Muamer Zukorlić,
glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji
„Posle svega što je rečeno i urađeno ne vidim sebe kao sagovornika Beogradu. Rado bih prepustio to drugim ljudima, jer ja sam emotivan čovek i ne bih mogao da podnesem toliko političko licemerje.“
(B92)
Tatjana Vojtehovski,
vlasnica PR agencije, donedavno desna ruka Željka Mitrovića, traži klijente za novu firmu:
„Jadranki Kosor će uskoro biti potrebna velika pomoć oko kriznog PR-a, odnosno već joj treba. Severina i Milan Popović su svakako par koji privlači veliku pažnju medija, ona je tu vešta, gospodin Popović tek treba da se suoči s onim što život s velikom zvezdom realno znači, a s obzirom na to da je dete na putu, to je potrebno svakako znalački kontrolisati… Kada je reč o pravom klijentu za mene, on mora da prepozna sve moje sposobnosti i kvalitete, a kada je reč o PR-u, ja nikako ne pripadam grupi davalaca saopštenja, već to sagledavam daleko šire i dublje.“
(„Press“)
Kako komentariše svoju karijeru:
„Kad se sve to tako nabroji, stiče se utisak da sam neka superžena, a to je ipak malo bajkovito… S druge strane, stvarno sam uradila sve to, samo što tu nisu potrebna dva života, nego ozbiljna posvećenost.“
Životne navike:
„Naravno da sam i ja ponekad umorna, naravno da mi se digne kosa na glavi kad zazvoni sat, ali ipak ustanem, odem na trening i posle se osećam fantastično.“
(„Blic žena“)
Džej Ramadanovski,
pevač, na pitanje da li su mu s godinama opali kriterijumi u pogledu žena, kaže:
„Koji, bre, kriterijumi?! Volim crne, plave, smeđe, riđokose… Pomozi mi, kakve još postoje? Ma, sve ih volim. Kad vidim dobru ribu, misli mi se pobrkaju. Pa vidi, danas imam pet, a pre deset godina sam imao petnaest devojaka. Sve se menja kako čovek stari, pa i to. Ali, ne žalim se, i dalje me jure cure.“
(„Press“)
„Kurir„,
dnevni list, saznaje koliko su gastronomski kapaciteti narodnih poslanika za mesec dana:
„Narodni poslanici su za mesec dana popili čak 30 litara žestokog pića, podaci su Uprave za zajedničke poslove. Konkretno, u skupštinskom restoranu na Trgu Nikole Pašića popijena su četiri litra vinjaka, četiri litra ‘gorkog lista’, dva litra votke, deset litara viskija, osam litara dunjevače i dva litra lozovače. Pored žestine, popijeno je i 50 piva od 0,33 l. Iako se čini da 30 litara alkohola na 250 poslanika za ceo mesec i nije neka količina, problem je, zapravo, u tome što uopšte piju na radnom mestu!
Poslanici i zaposleni u administraciji Skupštine su za mesec dana, u dva restorana (u Ulici kralja Milana i onom na Trgu Nikole Pašića) pojeli čak tonu i po mesa – 370 kilograma svinjetine, 530 kilograma junetine i 600 kilograma piletine, 70 kilograma suhomesnatih proizvoda. Našlo se tu mesta i za 150 kilograma ribe, 4700 peciva i 1000 komada jogurta i kiselog mleka.“
Milica Dabović,
košarkašica, voli da se fotografiše bez odeće, da se tetovira i šta još:
„Čitanje, prolazim kroz brojne avanture sa junacima knjiga. Kao po pravilu plačem jer sam veoma emotivna. Nedavno sam pročitala Ringišpil Jelene Bačić Alimpić i oduševila se.“
Da li se seća neke svoje avanture, a da nije fotografisanje za muške magazine:
„Mnogo ih je. Ovog momenta pala mi je na pamet situacija u kojoj su mi se policajci u Herceg Novom klanjali. Šetala sam leti sa drugaricama i ugledala policijsku maricu. Ne znam zašto i kako, ali popela sam se na nju i počela da igram. Kada sam sišla, čitava patrola mi se klanjala i smejala.“
Da li je moguće da se u košarkaškom dresu oseća lepo:
„Volim da izgledam ženstveno. Na sreću, ljudi koji kreiraju dresove sve više shvataju da devojka i u opremi treba da istakne svoju figuru, kao što je slučaj sa odbojkašicama. Njih je milina gledati, ne samo kako igraju nego i kako izgledaju, Ukrajinke, Beloruskinje, Poljakinje već dugo igraju u trikoima ili haljinicama koje mi se veoma dopadaju.“
Šta na svome telu želi posebno da pohvali:
