Slavica Tripunović Dajana,
pevačica i poslednja Mis bivše Jugoslavije, na pitanje koje je udvaranje za nju bilo najromantičnije, kaže:
„Usred zime i sankcija meni su se jele jagode, a on je poslao preslatko dete koje je zazvonilo na vrata sa punom činijom jagoda, mašnicom i porukom. Jednom je zadužio dečake da ispred mojih ulaznih vrata posmatraju i zapisuju ko dolazi kod mene. Kad se vratio, dali su mu ogroman izveštaj sa spiskom registracija ljudi koji su dolazili, zastajali i parkirali se ispred moje zgrade.“
(„Evropa“)
Ljiljana Habjanović–Đurović,
tiražna književnica, „koju ne vole postmodernisti, ali je i nije briga za to, jer je postmodernizam mrtav svuda u svetu osim u Srbiji i Bugarskoj“, bivša novinarka „Duge“, koja novinarima poručuje: „volim vas i mnogo mi značite“, na pitanje da li bi pošto je aktivna vernica mogla sebe da zamisli kao monahinju:
„Mogla bih da donesem odluku da živim monaškim životom, ali ne u manastiru, nego u sopstvenoj kući. Zašto? U manastiru postoje različita poslušanja, ali ja nisam neko ko bi mogao, recimo, sa nekih šezdeset godina da bude iskušenica i, na primer, čuva krave. To bi bilo nerealno očekivati od mene. Pre jedno mesec dana bila sam u manastiru Svete Petke Izvorske i tamo sam kupila projino brašno mleveno na vodeničkom kamenu. Ne bih mogla da zamislim sebe da kao iskušeničko poslušanje meljem brašno. Mnogo mi se više sviđa varijanta koju su prošle kneginje Milica i Jefimija…“
(„Evropa“)
Borko Nerandžić,
„starešina masonske lože Sloboda“, na pitanje kako opisuje svoj život pre i posle ulaska u masoneriju, odgovara:
„Postoji izreka da kada stekneš samo jednog prijatelja, uspeo si u životu. Zamislite samo kakva je privilegija, pogotovo u današnje vreme, ući u jednu oazu časnih i plemenitih ljudi na koje se uvek može računati. To je upravo ono što se dogodi kada postanete deo bratstva slobodnih zidara.“
(„Evropa“)
Biljana Obradović,
voditeljka TV Pinka proglašena za jednu od „najpoželjnijih udavača“, o sebi kaže:
„Muškarac ne može da shvati da je Biljana Obradović videla pola sveta i upoznala najuspešnije muškarce. Ne mogu da shvate da sam imala priliku da biram da li ću da budem sa nekim političarem, da lakiram nokte pored bazena u Madridu… Nisam se za to odlučila, nisam taj tip. Na mnogo su većem iskušenju žene koje se ne bave ovim poslom, pa kada vide Peđu Stojakovića, Batu Kojadinovića onda im gaće padaju same. Meni se to ne dešava ni za njima ni za mnogo većim facama, zato što ih iz iskustva doživljavam kao potpuno obične ljude. I ja sam za nekoga Biljana Obradović. Mislim da su muškarci sa mnom mnogo sigurniji nego sa nekom maloumnom devojkom, koja bi volela da bude pet minuta sa njima, da bi bila u centru pažnje…“
Kakav muškarac treba da bude:
„Prava veličina je da je muškarac–muškarac, da me voli, da ima svoj stav, da ne mogu da manipulišem njime. Dobar primer je Džordž Kluni, on deluje sigurno u sebe, smiren je, ima manire, zna da tepa kada treba, zna i da udari šakom o sto. Mora da bude predvodnik i zavodnik.“
(„Sofia“)
Robert Nemeček,
urednik filmskog programa na RTS-u, otkriva zašto je njegov boravak na TV B92 bio tako kratak:
„Prelazak na državnu televiziju doživeo sam kao svoju građansku dužnost. RTS je bio na ivici da postane beznadežan slučaj, a jedini čovek koji je to mogao da spreči bio je Saša Tijanić. Javno me je pozvao da mu se pridružim. Da sam odbio, grizla bi me savest što nisam pokušao da učinim bar nešto.“
(„Sofia“)
Nikola Pandilović,
TV voditelj od osamnaeste godine, priseća se:
„Kada sam vodio Zaječarsku gitarijadu, desilo se da mi je jedna devojka pritrčala, uhvatila za kosu i zubima otkinula pramen. Sada mi je simpatično kada se toga setim, ali sve te stvari su prolazne.“
(„Sofia“)
Minja Miletić,
„budući lekar, zapaženo TV lice, ima cilj ka kojem ide“, a kakav mora da bude „onaj pravi“:
„Da bude obrazovan, duhovit i šarmantan. Mora da bude pre svega muškarac u pravom smislu te reči. Ne volim dosadne muškarce. Pored ‘onog pravog’ moram da se osećam sigurno, ušuškano, mora ljubomorno da me čuva.
Frajer je… npr. Boris Tadić.
