Marina Perazić,
zvezda i seks simbol, o sebi danas i nekad: „Ovo što danas radim jeste neka blaga parodija na te osamdesete godine, mada smatram da sam trenutno bolja riba nego što sam bila tada.“
Marina o zvižducima i dobacivanjima koja je pobrala u Podgorici: „Dobacuju mi zbog mog vrhunskog fizičkog izgleda. Ja sam oduševljena tim spontanim crnogorskim humorom.“
Marina o konkurenciji i higijeni: „Ksenija Pajčin važi za seks simbol ove Jugoslavije. Međutim, ono pojavljivanje bez gaćica (u emisiji TV Pink – prim. ur.) zaista nije bilo u redu. Ne mogu se suzdržati a da to ne prokomentarišem. Meni je to degutantno i nikada nešto slično ne bih uradila. Potpuno mi je neshvatljivo, pre svega iz higijenskih razloga. Na početku novog veka mislila sam da sve žene koriste „everyday“ uloške, a ne da se pojavljuju bez donjeg veša.“ („Tina“)
Snežana Dakić,
TV voditeljka, o ceni (nekih i nečijih) nogu: „Zbog novca koji nekad dam grize me savest, iako volim da izgledam lepo. Moda se menja i uvek kupim više stvari nego što stignem da iznosim. Za nove cipele mi nije žao da dam i po 500 maraka, a za čizme i po 800. Posle ovoliko godina rada i životne ostvarenosti, moje noge zaslužuju najbolje. Dobra cipela govori pet jezika, možda i nešto više.“ („Tina“)
NN,
iskusnija gospođa, upitana šta bi odlučila kada bi joj neko ponudio da bira između premijera Zorana Đinđića i šefa poslaničkog kluba DOS-a Čede Jovanovića, odgovara da bi se definitivno opredelila za premijera: „Koliko god se loše provela s njim, on bi me posle ubedio da mi je bilo najbolje u životu.“ („Tina“)
Igor Karanov,
novinar magazina „Tina“, u tekstu o tome da li je bolje biti lepa ili pametna žena, piše: „Lepe hoće da budu pametne, pametne hoće da budu lepe, bogate hoće da budu lepe i pametne… Jedino je glupima sve potaman. Zato muškarcima ne treba zameriti što im najviše odgovaraju glupače.“
Žika Anđelković,
direktor Parking servisa Beograd, o sebi: „Nisam maneken. Nemojte od mene da očekujete da stavim dva prsta na bradu i tako, pozirajući vam za novine, tražim buduću nevestu.“ („Zdravlje i lepota“)
Karlo Boras,
pomoćnik saveznog sekretara za sport i omladinu, o vezi između kozmetike i muškosti: „Meni još niko nije rekao da sam isfeminiziran, a koristim usluge pedikira, manikira, kozmetičara, idem u solarijum. Ne znam zašto to ljudi poistovećuju. Koristio sam bezbojnu maskaru i bio sam prisutan kada je jedan političar, inače psiholog po struci, rekao: ‘Zamislite muškarca koji koristi maskaru. Pa, to sigurno nije normalan muškarac.’ Oćutao sam tada. Nisam ništa rekao, ali mislim da muškarac treba da koristi sve što i žena i da u tom smislu nema podele na kozmetiku za muški i ženski pol. Naravno, ne mislim da muškarac treba da boji usne…“ („Zdravlje i lepota“)
Vesna Radusinović,
novinarka i spisateljica, odgovara na pitanje s kim se privatno druži: „Sama sa sobom. Ostale izbegavam u širokom luku. Na nekog interesantnog mogu da nabasam još samo u inostranstvu.“ („Antena“)
Dušan M. Jovanović,
muzički kritičar magazina „Antena“, slikovito piše o pevaču Miletu Kitiću: „Kitić Ciganku peva kratko i jasno. U stvari, peva ravno, a samo ponegde zavuče poneki trilerčić koji se jedva primećuje, ali on tako dopunjuje vokalnu celinu da bi, naizgled, bez njega sve bilo nedovršeno. Prilepi se za ton i nikud ne mrda, kao šljiva za blato. Glas mu je tako postavljen i toliko tonski precizan da je gotovo nemoguće da pogreši. Krajevi muzičkih fraza su mu gotovo odsečeni, kao da ih je otfikario satarom na kasapskom panju.“
Gordana Božinovska,
folk pevačica, o nekim aspektima penjanja po stolovima: „Uvek to publika traži, a ja osetim momenat kad treba to da uradim. I da li treba. Ja ne bežim od toga, ali nisam ja sad neka koja se penje po stolovima, skače i slično. To uglavnom radim samo onda kada vidim da je gost baš kvalitetan i da bi mu to pričinjavalo zadovoljstvo.“ („Antena“)
Inspektor Blaža,
