucati u njega jer ga svi netremice gledaju. Desi mi se da preteram sa brzinom, jer znam da nije baš normalno voziti 220 na sat, ali to je jedino čega ne mogu da se odreknem. Propise, kao što je brzina, kršim na prostorima bivše Jugoslavije, gde moje ime i dalje kod ljudi izaziva posebnu emociju, pa mi policajci često gledaju kroz prste.“
(„Story“)
Anabela Basalo,
knjževnica, na pitanje šta je najbolji afrodizijak, kaže:
„Izgleda da je za muškarce najbolji afrodizijak vijagra, počeli su da je piju kao vitamin C. Za žene je novac i moć!“
(„Story“)
Jelena Karleuša,
pevačica, „u četvrtom je mesecu trudnoće, a nije ni smanjila poslovni tempo“, kaže:
„Ne znam zašto trudnice doživljavaju kao invalide, žene koje treba da sede kod kuće, goje se, nose široke majice i pantalone svojih muževa… To su balkanski stereotipi. Mislim da trudnice mogu i te kako da budu seksi. Ja sam seksi trudnica.“
Kako je njen budući suprug, fudbaler Bremena Duško Tošić, primio vest o njenoj trudnoći:
„Duško je mlad i trebalo mu je vremena da shvati šta ga je snašlo. Javila sam mu ujutru, a uveče mi je stigla ogromna korpa crvenih ruža sa ceduljicom na kojoj je pisalo ‘Za moja dva anđela’. On je ponosni budući tata i svima govori kako ću mu roditi centarfora.“
(„Večernje novosti“)
Jovana Janković,
voditeljka RTS-a, buduća voditeljka Evrovizije, o tome kako je sarađivala sa Aleksandarom Zeremskim, dok joj je bio direktor, ali i momak:
„Teško, pošto je on izuzetno pravičan čovek koji je želeo da pokaže svojim zaposlenima da me tretira na isti način kao i sve njih. Međutim, u želji da to ostvari, prema meni se ponašao dosta lošije nego prema ostalima da neko ne bi pomislio da imam protekciju.“
Kada će postati majka:
„Još nisam dovoljno zrela za ulogu majke, pa bi bilo besmisleno da u ovom trenutki rodim dete. I dalje sam toliko sebična da smatram kako smo Aleksandar i ja dovoljni jedni drugom.“
Da li i partner deli njene stavove:
„Pretpostavljam da delimo iste stavove, budući da nas dvoje tako retko razgovaramo o toj temi.“
(„Story“)
Bogoljub Mitić Đoša,
glumac i suprug i roditelj, „brak posmatra kao preduzeće sa dvoje zaposlenih“:
„Vremenom u braku strast nestaje, a zajednica ne može da opstane ukoliko supružnici smatraju da ceo život moraju da se vole. Moja supruga i ja se još volimo, ali znam da će vremenom to osećanje izbledeti i da će se naš odnos zasnivati na poverenju. E, ako i to nestane, biće teško da ostanemo zajedno. Prevaru ne smatram strašnim činom i od svoje žene očekujem da mi oprosti ako do toga dođe.“
O ženama i okolnostima:
„Kod nežnijeg pola me najviše zanima fizički izgled i nemam ništa protiv sponzoruša. Inače, devojke koje dođu iz provincije nemaju novca, pa moraju da se snalaze kako bi završile fakultet i našle krov nad glavom, a ja se trudim da im u tome pomognem na ovaj ili na onaj način.“
O svom iskustvu:
„Vođenje ljubavi mi se toliko svidelo da ga od tad upražnjavam kad god mi se ukaže i najmanja prilika. Iz iskustva mogu reći da su devojke koje nisu baš atraktivne bolje u krevetu od lepotica i da na taj način nadoknađuju fizičke nedostatke.“
(„Story“)
Stojanka Novaković Stoja,
folk pevačica, o svom životnom prostoru:
„Potajni sam talenat za uređenje enterijera, tako da nisam slušala ničije savete prilikom finiširanja radova, koji sada veoma podseća na moju porodičnu kuću u Perlezu kod Zrenjanina.
Ne volim previše kič, mada volim da vidim takve detalje kod drugih!!!
Kad je reč o enterijeru, obožavam braon, crvenu i boju kajsije u takvom prostoru, okupanom u kolorit, najbolje se osećam kad sam doterana, pa često provodim vreme u štiklama i izazovnoj garderobi, što zbog sebe, što zbog voljene osobe.“
O sebi:
„Za teretanu više nemam toliko vremena, a čini mi se da više nema ni potrebe da se zatežem i pretereano sređujem svoju liniju. Zato se u jednoj od prostorija nalazi još koja sprava koju sam svojevremeno koristila. Tu prostranu sobu na podzemnom nivou moje ‘karingtonke’, u kojoj se nekada nalazila teretana, sada sam pretvorila u garsonjeru za ženu koja mi pomaže oko sređivanja doma, kako bi i ona imala svoju privatnost. Najviše vremena provodim u sauni, a umesto odlazaka u kozmetičke salone, praktikujem negu lica i tela pod svojim krovom, gde mi dolaze maserka, frizer, šminker… sve to zato što sam po prirodi povučena i ne volim preterano odlaske u klasične, javne salone za negu.“
(„Story“)
Bojana Lekić,
novinarka, o svom načinu oblačenja: „Samo leti ne nosim pantalone, tri četvrtine godine sam u njima. Svi kreatori i stilisti sa kojima sam radila su mislili da imam krive noge. Mnogo su me grdili kada su shvatili da su mi noge veoma lepe, pravilno oblikovane, a da je razlog zbog koga ih ne pokazujem, kako oni kažu, nedopustiva obest. Naime, ne podnosim najlon čarape.“
(„Story“)
