Dragana Katić,
novinarka, o prijateljstvu:
„Teško je naći prijatelja među javnim ličnostima. Pravo prijateljstvo je, po mom mišljenju, ono koje datira iz detinjstva. Imam takve prijatelje i to su prijatelji koje ću čuvati čitavog života. Odlično se slažem sa mojim koleginicama sa televizije Pink – Suzanom Mančić i Tamarom Raonjić.“
(„Blic“)
Nataša Lekić,
novinarka, o uređivačkom poslu:
„Uređivanje Dnevnika je vrlo odgovoran posao, ali nije ni teško ni naporno, kad voliš ono što radiš. Za sada sebe ne mogu da zamislim u nečem drugom. Osećam se potpuno ispunjenom. Moj posao mnogo zahteva, i ne preporučujem nikome da se bavi time, ako to ne voli.“
(„Blic“)
Goca Božinovska,
pevačica, o lepim i lošim stranama estradnog posla:
„Svašta me nervira u ovom poslu. Najgora mi je priprema i šminkanje pred nastup. Bila bih najsrećnija kada bih mogla da pevam u patikama i trenerci. Volim svoj posao zbog druženja, putovanja i odnosa sa publikom. Znam da me ljudi koji dolaze na moje koncerte vole i nikada nisam imala nikakvog lošeg iskustva sa fanovima.“
(„Blic“)
Mari Mari,
pevačica, ne podnosi zavist:
„Volim ljude koji imaju svoj stav i koji su iskreni i onda kada istina boli. Takođe, volim ljude koji se rukovode onom narodnom ‘kako vetar duva’. Ne podnosim zavist, susretala sam se sa njom i mislim da je to najgora ljudska osobina, pogotovo kad je u krugu porodice.“
(„Blic“)
Bogoljub Karić,
lider stranke Pokret snaga Srbije, nadahnut lepotom beogradskog priobalja, predlaže:
„Uz ove obale treba da budu plaže, da se žene kupaju u tangama, a i muškarci mogu goli!“
(„Glas javnosti“)
Miodrag Stojković,
prvi lekar sa dozvolom za kloniranje, kao mali je bio opčinjen mikroskopima:
„Oduvek sam želeo da imam tu spravicu, iako sam znao da ne služi samo za igru. Kao dete ga, nažalost, nisam dobio, ali zato ih sada u laboratoriji imamo više od dvadeset.“
(„Glorija“)
Aleksandar Joksimović,
mladi talentovani glumac i brat pevača Željka Joksimovića, ne oseća se ugroženim bratovom slavom:
„Mi smo, zapravo, totalni kontrast. Ljudi često smatraju da bih morao da se osećam kao da sam u njegovoj večitoj senci, da bih morao da se prikačim na njegovu karijeru, da sarađujem s njim. Jasno mi je da se on prvi pojavio, ali ja nameravam da se dokažem i uspem potpuno sam, pa tek onda, kad se uspostavi balans, kad uz moje ime ne bude obavezno i njegovo, možemo da se pojavljujemo u nekim zajedničkim kombinacijama. To, naravno, ne znači da mi smeta njegovo pominjanje. Ponosan sam na njega.“
(„Glorija“)
Era Ojdanić,
pevač, voli da pomaže supruzi, a ne smeta mu ni da „palačinku baci u nesvest“:
„Ne mrzi me da petljam oko šporeta, operem sudove ili usisam. Sve to radim, ali samo kada meni prija. Ne plašim se da će neko reći da sam papučar. Lisac sam, nabavio sam solestop, neprovidno staklo, i niko spolja ne može da vidi šta radim.“
(„Glorija“)
Danijela Marić,
psihijatar i supruga Jovana Marića, govori o sprezi seksualnog i kuhinjskog života:
„Ne volim ponavljanja na temu seksualiteta. Volim iznenađenja. Jagode i šampanjac su prevaziđena stvar. Trudim se da napravim nešto neuobičajeno, luckasto i seksi. Koristim mirišljave sveće. Njima dočaravam romantiku. Nekad to postižem i pikanterijama u hrani: ubacim peršun u kvalitetno belo vino. Mešam suvo grožđe, hleb i orahe poprskane crnim vinom ili medom i pravim bombice. Domišljata sam, to očekujem i od partnera. Trpeza u osnovima predstavlja seksualni život, odnosno bračnu postelju. Njeno bogatstvo podrazumeva i bogatstvo vašeg seksualnog života. To može da znači ili ono što imate, ili ono što priželjkujete.“
(„Glorija“)
Svetozar Marović,
predsednik Srbije i Crne Gore, odgovara na pitanje da li još čuva pero koje mu je svojevremeno poklonio papa, uz želju da njime potpisuje dobre zakone:
„Imam to pero, ali ne potpisujem njime dobre zakone, nego perom koje sam sâm kupio. Više mu verujem. Papino pero mi je posebno drag eksponat.“
(„Evropa“)
Vladica Milosavljević,
glumica, o odnosima u Jugoslovenskom dramskom pozorištu:
„Dejan Mijač, kao predsednik Upravnog odbora JDP-a, koristi svoje pravo veta, jer smatra da Olivera Đurđević, mlada rediteljka, nije vredna rada u JDP-u. Kada sam ga pitala šta će biti sa mladim ljudima, odgovorio mi je: ‘Neka idu u provinciju! Kraljevo, Kruševac…’. Ispada da treba da budeš devojka Gorčina Stojanovića. Ispostavilo se da Iva Milošević jeste talentovana, ali je ona poslednja dobila šansu da diplomira na našoj sceni i sledeće godine ponovo radi.“