zabavljač i muzičar, o mogućnosti da u slučaju otcepljenja Crne Gore neki rukovodioci Crnogorci ostanu bez posla: „Treba doneti neki dekret da oni ostanu na svojim mestima jer su oni u Beogradu navikli da budu direktori, oni su idealni za tu funkciju. Mislim da nije lepo da Crnogorci ostanu bez posla. Većina mojih prijatelja su Crnogorci, direktori, i ja ne želim da izgube posao jer će posle meni biti na grbači. Dobro je što su nam Crnogorci direktori jer Srbi nisu rođeni za takve funkcije, oni više vole da rade.“ („Antena“)
Tijana Mandić,
psiholog, o vezi između politike i seksa: „Za vreme Tita su nas ubeđivali kako živimo u najlepšoj zemlji, s najrazuđenijom obalom, najlepšim prirodnim bogatstvima i najseksualnijim muškarcima. Posle Tita umrla je polako i njegova mitologija koju je nasledila novokomponovana, turbo, špansko-holivudska. U haosu kulturnih uticaja mi smo verovali da samo primitivni ljudi imaju zdrav seks, dok su intelektualci impotentni, kao i da smo mi zdrav i primitivan narod. Sad se ispostavilo da smo teško traumatizovani a i da za seks treba pamet, tako da smo malo zbunjeni.“ („Prestup“)
Andrej Aćin,
reditelj i kompozitor, o umetnosti, prostituciji i medvedima: „Baviti se umetnošću znači biti javna ličnost. Samim tim što si izložen to je i određeni vid prostitucije – svako može da te kritikuje, da te okači na zid, da slaže razne konstrukcije i komentariše tvoj rad i privatni život. Ja sam se svesno povukao iz toga. Generalno, volim da budem u zabludi kako niko ne zna ništa o meni. Uloga lažnog marginalca čini me spokojnijim. Osećam se kao beli sibirski medved spakovan u kavezu kanarinca.“ („Prestup“)
Vesna Vukelić Vendi,
pevačica, govori o omiljenom političaru:
„To je Nikola Milošević. Nije iz aktuelne dosovske zajednice. Jako mi je zanimljiv čovek na političkoj sceni. Uvek gledam da to bude pošten čovek. Izdvojila bih i Đinđića i Labusa. Batića volim još iz vremena kad je rušio Miloševića. Najbolje obučeni su Gašo Knežević i Labus.“
Da li bi pevala za političke stranke?
„Pevala bih za svaku poštenu stranku, za onu koja želi da uskoči u evropski voz. Recimo za Građanski savez Srbije.“
Redovno ide u manastir?
„Postila sam sedam nedelja i redovno razgovaram sa sveštenicima iz Svete Petke u Rakovici. Večiti sukob dobra i zla, od pada Satane pa do danas, vidi se u svim porama života. Bitno je da se novije generacije otrežnjavaju i da počinju da ulaze u evropski voz. U Evropi se prvo uči veronauka, pa sve ostalo.“
(„ID“)
„Zona sumraka“
piše o „opasnoj i zabranjenoj sekti“ koja ugrožava Kineze u Srbiji: „Jedan Kinez, vlasnik prodavnice, ispričao nam je da su ga posetila dvojica momaka obučenih u lepa, ručno krojena odela i obavestila ga da bi bilo uputno da da mali prilog za ‘progonjenu versku organizaciju’. Odbio je, i razbolela mu se najstarija kći, inače radnica u prodavnici. Posle sedam dana usledila je nova poseta. ‘Ako se predomislite u vezi s tom malom donacijom, u vašu kuću će se vratiti mir i zdravlje.’ Nije imao druge nego da plati – i plaća i danas, videvši da mu je kći zaista ozdravila čim je pristao na reket.“
Dragana Kuzmanović Janičić,
generalni sekretar, u saopštenju svoje partije izdatom povodom hapšenja portparola JUL-a, kaže:
„Jugoslovenska levica najoštrije osuđuje jučerašnji čin hapšenja portparola Jugoslovenske levice Gorana Adžića.
Na dan obeležavanja trogodišnjice okončanja zločinačkog bombardovanja naše zemlje od strane NATO-a, kada su se u isto vreme predstavnici izdajničke vlasti DOS-a dogovarali s Havijerom Solanom – onim istim koji je to bombardovanje svojevremeno odobrio, oko novog plana uništavanja Jugoslavije, po okončanju protestnog mitinga u organizaciji Udruženja Sloboda uhapšen je portparol Jugoslovenske levice.
Misleći uprošćeno i u kategorijama svojih interesa kukavički i tiho – tek pošto su se kamere ugasile, nove vlasti su pribegle ovakvom političkom obračunu sa svojim neistomišljenicima.
Očito je da su od državnih ustanova napravili busiju a policiju zloupotrebljavaju i koriste kao oruđe za stvaranje i raspirivanje političke histerije, u krajnjem cilju – konačnog obračuna sa istinom.“