„Oči su bez konkurencije. One nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Generalno, zadovoljna sam, volim sebe, svoje telo, iako ne mogu da kažem da previše vodim računa o ishrani. Ipak, jedem zdravu hranu i umem da je spremim. Nema boljeg osećaja nego pojesti kuvani kupus!“
(„Pravda“)
Sandra Meljničenko,
nekada manekenka, sada supruga, „idol svake sponzoruše“, kaže za „Harpers bazar“:
„Moj stil je ili minimalistički, ili prenaglašen. Ne volim ništa nedorečeno i obično.“
O svom zanimanju:
„Supruga – to je full–time job! Svaki moj dan je radni: ja osmišljavam, planiram i stvaram onakav način života kakav nam oboma dolikuje, jer mi imamo tri kuće u tri države i svaku stolicu i svaki tanjir izabrala sam sama.“
(„Blic Puls“)
Dajana Mijuk,
sekretarica Saše Popovića, direktora „Grand produkcije“, već 18 godina radi s njim i kaže da od šefa, Saše, „nije videla vrednijeg čoveka“:
„On zaista radi 24 sata dnevno. A kako i ne bi kada sve počinje njegovim dolaskom i završava se njegovim odlaskom.“
Kako to izgleda u praksi:
„Veoma je lako raditi s njim i za njega, jer je on pokretač svega. Kada dođe na posao, atmosfera među zaposlenima je odmah drugačija. Uvek dolazi nasmejan i pozitivan i prosto je njegov optimizam zarazan i prelazi na sve nas. Pored toga je i hiperaktivan, tako da je nemoguće sedeti s njim u društvu i ne raditi ništa.“
Nije strog, samo tako izgleda:
„Ma kakvi! Iako vama možda tako deluje, Sale je samo zahtevan, nikako strog. A da bi posao funkcionisao na način na koji smo navikli, to je prosto neminovno. Ipak, ono što zaista želim da istaknem jeste činjenica da je on pre svega veliki drug i prijatelj, pa tek onda direktor. Ne samo meni, već svima u firmi. Ne postoji situacija u kojoj mu se neko od nas obratio, a da mu on nije izašao u susret. Nikada nećete kod nas čuti svađu, uglavnom samo smeh. Dobro, dešava se da nekada Sale povisi ton, ali sve je to u opisu posla i traje samo nekoliko minuta.“
(„Alo“)
Aleksandra Janković,
psiholog, otkriva kako žene reaguju na „dobacivanje“ na ulici:
„Uprkos svim pričama o seksualnom zlostavljanju i uznemiravanju, mislim da veliki broj žena ne reaguje negativno na dobacivanje. Sva ljudska bića, a žene naročito, vole da dobiju taj fidbek, neku povratnu informaciju. U našoj kulturi žene su i dalje te koje se više doteruju, što znači da im je potrebna reakcija. Priznanje da je atraktivna, da poseduje tipično ženske atribute, laska svakoj ženi.“
Da li je ženama važno od koga na ulici „dobijaju komplimente“:
„Nisam sigurna da je bitno ko dobacuje. Tačno je da žene u najvećem broju slučajeva za one koji im dobacuju kažu da su ‘seljaci’, ali ako bolje pogledate, videćete da to kažu sa nekim čudnim smeškom koji je teško sakriti. U stvari, u mnogo većem problemu je taj koji dobacuje. Za njega se kaže da je ‘seljak’.“
(„Press“)
Ljiljana Blagojević,
glumica, zamoljena da se priseti svog političkog angažmana na mestu gradskog sekretara za kulturu, kaže:
„Sve je tranziciono i sve se lomi na mladom čoveku koji neće da bude vojnik partije, već svoj. I tu je problem. Teraju vas da budete deo čopora, vojnik partije, da pripadate. Po mogućnosti vladajuće partije. A umetnik po prirodi stvari mora da bude individualac i da kritikuje, a ne da klima glavom. Od državnog angažmana nisam profitirala. Bila sam očajna što je period mog rada koji je bio okrenut za dobro profesije neko zloupotrebio za povratak na političku scenu. Na meni se lomilo koplje, jer nisam bila član nijedne stranke. Kao takva sam bila najslabija karika u lancu. Možda sa ovim godinama to ne bih uradila. A možda i bih. Ne znam, niti volim da razmišljam o nečemu što je prošlo. Nikada nisam razmišljala o ljubavima koje su završene.“
(„Politika“)
Mlađan Dinkić,
lider URS-a, bira:
Dino ili Šaban?
Dinkić: „Kiki.“
Rakija ili vino?
„I jedno i drugo. U Vojvodini dunja ili kajsija, a u Šumadiji šljivovica, naravno.“
Beneton ili „Sirogojno“?
„Ne nosim ni jedno ni drugo, ali oba brenda su vrhunska.“
Tadić ili Ljajić?
„Ujedinjeni regioni Srbije“!
(„Alo“)