Nikada ne bih bila sa nekim ko… me ne dovodi do ludila.“
(„Sofia“)
Dragan Šutanovac,
poslanik, zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost u Skupštini Srbije, gradski odbornik, član predsedništva Demokratske stranke, zet Miroslava Ilića, kum Borisa Tadića, otkriva šta čita:
„Svako veče izađem oko deset, jedanaest i pokupujem sva sutrašnja novinska izdanja, da me ujutru kolege ne zateknu nespremnog. Kad imam vremena onda čitam stručnu literaturu iz oblasti bezbednosti i policije. Supruga mi je kupila knjigu sa najboljim govorima američkih predsednika i sada ih proučavam.“
(„Ilustrovana politika“)
Kalina Kovačević,
mlada glumica, za ulogu u filmu Jesen stiže dunjo moja, „naučila je da hramlje“:
„Trudila sam se da to hramljanje bude svedeno, nikako napadno, jer se i moja Anica (lik koji igra u filmu, prim. ur.) trudila da to prikrije. Probala sam različite vrste šepanja i ovo mi se učinilo kao najbolje za ulogu.“
(„Ilustrovana politika.“)
Veliki narodni sanovnik
Novembar
Svađa sa rođacima!
Nužda
Nalazite se u nuždi – za zdrave: sreća, za bolesne: ozdravljenje
Njakanje
Ne precenjujte svoje telesne sposobnosti
Njihalica
Nesigurnost, sedeti na njihalici – prijatno putovanje
Njuška
neprilike, ali vlastitom krivicom
Ogrisci
Sanjate li ogriske moraćete se malim zadovoljiti
Omnibus
Ako sanjate da se vozite omnibusom, potrebno je mnogo više truda ako želite postići svoje ciljeve; ako gledate omnibus, životna situacija će vam se sigurno popraviti
(prenosimo pojmove za koje mislimo da će vam najviše koristiti u tumačenju snova, prim ur.)
(„Ilustrovana politika“)
Tomislav Nikolić,
zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, o ministru prosvete Slobodanu Vuksanoviću:
„On je vrlo interesantan fenomen. Odavno nisam video tako promašenog političara sa toliko para. Čovek uvek ima novca, vodi skupe višegodišnje kampanje. Pitam se odakle je to, da nije iz one masonske lože kojoj je pripadao pokojni Tapi i čiji je član Vuksanović. Šta će on mučenik da radi u Ministarstvu prosvete sa podrškom od samo 6852 glasa?“
(„Kurir“)
Anđela Ražnatović,
ćerka pokojnog Željka Ražnatovića Arkana, „požalila se“ novinaru na probleme sa roditeljima svog supruga:
„Krsto je veoma dobar, decu obožava i mnogo mi pomaže u kući, ali mu njegovi prave probleme zbog toga što ne mogu više da rađam. A ja ne znam šta da radim. Ovo dvoje dece što imam jedva sam donela na svet, oba puta sam se porodila carskim rezom, tako da bi svaka sledeća trudnoća bila rizična za mene. Mom Krsti to ne smeta, ali očigledno smeta njegovima. A sve je bilo tako lepo u početku. Oni su bili oduševljeni našim brakom, a sada se sve preokrenulo. Skoro svakodnevno ga zovu za Podgoricu, tobože nešto važno se dešava, kad tamo – njegov brat ga upoznaje sa raznim devojkama, samo da bi me ostavio. Ne mogu da krivim njegovu majku, ona je prava poslušna Crnogorka, tako da njena reč nema nikakvog uticaja. Inače, ja i Krsto se nikada ne bi posvađali da nije njih. A on ne može, pošto je tako vaspitan, da kaže ocu da ga ostavi na miru. Moj pokojni otac Željko je iste takve probleme imao sa svojom majkom kada je oženio Cecu, ali joj je jasno i glasno stavio do znanja da to nije njena stvar. A moj Krsta, nažalost, izgleda ne može da preseče.“
(„Kurir“)
Saška Karan,
folk pevačica, o svojim „paranormalnim isceliteljskim iskustvima“:
„Sigurna sam da se tu radi o božjoj moći i jakoj promisli koja nije došla bez razloga, jer sve na ovom svetu ima neki razlog. To me hrabri da se detaljnije posvetim svojim isceliteljskim sposobnostima i bioenergiji koja je do sada čučala negde u meni. Uskoro ću početi i da pišem knjigu o svojim paranormalnim isceliteljskim iskustvima.“
(„Kurir“)
Aleksandar Vučić,
generalni sekretar SRS-a, o supruzi Kseniji:
„Čim sam ugledao Kseniju znao sam da je ona žena mog života. Bila je to ljubav na prvi pogled. Naravno, kao iskusan muškarac vešto sam krio svoja osećanja, jer je Ksenija bila član SPO-a. Svojom ljubavlju uspeo sam da je preobratim u radikalku.“
(„Večernje novosti“)
Ljiljana Blagojević,
glumica, „čuvena Zemunka“, na svima omiljenu temu muško–ženskih odnosa“, kaže:
„Ovde je jako teško biti žena jer se od nje očekuje da bude idealna majka, uzorna supruga, poželjna ljubavnica. Nije lako biti ni muškarac, koji u svako doba mora da bude hrabar, a nije mu dopušteno da zaplače. Kod nas vlada prividni patrijarhat, a ustvari je to latentni matrijarhat. Mislim da žena ipak treba da ostane žena, da ne preuzima korbač u ruke i životnu ulogu koja je pisana za muškarca. Ja sam za to da se poštuju određeni odnosi, uz maksimalnu slobodu. Ne zagovaram neko prošlo vreme, ali nagli skok u emancipaciju doveo je ženu do još težeg položaja. Sve me to podseća na ovu tranziciju koja će mnogo da nas košta i još mnogo bola donese, sve dok ne dođe na svoje mesto…“
(„Ilustrovana politika“)
