Ruška Jakić,
TV lice, voditeljka emisije „Ljubav i moda“, osoba koja je obeležila jednu televizijsku epohu, otkriva kako se u to vreme kreirala istina:
„Priča o mom četvrtom mužu grofu bila je najslađa priča koja je postojala, a izmislili smo je Robert Čoban i ja. Sedeli smo jednom za stolom i on kaže: ‘Bre, Ruška, te tvoje ljubavi! Ajde da napravimo pravu priču!’ I izmislimo mi grofa, ne znam kako se zvaše, koji živi u Firenci. A kao, njegova mama me nije volela jer sam starija od njega, pa je pred smrt rekla: ‘Idi, sine, oženi se onom divnom devojkom!’ Ljudi su stvarno poverovali. Jedna žena koja živi u Firenci javila se u emisiju i rekla: ‘Izvinite, ja živim u Firenci dvadeset godina i takav grof uopšte ne postoji.’ Ja joj kažem: ‘Gospođo, vi ne možete ni da šetate ulicom u kojoj živi moj grof’.’ A onda sam ostavila grofa, uživo u emisiji ‘Ljubav i moda’. Obukla sam venčanicu. Goran iz Ok benda tada je bio u studiju, rekla sam mu da se, kao, uključi u program i da mi kaže nešto na italijanskom. A Goran će meni: ‘Jao, Ruška, kako kad ne znam italijanski?’ ‘Ma ajde, čoveče, reci: Ruška, ti amo! Je l’ umeš to? Pričaj šta god!’ I onda se on javio, ja bacim prsten, neću da budem s njim jer sam patriota, jer je on Italijan, a avioni su poleteli iz Avijana. Tada mi je ‘Svet’ dao nagradu za patriotu godine. Godinu i po dana trajala je ta romansa sa Italijanom. Ljudi su sve verovali. A mi isekli iz časopisa fotografije nekog dvorca, pa to je kao grofov i moj dvorac…“
(„Puls“)
Srđan Dragojević,
reditelj i član Glavnog odbora SPS-a, a sada narodni poslanik, govori o budućem zanimanju:
„Očekujem da mi jave kada bi trebalo da se pojavim u Skupštini i upoznam se sa svojim poslaničkim zaduženjima. Još ne znam šta bi tačno trebalo da radim, kakve su mi obaveze i dužnosti, pa tek kada steknem uvid u to, verovatno za nedelju-dve, imaću konkretniju sliku o sebi kao poslaniku.“
Obećanje biračima:
„Sve što sam u životu prihvatio da radim, trudio sam se da obavim što je ozbiljnije moguće, tako da ću se i na novoj funkciji truditi da dam sve od sebe.“
(„Alo“)
Vladimir Milić,
akademski slikar iz Niša, na Kipru živi 20 godina, kaže da je iz Srbije otišao na „privremeno“. Bavi se crkvenim zidnim slikarstvom a od 1993. samostalno oslikava crkve na Kipru. Crkva Svetog Nikole na obali Protarasa na Kipru u kojoj sada radi privukla mu je pažnju zbog ikone Svete Angeline, ispod koje na grčkom piše „U spomen na Vericu Barać“. Kako objašnjava svoj gest:
„Za mene je Verica Barać bila najhrabrija žena u Srbiji. Kada sam video njen poslednji intervju, a bolest je uzela maha, rešio sam da jednu ikonu u Crkvi Svetog Nikole koju oslikavam posvetim njoj, borcu za pravdu i bolju Srbiju. Odluku da Vericu naslikam doneo sam u trenu. Iz Srbije sam otišao pre 20 godina, mislio sam da se stvari menjaju. I menjale su se, a onda je sve stalo…“
(„Blic“)
Zoran Ramović,
„galerista i antikvar, ranije poznat kao vlasnik ‘Agencije Ramović’ koja je devedesetih promovisala vidovnjake u nekoliko televizijskih emisija“, u javnosti ponovo posle smrti sina Igora, supruga pevačice Goge Sekulić. O svom odnosu sa snajom, koja ga ovih dana često pominje novinarima, kaže:
„Nisam bio za taj brak, ali nisam mogao da ga sprečim. Igor je bio svoj čovek i voleo je Gogu. I zarad toga sam izlazio i sedeo s njima, jer je Igor moje prvo dete. Gogu sam upoznao na jednoj proslavi kada je svadba već bila dogovorena. Bio sam šokiran. Skočila je na dve lepe devojke: ‘Zašto vi gledate u mog dečka?’ Zato sam odmah otišao. Za mene je to nenormalno. Tu sam prelomio da ona ne može da uđe u moje srce.“
Ko je osvojio srce Zorana Ramovića:
„Goga je poludela kada je čula da je Kim, Engleskinja sa kojom Igor ima dete, bila ovde i da sam nju i mog unuka Sebastijana vodio na more. Jedan dan su spavali kod mene a ostalo vreme bili su u Hajatu. Da vidite kakva je to majka i dama. Oni su moja porodica. Sada će stalno da dolaze ovde, da budu naši gosti. Sebastijan je jedno divno dete, a Kim je više suza isplakala tamo na grobu nego iko drugi. Išla je dva dana zaredom, klečala i plakala. Toliko suza nisam video u životu.“
(„Puls“)
Danijela Vranješ,
glumica, „veruje u astrologiju, uvek se oslanja na unutrašnji glas“, a na pitanje šta misli o feng-šui principima u uređenju stana, kaže:
„Kod nas postoji tradicija velikog spremanja kuće, kada se sve detaljno očisti i bacaju se nepotrebne stvari. Kažu da prošlost ne treba čuvati, i bap, nedavno sam osetila potrebu da se rešim nekih starih dnevnika i fotografija. Na taj način stvaramo mogućnost da nam se desi nešto novo.“
(„Magična zona“)
Miroslav Ćiro Blažević,
legendarni fudbalski trener, bivši selektor hrvatske reprezentacije, u razgovoru vođenom povodom utakmice Srbija–Hrvatska, otkrio je da prati srpsku politiku i ima određena očekivanja:
„Opet, nisam ćorav, vidim da imate i vi tu onog je*enog, što glave skida… Onog visokog…“
Vučića?