(„Evropa“)
Anđelija Vujović,
top-model, otkriva da li bi snimila intimni odnos sa svojim dečkom:
„Da, ako bi to bilo naša želja. Uvek sam spremna da osvežim vezu sitnicama koje će biti poznate samo meni i mom dečku.“
(„Evropa“)
Seka Aleksić,
pevačica, odgovara na pitanje da li je istina da sa tortom „srneća leđa“ jede rusku salatu:
„Svi znaju onaj vic sa Mujom, Hasom i ruskom salatom, koji je iskorišćen za ovu priču. Proputovala sam Evropu, Ameriku i Australiju, a ljudi znaju da sam, pre nego što sam počela da pevam, živela u Švajcarskoj. Zato smatram da takve izjave nije potrebno komentarisati.“
(„Svet“)
Džej Ramadanovski,
pevač, priča o svojoj ulozi u TV reklami za voćni sok:
„Snimanje je proteklo sjajno, a svi su popadali u nesvest kada sam se presvukao u kostim prosjaka. Od tog trenutka smeh nije prestajao. Tako me je, recimo, na početku rada na mojoj sceni reditelj zamolio da složim tužnu facu. Čim sam to uradio, nastao je delirijum, pa je snimatelj, koji nije mogao da se obuzda, ispustio kameru. Zbog toga što su svi vrištali od smeha čim bih progovorio, morali smo da ponovimo moju scenu nekoliko puta. Na kraju su me svi pitali kako sam uspeo da tako verno odglumim, na šta sam odgovorio da uopšte nisam glumio. Čovek u reklami sam ja, samo u drugoj garderobi.“
(„Svet“)
Vesna Vukelić Vendi,
pevačica koja o svemu ima mišljenje, komentariše najskoriju „Plejbojevu“ zečicu Suzanu Mančić:
„Suzana je mlohava žena, škembić, kojoj ne bih dozvolila da me oliže, jer bi mi to stvorilo pometnju u orgazmu. Suzana zbog godina dobro ne vidi, a i botoks joj je popustio na licu, pa bi od otromboljenih bora imala nekoliko jezičaka koji me ližu, a ja sam jednovalentna. Ona je ‘krknata’ žena, pravi delija, pa bi se lako udala da je u pretprošlom veku, kada je prednost imala devojka koja može lako da otrese celu šljivu.“
O Grand produkciji:
„Prava je šteta što Andrić nije živ, pa da u Fahretinom vilajetu nađe inspiraciju za drugi deo romana Prokleta avlija. Sećam se da sam u nekom
Grandovom skeču videla i čula policajca sa crnogorskim akcentom koji se drpao i češao po zadnjici. Ako se zna da smisao za humor govori o inteligenciji čoveka, onda Fahra, što bi rekao Andrić, kojoj fali samo minderluk i brojanica, u svom vilajetu kao pravi Tahir-paša, hedonistički srčići neku ‘frank’ kafu iz fildžana – pravi još jednu glupost, smejući se policajcu sa svim atributima Dušana Mihajlovića. Našao bi Andrć u tom vilajetu i savremenog Murata i Mehmeda i Bajazita III… Našao bi sve osim Mihajlovićevih četnika iz Valjeva i sa Ravne gore. Uostalom, Mihajlović ima opravdanje jer više nije u Vladi, pa akcija ‘Kupujmo domaće’ sa njim nema dodirnih tačaka.“
(„Svet“)
Božidar Đelić,
bivši srpski ministar finansija, odgovara na pitanje da li je trošio novac u kockarnici u Monte Karlu:
„I da sam zaista bio u kockarnici, a nisam, ne bih trošio novac. Molim vas, gde ste videli Piroćanca da za jednu noć potroši 6000 evra, ma šta da je u pitanju? To spada u sferu naučne fantastike. Tačno je da sam četiri dana bio u Nici, kod jednog svog školskog druga. Kao njegov gost, nisam potrošio ni pola evra. Prošetali smo malo duž Azurne obale, što mi je prijalo nakon desetak dana provedenih u kišovitoj Bretanji, gde sam bio na odmoru sa svojom decom.“
(„Svet“)
Snežana Bogdanović,
glumica, govori koliko je u privatnom životu nalik gospođi Robinson:
„Poput gospođe Robinson i ja u sebi nosim malo ‘njene’ gorčine. Sličnost bi možda bila i u nedostatku iluzija. Mislim da u sebi prepoznajem neka njena psihološka stanja, revolt, pobunu, želju da napravim skandal i, rekla bih, sve ono što je ljudsko u njoj.“
(„Svet“)
Fahreta Jahić, alijas Lepa Brena,
pevačica, odgovara na pitanje – da li je istina da je za vreme rata u BiH pevala srpskim vojnicima, o čemu se po bosanskim kuloarima govori već deset godina:
„Za svaku glupost koju me pitate morate imati argument. Tako i ja sada mogu da kažem da ste vi u ratu silovali devojke. Boba i ja smo čuli te priče o meni u Beogradu i ja zaista ne znam odakle one potiču. Smatram da je potrebno imati malo više respekta prema meni i pročitati šta je sve Lepa Brena uradila u svojoj karijeri.“
(„Svet“)
