Momčilo Bajagić,
muzičar, nekada član Riblje čorbe, o odnosima sa Borom Đorđevićem:
„Po odlasku sa Borom nisam razgovarao, ali sada smo u dobrim odnosima. O politici ne pričamo jer nam se stavovi razlikuju. Ja sam pacifista i miroljubiv čovek i nadovezujem se na pozitivne stvari.“
(„Press“)
Bora Đorđević,
urednik i uvodničar u 100. broju magazina „Istok“, piše:
„Istok je, kako mu samo ime kaže, uvek bio okrenut ka istoku, što je i normalno, jer tamo izlazi sunce.
Kao takvi, često smo bili napadani da okrećemo leđa (dakle, i dupe) zapadu.
Takođe smo napadani što već sedamnaest godina na naslovnoj strani objavljujemo obnažene lepotice, da bi privukli deo čitalaca sklon onanisanju, a sadržaj novine sasvim ozbiljan.
Na sastanku kolegijuma složili smo se sa dobronamernim kritikama, iskreno se pokajali i odlučili da već u ovom broju ispravljamo greške, bar delimično. Ne možemo sve odjednom, jer smo suviše dugo bili istočno orijentisani, već postepeno, da bi izbegli šok i stres.
Za početak smo se okrenuli neutralnom jugu.
Više niko ne može da kaže da smo rasisti.
Lepotica (lepotan) sa naslovne strane je takmičarka (takmičar) Južne Afrike, Kaster, pobednica (pobednik) trke ne 800 metara za žene (?) na svetskom prvenstvu 2009. u Berlinu.
Sve bi to bilo u redu da Kaster nema više muških nego ženskih hormona. Više muških hormona od prosečnih pet muškaraca, o ženama da ne govorimo. Što bi se reklo, svestrano biće, malo više muško nego žensko, ali jebiga, niko nije savršen.“
(„Istok“)
Svetlana Ražnatović,
pevačica i majka, bila je sa momkom koji više nije tajna u Parizu, „gde su vikend proveli odmarajući se, a pored romantičnih šetnji i večera, Ceca je iskoristila priliku i za šoping“:
„Meni je moja porodica najvažnija na svetu i oni su uvek obavešteni o svemu što se dešava u mom životu. Vladu ću pozvati da bude gost na mojoj slavi Sveti Nikola, ali i na sva ostala porodična okupljanja.“
(„Press“)
Vesna Zmijanac,
pevačica, na pitanje da li je prestala da pije, kaže:
„Možda se meni pripisivao takav imidž, zato što nikada nisam krila da pijem, ali to ne znači da se opijam. Uvek sam nazdravljala svima i nisam krila čaše pa se zbog toga u javnosti stekao utisak da se stalno opijam. Zbog takvih natpisa sada više ne pijem ni vodu u javnosti. Pravila se drama oko jedne ili dve moje čaše, a zna se da neko ko je pijanac ne može da peva i izgleda kao ja. Poznato je kako izgledaju pijanci.“
Da li je ljubomorna:
„Nisam stizala da budem ljubomorna, jer sam čitavog života imala preča posla. Tamo gde sam se pojavljivala uvek sam bila glavna, što i dalje jesam. Možda je bilo svačega, ali nisam stigla da vidim šta mi se dešava iza leđa, što je dobro.“
(„Story“)
Da li podržava kćerkine pevačke pokušaje:
„Da, i Niki nešto peva. Stalno je po nekim studijima, snima, petlja, ne znam ni sama šta sve radi. Šalu na stranu, uradila je četiri-pet pesama na engleskom i sad ih promoviše u Atini, gde i studira. Čula sam ih, ali nisam baš najbolje shvatila o čemu se radi, pošto ne razumem tu vrstu muzike.“
(„Svet“)
Žarko Obradović,
ministra prosvete, za vreme studija je radio:
„Da, bio sam garderober u hotelima ‘Metropol’ i ‘Jugoslavija’. Tada sam bio postdiplomac i radio sam tokom zimskog perioda po pet meseci u hotelima. Naučio sam da odeća ponekad skriva čoveka. U tada elitnom ‘Metropolovom’ restoranu, u koji su dolazile diplomate, direktori i profesori univerziteta, upoznao sam sjajne ljude, ali i njihove naravi i način komunikacije. U ‘Jugoslaviji’ su se petkom i subotom organizovale zavičajne večeri i onda je bilo zanimljivo videti kako se ponašaju ljudi iz različitog socijalnog miljea. To je velika životna škola.“
(„Press“)
Viki Miljković,
pevačica, na pitanje da li veruje vidovnjacima, kaže:
„Mislim da je malo onih pravih. To bi moglo da se uporedi sa cipelama. Na tržištu ima hiljadu modela različitih brendova, ali nisu sve podjednako lepe i udobne.“
Da li veruje u zagrobni život:
Ne znam skoro ništa o tome. Ukoliko postoji život posle smrti, volela bih da u tom ‘drugom svetu’ sretnem drage ljude, koji su, nažalost, preminuli a za koje me vežu drage uspomene.“
(„Zona“)
Dr Srđa Trifković,