„E, na njega, na njega mislim. Taj bi mogao da bude pravi lider. Ima moje simpatije, i to u onolikoj meri u kojoj nemaju podršku ovi moji. Ma političari su zlo svuda, zvali se oni Mika, Pera, Laza… Nebitno. Retko se pojavi neko ko nije ko Suljo ili ko Mujo!“
Ko su Suljo i Mujo:
„Slušaj me dobro… Znaš, kad su onomad upali u septičku jamu Suljo i Mujo? Govna im do nosa. Pita Suljo: ‘Šta ćemo sad, Mujo?’ A ovaj će njemu: ‘Ne talasaj, majke ti, Suljo.’ Tako i ovi političari, u govnima su i samo viču: ‘Ne talasaj, ne talasaj.’ Na kraju će morati celu septičku jamu da izjedu.“
Ima li izlaza:
„Nema! Zato što oni (političari) nemaju petlju, kuraži… Tragedija je što će i ceo narod povući na dno. Mene mogu povući samo za onu stvar. Za sebe se ne bojim jer Ćiro pare ima, ali jadan narod, on će završiti u mulju i nikad iz njega više neće moći da se iščupa.“
(„Alo“)
foto: reuters
Žarko Jokanović,
publicista, nedavno je objavio feljton o Jovanki Broz, govori o njihovom susretu u Urgentnom centru gde ju je posetio čim se vratio sa odmora u Crnoj Gori:
„Veoma se obradovala buketu malih crvenih ruža i ukoričenoj knjizi koju joj je poslala redakcija ‘Blica’ u kojoj su sabrani svi nastavci feljtona koji su objavljeni u junu i julu.“
Šta je saznao tokom posete:
„Prezadovoljna je odnosom osoblja Urgentnog centra i posebno direktora Zlatibora Lončara. I rekla mi je da i to treba da stavimo u knjigu. Na pitanje zašto mi nikada nije rekla ni jednu jedinu reč da ima neki zdravstveni problem, tiho je odgovorila: ‘Eto, nisam. Nisam želela nikog da opterećujem.’
Šta ga je posebno dirnulo:
„Kao i mnogo puta do sada, fasciniran sam njenom borbenošću i energijom, njenim prepoznatljivim širokim osmehom. Bio je to jedan dirljiv susret i veoma sam srećan što ju je moja poseta obradovala. Raspitivala se za moju porodicu, pitala je za sestru kod koje sam bio u Crnoj Gori, o čemu smo pričali pre njenog odlaska u bolnicu.“
Šta je obećao gospođi Broz:
„Rastali smo se uz obećanje da ćemo se družiti svaki dan i nastaviti naše razgovore koji jako znače i njoj i meni.“
(„Blic“)
foto: a. anđić
Lepa Brena,
pevačica i majka, „vratila se tužna jer je i njen najmlađi sin Viktor upisao srednju školu u Majamiju i pridružio se bratu koji tamo studira“. O iskušenjima koja čekaju sinove i roditelje priča:
„Veoma teško podnosim tu priču, jer sam se uvek radosno vraćala u kuću punu dece. Sada živim u velikom zdanju koji mi bez dece postaje neki lepi zatvor. Ipak, volela bih da moji sinovi odrastaju normalno i ne žive u senci poznatih roditelja. Želim i da se priviknu na malo skromniji način života, više nemaju poslugu i o svemu moraju sami da brinu. U školi provode čitav dan i odlično su organizovani…“
(„Story“)
foto: m. milenković
