Marijan Rističević,
narodni poslanik i lider Narodne seljačke stranke, o posledicama prodaje DIN-a i DIV-a: „Srbija je postala država za dve bitange. Jedna je Vlahović a druga Đelić. Zbog njih u Srbiji seljak nema prava da proizvodi soju, a industrijalci nemaju prava da proizvode cigarete. Postoje osnovane sumnje da je provizija od prodaje dve naše duvanske industrije u Nišu i Vranju bila bar 15 miliona evra.“ („Kurir“)
Slobodan Milošević,
bivši predsednik SRJ, u pisanoj izjavi upućenoj beogradskoj štampi o atentatu na Vuka Draškovića kaže: „Neverovatno je da neko u maloj sobi ispuca sve metke i da sve promaši, pošto čak ni Vuk Drašković, sa svim svojim smislom za glumu, nije mogao da odglumi ni muvu ni komarca.“ („Kurir“)
Zmago Jelinčić,
predsednik Slovenačke nacionalne stranke, za podgorički „Dan“ govori kako bi najradije putovao do Srbije i Crne Gore: „Ja bih najradije kada, na primer, moram da putujem u Srbiju i Crnu Goru, iskopao tunel ispod Hrvatske da je nekako zaobiđem. To je zemlja koja je uvek bila na strani fašista, a koja je kasnije imala najviše koristi od toga.“ („Kurir“)
Anonimni sagovornik lista „Kurir“, „blizak srpskoj vladi“, o Božidaru Đeliću:
„Položaj ministra finansija Božidara Đelića može se porediti sa ulogom čarobnjaka Merlina, koji je zaboravio čarobnu formulu magije.“ Za ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Gorana Pitića tajni sagovornik kaže da se našao u „neobranom grožđu“, a da „spoljnotrgovinski deficit Srbije raste kao genetski modifikovana kineska lubenica“. („Kurir“)
Slobodan Milošević
u pismu ne navodi nijednu reč o ubistvu četvorice fukcionera SPO-a na Ibarskoj magistrali, ali o pokušaju ubistva Vuka Draškovića u junu 2000. godine u Budvi, kaže da „nikada nije poverovao da je to što se dogodilo u Budvi bio stvarni pokušaj ubistva“.
Zoran Živković,
republički premijer, izjavio je da će do kraja godine biti usaglašen tekst nacrta novog Ustava Srbije. On je rekao kako je uveren da će Ustav podržati i DOS i neke od opozicionih stranaka. „Uveren sam da će to biti dobar tekst, koji će definisati život u Srbiji u narednih nekoliko decenija, a možda i vekova.“ (B92)
„Blic“
je istraživao da li se Srbi više raduju rođenju dečaka ili devojčice. U poseti užičkoj bolnici saznali su nekoliko zanimljivih priča: „Dešavalo se i da se dva muškarca upoznaju ispred vrata porodilišta i shvate da su došli zbog jedne žene i jednog porođaja, da bi saznavši da su dobili jednog sina, napustili bolnicu zagrljeni.“
„Kraljevčani prepričavaju događaj kada je pre izvesnog vremena jedan njihov stasiti sugrađanin, čuvši da je dobio treću ćerku, glasno uzviknuo: ‘Bem ti alatku’, gledajući u kolegu ‘mršavka’ kome se u istom trenutku rodio sin.“
Lidija Vukićević,
glumica, o tome kako je muslimanima iz Bosne koji su joj došli na vrata da traže pomoć hrabro odbrusila da je Srpkinja: „Moj bivši muž je tada bio u Antaliji na pripremama. Bila sam s bebom sama u stanu kad se to dogodilo. Nestalo je i struje te noći. Telefon nije radio, mobilni je bio nemačka metafizika za to vreme. Sve se sklopilo da me zaplaši. Oni su znali da tu živi fudbaler ‘Bešiktaša’, ali nisu znali ko je. Posle te moje izjave gledali su me netremice par minuta i otišli. Zaključala sam šest brava, sina odnela u najudaljeniju sobu (imali smo veliki stan, sav u mermeru, od 250 kvadrata), tamo ga zaključala, stavila stolicu na vrata i tu presedela do jutra. Dok me nije razbudilo pevanje sa džamije. Poštujem tuđu veru, ali kako bi to bilo da ja pomažem muslimane? Pa, to nikada sebi ne bih mogla da dopustim.“ („Star“)
