Ana Kokić,
pevačica, koja je „odmalena pevala po kući na mutilici od miksera“, objašnjava naslov svoje pesme Mojne, mala:
„Dugo se kod nas pričao šatrovački, a u to vreme se niko nije setio da ga upotrebi u pesmi. Reči su bile ‘nemoj, nemoj’ i dok mi je Marina Tucaković diktirala tekst, palo joj je na pamet da reči promeni u ‘mojne, mojne’. Ja joj kažem: „Gde ću sad da pevam mojne, mojne, a ona mi kaže da će to da bude super fora i da će ljudima ući u uši. I stvarno je tako. Ko god da je čuo pesmu, zapamtio ju je.“
O manama svoga posla kaže:
„Dešava mi se da počnem da kukam kako ne mogu više, a onda mama kaže: ‘Zamisli da radiš sedam dana u nedelji, puno radno vreme, za neku prosečnu platu u Srbiji.’ Tog trenutka ućutim. Volela bih i sebe da promenim jer nisam borbena. Ljudi su nemilosrdni, razvukli bi me da mogu na petsto strana.“
(„Pres“)
Milorad Pavić,
pisac, na pitanje književnice i novinarke Sanje Domazet „Kakav je, privatno, vaš odnos sa Bogom? Poznajete li se, razgovarate li sa njim ili ga posmatrate sa strane – okom spisatelja“, odgovara:
„Mnogo je važnije kako On mene vidi. Ponekad sam pišući Drugo telo (novi Pavićev roman, prim. nov.) pokušavao i na trenutke imao utisak da sam ostvario dodir sa Nečim. To se naročito ispoljilo onda kada sam načinio mapu Njegovog kretanja posle ustajanja iz groba, ili kada sam shvatio šta mu je Anđeo rekao tešeći ga pred razapinjanje na krst. Posle Drugog tela kao da sam postao pomireniji s Njime.“
(„Danas“)
Vukša Veličković:
„Prijatelju, ovde je reč o pokoljenjima. Ja ti ne govorim o ljubavi, već o konkretnim stvarima, o ciframa, statistici, nauci i medicini, i sve izvesnijem genetskom disbalansu. Ukratko, nas je sve manje, a njih je sve više. Prirodni priraštaj vrtoglavo opada. Imaj na umu: ako oni počnu da usvajaju decu, dece više neće biti. Nastavimo li ovako, redom, jedan po jedan, naša deca će postajati ’čistokrvne pederčine’. Najpre pod uticajem interneta, tehno muzike i ekstazija (stavljaju ga u zadnji deo kako bi se opustio svinkter i aktivirale čakre), a zatim pod stegom podmukle indoktrinacije od strane kapitalističkih centara moći kojoj smo izloženi već decenijama unazad, putem tajnog psihološkog rata koji se vodi na svim poljima, sistematski uništavajući tradicionalni stub zdravog društva – porodicu.
U jednom trenutku, kreće lavina koja se više ne može zaustaviti. Ako bi sada zamislio mapu sveta, video bi sitne ružičaste tačkice kako se šire preko Evrope, Azije, Amerike, Okeanije i Afrike, stvarajući jednu svetsku gej mapu. Stizaće peder za pederom: tvoj najbolji prijatelj, tvoj kolega s posla, ortak sa basketa, burazer od tetke, komšija koji radi u banci, lekar iz ambulante, voditelj vesti, selektor reprezentacije, a možda i sam premijer – čitave armije pedera koje poput divljih hordi ruše i uništavaju sve pred sobom.“
(B92)
Isidora Žebeljan,
kompozitorka:
„Biti akademik je, verovali ili ne, divno. Mlad pogotovo, jer imali smo decenijsku vladavinu ‘starih’, pa je i činjenica da se doskoro kod nas smatralo da neko pripada mlađoj generaciji kada je u četrdesetoj… Ja smatram da je za članstvo u akademijama važno birati ličnosti sa integritetom, osobene, jake ljude sa moćnim duhom, sa originalnom mišlju, one ljude koji će biti dostojni ‘čuvari vatre’ – duhovnosti civilizacije, a to svakako ne treba da ima veze s brojem godina, u bilo kojem pravcu. Razmišljajući o tome ko su sve u prošlosti, kod nas i u svetu, bili akademici, čovek može samo sa poštovanjem i divljenjem da poželi da se ova nit prenošenja mudrosti ne prekine.“
(„Blic“)
Dejan Stanković,
fudbaler:
„Bio sam uz ženu svaki put kada se porađala, odeven po bolničkim propisima i sa maskom na licu izgledao sam kao nindža kornjača. Pošto smo dobili Stefana, napravio sam tetovažu na desnom ramenu sa njegovim inicijalima, a potom sam na levom istetovirao početna slova imena čitave porodice.“
(„Stori“)
Jelena Jakovljević,
manekenka i bivša mis Yu, odgovara na pitanja:
Koji joj je predmet u školi bio najomiljeniji?
„Likovno, jer mi je mama predavala, a tata radio radove, pa je uvek bio šou program kod kuće.“
A najomraženiji?
