Mati Makarija,
igumanija manastira Sokolica, govori o duhovnoj strani Srba:
„Rekla bih da smo se sa duhovne strane mi Srbi dosta ološili i kao da nismo svesni istorijskog trenutka u kome lako možemo da budemo pregaženi. Više je u nas kriminalnih nego poštenih radnji. I kako, onda, da nas Bog pogleda? A on je jači i od Amerike i od Šiptara i od svih nas.“
(„Večernje novosti“)
Goca Tržan,
pevačica, šaljivo komentariše to što je izabrana za domaću dvojnicu Bridžit Džons:
„Priznajem da sam vedra, šarmantna i zavodljiva, ali mislim da je presudila veličina moje guze.“
(„Večernje novosti“)
Ivana Mišković i Goran Karić,
potomci dvojice najuspešnijih srpskih biznismena
Ivana govori o tome kako su se upoznali:
„Gorana sam upoznala na izlasku iz diskoteke F6. Bila sam sa drugaricom koju sam vozila kući, imala sam ‘alfa spajder’, dvosed kabriolet. Nastala je neka ulična trka sa gospodinom iz Lotosa. Volim da jurim i dala sam gas, a primetila sam da me on prati sve do Crvenog krsta. Na jednom semaforu blago sam usporila, on je ukapirao šta hoću i svoj auto je malo više okrenuo ka mom. Da bih izbegla sudar, skrenula sam i prevrnula neke kontejnere, zapravo, izazvala sam lančani sudar kontejnera. Džentlmenski je ponudio da plati štetu, ali sam ja odbila. Nismo hteli da zovemo miliciju i pravimo zapisnike. Kada sam čula kako se preziva, to je bilo malo preteško za moje uši. Ipak, prihvatila sam da odemo na piće u to rano jutro… Zabavljamo se od oktobra 1998. sa manjim prekidima, nastalim uglavnom zbog dokazivanja ko je dominantniji i čije je prezime jače, a i zbog Goranovog odlaska u vojsku. Venčali smo se u avgustu 1999. godine. Kada sam rekla da se udajem, tata je progutao knedlu, a mama se uspaničila.“
Goran o odnosu prema parama:
„U Kini sam zaradio prve pare koje su mi u tom trenutku izgledale enormno velike. Nisam ih dobio zato što sam Sretenov sin, pa mi po difoltu pripadaju. Kod nas u porodici generalno postoji stav da sve ne može da se dobije tek tako, nešto mora i da se zaradi. Imao sam i ja finansijskih problema. Dok sam zavisio od oca, bilo je situacija kada smo se svađali i kada iz nekog detinjeg revolta nisam uzimao pare. Još od rane mladosti dobro sam raspoređivao novac. Nikada nisam imao neograničena sredstva, a nisam mogao ni da ih stalno tražim. Dok smo Simon i ja živeli u Oksfordu, imali smo mesečni džeparac i ništa više. Poenta je ukapirati vrednost novca i trudiću se da to prenesem na svoju decu. Svakom se dešava da baci novac na gluposti, ali je bitno da to na vreme prepozna i da prestane s tim. Nikada mi nije bilo žao da dam pare za dobro odelo. Kolekcionar sam ručnih satova i na to otkidam.“
(„Glorija“)
Goca Božinovska,
pevačica, ne krije da će u budućnosti promeniti nešto u svom izgledu, verovatno uz pomoć plastične hirurgije:
„Čim nešto krene da popušta, ja ću prva iskoristiti plastičnu hirurgiju da to promenim. Najverovatnije ću prvo sređivati lice, jer kad pevam neku pesmu, ja se uživim i imam mimiku očima, što ostavlja posledice.“
Poznata i po raznoraznim anegdotama iz života, otkriva jednu od njih:
„Na početku karijere trebalo je da za Novu godinu pevam u Bosni u nekom restoranu. Lepo smo se dogovorili za cenu i za sve ostalo. Ja se radovala toj tezgi i već isplanirala šta ću da kupim od zarađenih para. Zapucasmo ja i sestra nekim pokvarenim kolima, vozimo na smenu, stignemo tamo mrtve umorne, a meštani nam kažu: ‘Pa taj restoran ne radi već šest meseci, ali imaju u planu da ga otvore!’.“