Aleksandar Filipović,
voditelj emisije „Tabloid“, o gostima koje poziva u svoju emisiju: „Ponekad uradim i neku emisiju za svoju dušu: ‘Seks i grad na ćirilični način’, ‘Kako upropastiti sopstveno dete’. Dovedem u goste akademika, slikarku, advokata…, nažalost, tu uložite puno truda, ali uvek će vam neka Nataša Bekvalac ili Petar Kapisoda prodati emisiju.“ („Star“)
dr Neleta Karajlića
ekipa nedeljnika „Star“ podsetila je čitaoce na zanimljive izjave pevača „Zabranjenog pušenja“:
„Sarajevo se nalazi u srcu Bosne, a Bosna je uvek bila kazna svakome ko dolazi u nju. Momenat koji jebe Bosnu zove se klima. Klima u Sarajevu je takva da NASA treba svoje kosmonaute da šalje ovamo na deset dana.“
Vesna Počuča Šana,
bivša striptizeta, o ulozi u filmu koju joj je ponudio italijanski producent Pjero Amati: „Interesantno je da ću se u filmu verovatno zvati Venera, ali za divno čudo, prema scenariju ne bi trebalo da učestvujem u nekim erotskim scenama. Međutim, nije isključeno da ga reditelj malo promeni, jer kaže da ga je pisao pre nego što je mene video uživo.“ („Star“)
Poznate ličnosti za list „Zdravlje i lepota“ odgovaraju na pitanje koji je najpoželjniji tip ljubavnika našeg podneblja:
Jasmina Ana, autor knjige Srbi kao ljubavnici, o seksualnom životu naših građana: „Što se naše zemlje tiče, rekla bih da ljudi na planini uopšte nemaju kvalitetan seksualni život. Imam utisak da oni vode ljubav samo zimi kad nemaju šta da rade, a da leti nemaju vremena zbog poljskih poslova.“
Mima Karadžić, glumac: „Najbolje predispozicije za dobar seksualni život imaju Šumadinci, jer su oni poreklom Crnogorci, a nasledili su i neke dobre stvari iz Srbije. Vojvođani su nekako previše meki, fini i nežni. Idealna kombinacija za savršenog ljubavnika bila bi mešavina Šumadinca, Crnogorca i Lale, a takav čovek postoji i zove se – Mima Karadžić.“
Jelena Tinska: „Veština dobrog ljubavnika zavisi od njegove anatomije i to je presudno. Ona narodna: ‘Mali ali dobar tehničar’ – ne pije vodu. Čak ni u porno filmovima nećete videti glumca sa malim. To nikome nije interesantno i nikoga ne uzbuđuje. Najromantičniji muškarci na našim prostorima su Crnogorci, jer su oni jedini preostali vitezovi.“ („Zdravlje i lepota“)
Duška Jovanić,
novinarka, na pitanje kako ostavlja muškarce bez daha: „Okrenem brzu poštu jer on, obično, ne živi ovde. Ili zovem nekog amalina da mu odnese akvarijum sa zlatnim ribicama, torte, cveće, vina sa svojom etiketom ‘Vino – Duška, Berba – … ne propustiti’.“
(„Zdravlje i lepota“)
Nenad Čanak,
lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, govori o svom novom stanu: „Nedavno sam se preselio. Nisam imao stan. Od nasledstva koje su mi ostavili roditelji koji su bili imućni, uz nešto novca od osiguranja, posle saobraćajne nesreće, kupio sam stan. Mirno je, prizemlje, nema stepenica.“
Novinarka magazina „Arena“ nastavlja:
„Zavaljen u fotelju ispred koje je lap-top, dok se na video-bimu na suprotnom zidu, vrte spotovi TV Pinka.“ („Arena“)
Goran Radosavljević Guri,