„Muzičko, jer sam sve vreme morala da učim teoriju, pošto nisam znala da pevam i na tome zaradim peticu kao ostali.“
Najlepši kompliment dobila je prošle nedelje kada je diplomirala: „Profesor iz komisije mi je čestitao i rekao da je to samo početak, a ne kraj mog školovanja.“
Šta bi uradila da na lutriji dobije pet miliona evra:
„Spala s konja na magarca.“
(„Stori“)
Jadranka,
najstarija finalistkinja „Velikog brata“, ima top-listu izjava koju su kreirali fanovi:
„Nikola, ti udaraš u kost srca.
Pašću u delirijum.
Eskuliraj, vidiš kako ja!
Veliki brat: ‘Jadranka, ti ćeš danas biti zvezda.’
Jadranka: ‘Nemoj Bigi, molim te. (Počinje da plače.) Ja sam se nadala da ću biti baštovan.’
Ćilirica.
Jesi li ti prirodno smotan ili ti je to tajni zadatak?
Nećeš samo ti biti na etipeti!
Ja vozim jako brzo. Ima jedan komšija koji me uvek grdi. Kad vidi moj auto iz daljine, on zaustavi svoj sa strane.
Je l’ tvoj otac isto ovako polovnjak kao i ja?
Ma ne mora biti lep. I da je ružan ko majmun, ako ima unutrašnju lepotu – odma’ je lep.
(„Svet specijal Veliki brat“)
Legenda06,
napisao je „Poemu o Ivanu“, apsolutnom favoritu za pobedu:
„Poznat kao kandidat broj jedan
za muziku sluh mu izvanredan
svira klavir svaki dan u prazno
ne voli da priča ni pod razno
Pored znane muzičke nam žice
Ivan voli da baca kuglice
Smiruju ga i srce mu pune
Mada nekad pređe na limune
Nikom nije prišao ni blizu
Za svakoga pravi analizu…“
(„Svet specijal Veliki brat“)
Nikola Žigić,
„napadač Rasinga i reprezentacije Srbije“, izjavio je da mu je trenutni cilj da se oženi, dobije decu i živi normalnim životom:
„Većinu slobodnog vremena provodim sa svojim prijateljem i prevodiocem Draganom Musom Mladenovićem. Pošto nemam mnogo praznog hoda, moram brzo da odlučim šta ću da radim. Ponekad idem na golf, ali uvek prednost dajem odmaranju.“
(„Kurir“)
Aca Lukas,
folk pevač, poznat po nezgodnom karakteru, na pitanje zašto je angažovao veliki broj telohranitelja, kaže:
„Mnogi pričaju da su to likovi koji idu sa mnom da ne bih pobegao zbog dugova. E jeeee, pa to su moji telohranitelji! Ja tako hoću. Idu sa mnom jer mi više ne prija da mi prilazi bilo ko, da me po leđima tapšu nepoznati likovi. Nisu tu zbog toga što neko želi da me ubije ili slično tome. He, pa da neko hoće da mi naudi, mene nigde ne bi bilo. Zapalio bih negde.“
(„Blic“)
Objašnjava i zašto i kako je dospeo u zatvor za vreme akcije „Sablja“:
„Evo, sav sam se naježio od Čede. Imao je verovatno u tom trenutku takav trip da bi bilo dobro da mene uhapsi, pošto sam bio mnogo popularan, pa sam se još poznavao sa ‘zemuncima’. Ali, ja sam se na sve u životu navikao, pa i na taj zatvor, tako da sam se fino naspavao ta četiri meseca. Nije samo Čeda bio umešan, bio je tu i onaj što kad spava u Obrenovcu, nos mu je u Beogradu. Batić. Pa i onaj Bebica, Beba Popović. Taj je u to vreme bio komesar za štampu, tako da nijedan članak nije mogao da izađe a da ga on ne pročita. A dok sam ja bio u zatvoru, pisalo se da su mi našli pet kila droge, da sam iznajmljivao stanove za članove ‘zemunskog klana’ i da sam maltene učestvovao u ubistvu premijera. Ne poznajem Bebu, ali video sam ga na televiziji i mnogo je odvratan.“
(„Kurir“)
Mirjana Karanović,
glumica, priča o slavi:
„Psihički ne mogu da podnesem to slikanje, čavrljanje, sve to ko bajagi neobavezno, a beskrajno dosadno. Kad pogledate u raznim novinama te rubrike gde je ko bio, šta je radio, šta je pio, onda uglavnom vidite iste ljude. Njih ne mrzi da idu sa prijema na prijem, već oni rade na tome, grade svoj imidž, ime im se stalno vrti po novinama, iako mnoge od tih osoba, glumaca i glumica, na primer, ništa ne rade i nigde ne igraju. Ja sam fascinirana i zaprepašćena pred jednom činjenicom iz vlastitog života. Za nekoliko meseci, dakle uskoro, napuniću 50 godina. U mladosti sam bila prilično promiskuitetna osoba i tada me niko nije pitao s kim se družim, zabavljam, spavam, ko se meni udvara. To nikoga nije zanimalo. A sada dnevne novine na naslovnim stranama pišu o mojim navodnim ljubavnim vezama, gomilu novinara zanima moj seksualni život, i pred tim sam potpuno zabezeknuta. To za mene danas zasigurno nije prva tema u životu. Makar i stoga što hormoni u mojim godinama ne rade ozbiljno kao nekada.“
(„Status“)
