Ivica Dačić, predsednik GO SPS, komentarišući izjavu Gorana Svilanovića, lidera GSS-a da kompanija Braća Karić kontroliše više poslanika nego DOS ili DSS:
„Ako im se toliko gadi Karić, zašto vladaju uz njegovu pomoć?“
„Zona sumraka“
o Miloševićevom pokušaju samoubistva: „Kako izvori ‘Zone sumraka’ bliski Tribunalu u Hagu saznaju, bivši predsednik Jugoslavije i najpoznatiji haški pritvorenik pokušao je pre deset dana da u svojoj zatvoreničkoj ćeliji izvrši samoubistvo! Na osnovu informacija do kojih smo uspeli da dođemo, život Slobodana Miloševića je spasao zatvorski čuvar Jans van Holeven koji je i inače bio zadužen da se zajedno sa dvojicom svojih kolega brine o bezbednosti najozloglašenijeg haškog optuženika za zločine protiv čovečnosti. Tog dana kada se odigrao ovaj senzacionalni događaj, Milošević se navodno spremao da primi delegaciju svoje partije čiju je posetu Tribunal u Hagu odobrio još krajem avgusta ove godine… Poznato je da se Slobodan Milošević neprestano nalazi pod prismotrom i da je izložen očima budnih čuvara koji danonoćno prate svaki njegov pokret. U ćeliji nekadašnjeg predsednika konstantno je uključena kamera, a svetlo se ne gasi ni u toku noći. Međutim, Milošević je iskoristio nepažnju jednog mladog čuvara i na trenutak peškirom prekrio kameru, da bi potom sebi oko vrata vezao jedan kraj kravate, stao na stolicu, a drugi kraj kravate pričvrstio za luster. Bio je to klasičan pokušaj samoubistva vešanjem… Čuvar Holeven je ubrzo primetio da je kamera prekrivena peškirom, dao znak za uzbunu, i potrčao ka zatvorskoj ćeliji. Stigao je u poslednjem trenutku – Slobodan Milošević se već nalazio na stolici.“
Radoslav Komarčić,
stalni politički komentator „Zone sumraka“ ovako je prokomentarisao događaj: „Iako ima genetske predispozicije da učini tako nešto, ipak ne verujem da bi se Milošević odlučio da baš sada digne ruku na sebe. Pre bih rekao da je to još jedan od njegovih trikova. Verovatno je želeo da privuče pažnju na sebe. Uostalom, on je već odavno postao svestan da je samo igračka u rukama svetskih političkih moćnika. Poput ranjenog bika na koridi koji ostaje u životu dok se ne zadovolje apetiti publike. Moguće je da je ovim činom pokušao jasno da im stavi do znanja da mu je dosta svega i da će oni izgubiti svoju igračku ukoliko nastave da se sprdaju s njegovim dostojanstvom.“
(„Zona sumraka“)
Vlasta Velisavljević,
glumac, o ženama kojima se ispod odeće ocrtavaju „tange“: „Ako je moja žena, onda je neprimereno… Žene u godinama to ne bi trebalo da nose. Tange koje se ocrtavaju sam često viđao i vrlo je intrigantno. Lepa žena, lepo dupence, nemam ništa protiv toga.“
(„Blic news“)
Petar Kapisoda,
rukometaš, kada mu je jedna firma ponudila pres kliping, rekao je: „Čuš, jado, mene to ne treba! Od kako sam počeo da se pojavljujem po novinama, moj đed se prihvatio posla da sjecka sve što se o meni napiše. I tako je revnosan, da bi i najveći profesionalac mogao da mu pozavidi!“
(„Blic news“)
Dragan Maršićanin,
potpredsednik Demokratske stranke Srbije, o socijalnom programu: „Kažete, nema sredstava za socijalne programe. Pa nema ako ste prekopali sve ulice po Beogradu, ako idete na asfaltiranje, popločavanje i ozelenjavanje. Pa zar, zaboga, to nije moglo da sačeka tri godine? Naravno, problem je ići po rupama u trotoaru, ali je još veći problem kada imate čoveka koji nema šta da jede.“
(„Blic news“)
Dalibor Lubarda Dado,
maneken modne agencije Elit, na pitanje da li ga je „startovao“ neki homoseksualac: „Mene nije, ali je bilo napadnutih. Moje vršnjake i drugare startovali su na takmičenjima i kastinzima neki stari, olinjali pederi. Užas. Takve monstrume samo treba tući i zatvarati.“
(„Svet“)
Adrijana Jovanović,
pevačica iz Beograda, o majci i izborima: „Ona me podržava u svemu i jedino je ona lepša od mene. Govori mi čak i da se kandidujem za predstojeće predsedničke izbore u Srbiji, jer ona najbolje zna da sam svemoguća. Priznajem da sam uhvatila sebe kako razmišljam o kandidaturi za predsedavajuću funkciju u našoj republici. Jedno je sigurno, ukoliko se zaista odlučim na takav korak, stajaću iza onoga što budem govorila i neću razočarati narodne mase kao ovi sada. Da budemo iskreni, i ovi izbori su samo još jedno u nizu bacanja para. Neka mi ne zamere političari, koji su već istakli svoje kandidature ili se spremaju da to tek učine, konkurencija je koliko vidim, ama baš nikakva. Glasačima neće biti ni malo lako da se opredele. Znam samo da bi većina zaokružila moje ime kada bi me videla u ‘Plejboju’, ukoliko se ovih dana dogovorim sa Slovencima oko para. A, tek kad čuju moje nove pesme…“
(„Borba“)