general-potpukovnik, pomoćnik načelnika Resora javne bezbednosti i komandant Žandarmerije, ocenio je da u Beogradu „trenutno nema terorističkih akata zaslugom organa bezbednosti, policije i drugih organizacija“. Radosavljević je upozorio da ni policija ne može sa sigurnošću da kaže da se teroristički akt u Beogradu ne može izvršiti i da joj je neophodna saradnja sa građanima, koje u okviru širenja kulture bezbednosti treba upoznati sa terorizmom: „Nije ni policija svemoguća, ne može policija da prekontroliše milion torbi na autobuskim stanicama, aerodromima itd., gde može da bude podmetnuta eksplozivna naprava. Građani moraju da imaju svest o tome da možda prepoznaju neke od metoda koje teroristi koriste u svetu da bi mogli da jave policiji, da kažu da sumnjaju na postavljeno vozilo. Evo, ovaj akt koji se sada desio u Ujedinjenim nacijama u Bagdadu, da se parkira mešalica za beton sa ne znam ni ja koliko tona eksploziva. To je nešto što se desilo. Dakle, jednostavno da i naši građani steknu sliku da može da se desi teroristički akt.“ (B92)
Ljubisav Đokić,
poznatiji kao Džo bagerista, ispred zgrade Vlade Srbije počeo je štrajk glađu zbog „teškog ekonomskog stanja u zemlji“. On je rekao da protestuje zbog „loše privatizacije velikih drustvenih preduzeća. Vlada na taj način „pokušava da smanji ogroman budžetski deficit. Ja tražim da narod bolje živi. Umesto ekonomijom, vlada se bavila samo politikom, i to lošom. Mene je Bog poslao da izvučem ovaj narod iz blata. Videćemo dokle ćemo. Sa štrajkom idem sve dok ne završim tender. Ja sam raspisao tender o prodaji Vlade. Pokojni premijer je govorio da mi možemo samo pamet da izvezemo. Pa, evo, ja sam raspisao tender za prodaju Vlade. Početna cena je 4.100.000.000 dinara. Ja mislim da će on izaći na mnogo više, na nekih 12,5 milijardi, pa da vratimo svetu šta dugujemo, pa da počnemo ‘Jovo nanovo’. Brzo še ovo da se proda. To su eksperti, to će Zapad odmah da kupi.“ (B92)
Svetlana Ražnatović,
estradna diva na slobodi, na utakmici između Obilića i Patizana, moli fotoreportere: „Nemojte više nikada da me slikate kroz rešetke!“ („Blic nedelje“)
Milorad Bata Mihajlović,
slikar: „Kada pogledate obućara uz njega idu cipele koje čekaju popravku, uz muzičara instrument, uz seljaka oranica. Uz ove naše nazovi vladare nema ničega, samo reči i laži, odnosno sranje. Oni su uvereni da su ljudi budale. Možda i jesu?! Izgleda da su majmuni i ljudi zajedno krenuli u priču koja se zove ljudska sudbina, ali je majmune bilo sramota da ostanu sa nama. I svaka im čast, kod njih postoji neki red u moralnom, društvenom, pa čak i umetničkom smislu. Recimo, mužjaci su spremni da prvi poginu za porodicu, a u ovom našem vremenu ljudi prvo pobiju decu.“ („Blic nedelje“)
Bora Đorđević
Komentariše vesti da će održati koncert u Zagrebu:
„Da se razumemo, ja nikoga ne mrzim, ali smatram da je moje gostovanje u Zagrebu nemoralno. Ljudi koji hoće da me čuju, pa i Hrvati, mogu to da urade na nekom drugom mestu. Kao što su, recimo, u Ljubljani kada smo svirali došli ljudi iz Splita, navijači Hajduka, i bacili mi šal. To mi je totalno OK. Ali, da ja sad kažem: ej, ljudi, puj pike ne važi, nismo se svađali, nismo ratovali, e to stvarno ne mogu!“ („Blic“)
Branislav Babić Kebra,
Frontmen Obojenog programa, upitan o čemu misli kada ne može da zaspi:
„Ne patim od nesanice, čini mi se da odmah mogu da zaspim, kako zatvorim oči. Ako me nešto i muči, ja to rešim pre spavanja. Ako je i bude, nesanica mi se javi zbog svega što se dešava oko nas već godinama. Ja inače ne spavam redovno, jer spavam onoliko normalno koliko živim normalno.“ („Blicnews“)