istoričar i politički analitičar, „neformalni predstavnik Republike Srpske na Zapadu“, o šansama Radovana Karadžića „da sprovede sporazum sa Ričardom Holbrukom“:
„Taj sporazum jeste postojao, ali to nije bitno. Karadžić ga je odveć ozbiljno shvatio, ne sagledavajući da o nekom džentlmenskom sporazumu ne može bit ni govora, jer Holbruk nije džentlmen. On je političar, što znači da neće dozvoliti pukim principima da stanu na put ostvarenju zadatih ciljeva. Ako je njemu 1996. bio cilj da Karadžića ukloni sa političke scene, a SDS neutrališe, on bi mu obećao ako treba i počasnu diplomu Harvarda i pride milion dolara na numerisani ciriški konto.“
(„Istok“)
Tijana Dapčević,
pevačica i majka, upitana da li je istina da se odlučila na zamrzavanje matičnih ćelija, kaže:
„Nije tačno. Imala sam u planu to da uradim, ali pošto smo suprug i ja po prirodi obazrivi kada je reč o nečemu novom, prvo to istražimo, i konsultujemo se sa lekarima. Tako smo Milan i ja ustanovili da je to još nedovoljno istraženo, pa se nismo odlučili na taj korak.“
(„Gloria“)
Vjera Mujović,
markantna glumica, na pitanje šta bi volela da promeni kod sebe, kaže:
„Volela bih da imam veći nos.“
(„Gloria“)
Zorica Cvetković,
„naš poznati numerolog“, otkriva „šta očekuje Srbiju od Mitrovdana do Svetog Jovana“:
„-Evro neće preći vrednost od 100 dinara.
-Gladi, generalno neće biti.
-Srbija se otvara prema svetu.
-Zaokret u spoljnoj politici.
-U decembru našoj zemlji stiže prva veća finansijska injekcija.
-Izbori mogući tek krajem iduće godine.
-Kosovo – status quo.
-Nema prekrajanja granica.“
(„Vidar“)
Zvonimir Đukić,
frontmen grupe Van Gog, ima sina:
„Često me iznenadi svojim rezonima i komentarima. Recimo, gledamo utakmicu i on ponudi neko svoje originalno rešenje za određeni problem na terenu koje me zaista iznenadi. Zna da održi svoj stav, čak i u nekim školskim koškanjima, a tada je pravo umeće izbeći ono najgore, i ostati dostojanstven. Sve te situacije su mali zupčanici koji ga jačaju. Ipak, sigurno će ga slomiti neka cica.“
Da li mu nedostaju „bata ili seka“:
„Nedostaju njemu, ali i meni, međutim, u životu ništa ne možeš da hitriš. Neke stvari ti se dogode, neke ne, pa bih odgovor na sadržaj vašeg lepog pitanja prepustio vremenu.“
(„Story“)
Hari Varešanović,
pevač, o sebi:
„Važio sam za manje-više dobro dete, iako sam bio nestašan i redovno se tukao sa sestrom.“
I sinu:
„Vanbračni sin Mak desio mi se pre rata 1992. godine, u vreme kada sam svašta radio. U početku nisam ni znao za njegovo rođenje. Od jedne neprijatne situacije kakva jeste nenadani dolazak vanbračnog deteta stvorio se prelepi sin koji danas ima 17 godina, ide u srednju školu i sa kojim imam divan odnos.“
(„Story“)
Mirjana Bobić–Mojsilović,
novinarka i spisateljica, otkriva kakva je kada je zaljubljena:
„Sve mi je lepo. Evo primera: ranije su moji prijatelji znali kako ne podnosim jesen u ravnici. A sada ne mogu da se načude kad izgovaram kako je ‘bila predivna vojvođanska izmaglica u suton’. Razumete? Pada kiša, a ja otkinem. Sneg i košava – a ja ne mogu da se nadivim toj lepoti.“
(„Gloria“)
Dr Nebojša Marjanović,
iz DSS-a, predsednik opštine Boljeva, mesta u podnožju Rtnja, lično je prisustvovao fenomenu, nekoliko puta:
„Ne bih želeo da moja priča zvuči senzacionalistički, ali svetleće kugle zaista se pojavljuju. Lično sam ih video sa svoje terase koja gleda na Rtanj. Bile su poput užarenih lopti, okružene nekim užarenim diskovima i kretale su se neujednačeno.“
Dragoslav Milenković,
sa nadimkom Šou, bivši kafedžija sa Rtnja, tvorac priče o marsovcima, ne posustaje:
„Mnogo toga dešavalo se tokom minulih godina. Obično su to bešumni, usijani elipsoidi ili kugle, toliko jarke i bleštave da je teško gledati u njih, a po njima se smenjuju ljubičasta, plavičasta i crvenkasta svetlost. Vaš kolega novinar Pavle Matić, razuman i razborit čovek, svojevremeno je kraj puta ugledao nešto užareno, nalik plastu sena. Automobil mu se blokirao, motor radi, ali kola ni makac. Uzeo je granu i proturio kroz tu usijanu masu, ali ništa. Nije se zapalila. Pucketala je sekund ili dva dok ju je izvlačio, ali se na njoj kasnije ništa nije primetilo, kao da nije ni prilazila ognju.“
(„Zona“)