Milenko Smiljanić,
predsednik Samostalnog sindikata Srbije, o razgovoru sa premijerom Zoranom Živkovićem: „Pa, zašto da ne rušimo Vladu, kad ja premijeru kažem šta ćemo sa tolikim viškovima zaposlenih, a on meni na to odgovara da je njegov zadatak da stvori kapitalističku klasu i da država nema ambiciju da brine o radnicima koji su u minuloj deceniji podržavali prethodni režim. Ili, na moju sugestiju da treba smeniti ministra za rad i zapošljavanje čijim radom dva najveća sindikata u Srbiji nisu zadovoljna, on mi prkosno kaže da ne da Milovanovića ni po koju cenu do kraja mandata.“
(„Večernje novosti“)
Boris Bizetić,
kantautor i šoumen, priseća se svojih početaka u muzičkim vodama: „Mnogi od tadašnjih mladih kolega, muzičara u ‘Rokerima’, Branko Gluščević (basista), Bane Ćora (gitarista i pevač) i ja, podučavali smo se osnovnim u ponašanju. Viljuška u levu ruku, kašika u desnu! Kad jedeš šniclu, ne jedeš je plećkama jer nisi slepi miš, nego laktove držiš uz telo. Na carini ne padaš u nesvest, a kad ti iz publike alkoholisani siledžija dobaci uvredu – smeškaš se kao mlada posle prve bračne noći! Ne mljackaj, ne izuvaj se kada ulaziš u nečiji stan, ne ugovaraj sudar sa ribom iz publike za vreme koncerta… ovo ti je Venecija… Sad si u Vankuveru, najzapadnije gde razumeju srpski, nemoj da lepiš žvaku u garderobi u Sidneju jer, prvo – neko od nas će da se nasloni i upropasti „džez odelo“ i, drugo, ovde su pevali Tom Džons i još neke velesile, pa nisu lepili žvake.“
(„U fokusu“)
Šana,
striptizeta, o trudnoći: „Uprkos mom odlaganju, trudnoća je poranila dva, tri meseca, ali šta je – tu je. Sad sam već u četvrtom mesecu i mogu reći da sam, ipak, sretna, jer ni jednom nisam povraćala… Neću skinuti silikone jer mi je doktor rekao da mi nisu dirane mlečne žlezde prilikom operacije, nego su mi silikoni ugrađeni ispod njih. Znači, normalno ću dojiti, a šta će posle biti, videćemo.“
(„U fokusu“)
O prvom seksualnom iskustvu
Milić Vukašinović,
muzičar: „Sve je bilo vrlo profesionalno, s obzirom na to da sam prvi put spavao sa prostitutkom. Bilo mi je dvanaest godina. Nikada im nisam plaćao, jer sam svirajući po raznim lokalima, bio njihov dobar drugar. Čak su me vukle za rukav i molile da ih kresnem. Treba ići u javnu kuću da se vidi šta je ‘goli seks’. Dvadesetih i tridesetih godina prošloga veka, očevi su sinove namerno vodili u kupleraje da vide šta je seks, i da ih kasnije neka žena ne bi zeznula. Tako, kada bi se vezali za neku damu, to bi bilo na duhovnom, a ne na seksualnom nivou.“
Isidora Bjelica,
književnik: „Kada sam izgubila nevinost, imala sam 20 godina, baš kao i urednik slavnog ‘Plejboja’. Dugo sam čekala onog pravog, ali kada sam videla da ga nigde nema, odlučila sam da čim naiđe prilika, probam da otkrijem tajne seksa. Moja situacija je bila specifična. Imala sam paranoju da mi ne podmetnu nekog udbaša, pa sam ‘to’ uradila sa najboljim drugom.“
Inspektor Blaža,
muzičar: „Ja još nisam imao seksualne odnose. To se vidi na meni, jer iz mene izbija čednost čoveka koji još nije iskusio to prelepo zadovoljstvo intime sa ženom. Kako znam da je prelepo? Rekla mi je supruga. Našao sam ženu svog života koja me razume, ali i čuva jer kaže da prvi put boli. Vi ćete prvi saznati kada se desi taj sveti čin.“
(„U fokusu“)
PETI OKTOBAR
Bagerista Džo:
„Od sto porodica u mom komšiluku, svi tvrde da dobro žive, pa bih zato predložio Vladi Srbije da smanji plate i penzije za 20 odsto da bi svima bilo lepo. Ja sam pre tog 5. oktora mnogo bolje živeo, imao sam šljunkaru dok mi je nisu oduzeli, a posle ‘promena’ pet puta sam uzaludno tražio posao. To što sam uradio bilo je zbog naroda, nikakvu nagradu od vlasti nisam tražio, ali strani novinari, recimo, ne mogu da se načude da me niko ni na kafu nije pozvao.“
(„Večernje novosti“)
Jovan Palavestra,
bivši novinar Radio Indeksa: „Čini mi se da su svi bili fascinirani brojem ljudi. Ranije je bilo, kada policija baci suzavac, svi se, osim navijača, razbeže kućama, ali ovoga puta bežali su iza ćoška, pa se ponovo vraćali.“
(„Večernje novosti“)
Milja Jovanović,
aktivista Otpora: „Ostala mi je urezana u sećanju slika kada smo prolazili oko Brankovog mosta. Ispred sam videla dim, ludilo, gomilu ljudi koja trči od Brankove ulice ka Novom Beogradu. Kada sam se okrenula, videla sam Novi Beograd okupan suncem. Sve mirno, nikog na ulicama. Neki simbol dualizma koji je uvek postojao u Srbiji.“
(„Večernje novosti“)
Velimir Ilić,
predsednik Nove Srbije, o ustavu:“Dok ne napravim novi, bolje ikakav nego nikakav. A ministru pravde poručujem da će njegov ustav trajati koliko i Sneško Belić.“
(„Balkan“)