(„Blic“)
Vladimir Dišljenković,
srpski fudbaler i nekadašnji kapiten Crvene yvezde, „promašio“ je cunami napustivši Sri Lanku nekoliko sati pre udara:
„Imao sam neverovatnu sreću da sam napustio Sri Lanku noć pre udara cunamija. Bio sam šokiran kad sam saznao šta se desilo samo nekoliko sati kasnije. Nisam mogao da se povratim, satima sam sedeo ispred TV-a u hotelskoj sobi u Dubaiju i pratio tok tragedije koja je zadesila taj deo sveta. Deo ostrva na kome sam bio više ne postoji, potpuno ga je potopio veliki talas.“
(„Glorija“)
Zvonimir Vukić,
fudbaler Šahtjora iz Donjecka:
„Aerodrom na Maldivima nije radio više od deset sati. Bio je potpuno poplavljen, a voda je uništila i skupu navigacionu opremu. U aerodromskoj zgradi tiskalo se više hiljada ljudi pokušavajući da pobegne sa ostrva. Kada se voda povukla sa piste, avionska karta je mogla da se proda za suvo zlato. Pojedinci su išli od jednog do drugog putnika moleći za kartu. Imao sam sreće da pronađem mesto u avionu za Dubai.“
(„Glorija“)
Aleksandar Tijanić,
generalni direktor Radio-televizije Srbije, komentariše izjave anonimnog bliskog saradnika Vladimira Bebe Popovića da bivši šef vladinog Biroa za komunikacije piše knjigu o njemu u kojoj će obelodaniti javnosti do sada nepoznate informacije o Tijaniću, a koja će biti prodavana za deset dinara kako bi bila dostupna najvećem delu građana:
„Prosto je nemoguće da Beba piše knjigu! Svi već znaju da je on potpuno nepismen! Ako ta knjiga ipak postoji, mora da je, po običaju, platio nekoga da to obavi umesto njega. O svemu ostalom govoriću čim budem pročitao to humorističko delo. Jasno vam je valjda da mu sigurno neću ostati dužan!“
(„Kurir“)
Bogoljub Karić,
lider Pokreta snaga Srbije, o svom vaspitanju:
„U Novom Sadu prišao mi je čovek i onako stidljivo na uho mi šapnuo: ‘Ako biste mogli moju majku da pozdravite i da joj stisnete ruku. Ona će posle toga živeti pet godina duže.’ I ja sam, kao lepo vaspitano dete, pritrčao, poljubio ženi ruku, izgrlio je i izljubio… Nije teško učiniti malu stvar ako će neko posle toga biti srećan.“
(„Večernje novosti“)
Na pitanje kako planira da za sedam godina uvede Srbiju u Evropsku uniju, kaže:
„Imamo plan. Vrlo precizan i vrlo konkretan plan. Samo ne smem o tome javno da govorim.“
Ima li zamerke na rad premijera Vojislava Koštunice:
„Nemam zamerki. Mogu da pohvalim politiku predsednika Koštunice.“
Na pitanje da li bi „uzeo Koštunicu za potpredsednika Vlade:
„Ha, ha, ha… Ne.“
(„Kurir“)
O haškim optuženicima:
„Generali su, za razliku od pojedinih političara, časni ljudi i predali bi se sami.“
(„Danas“)
Na pitanje da li se građani učlanjuju u Pokret jer se nadaju da će dobiti novac, odgovara:
„Ma, ne. Nisam to nikad čuo, prvi put to čujem od vas. Ne treba potcenjivati građane Srbije. Ne očekuju oni od mene da im dam pare. Građani očekuju da pomognem celoj Srbiji, da se otvaraju nova radna mesta, da svi rade, da imaju dobru platu, da žive bolje. Znaju da sam čovek koji je umeo da uredi svoju porodicu, firme u Srbiji i po celom svetu. Znaju da ću, sa 50 godina života i 60 godina radnog iskustva, umeti da uredim i Srbiju.“
Na pitanje kako je moguće da ima više radnog staža nego života:
„Pa ja radim u dve smene, najmanje 16 sati dnevno.“
(„Blic“)
Dušan Mihajlović,
lider Liberala Srbije i bivši ministar policije, nakon objavljivanja informacije da je generalnom direktoru RTS-a Aleksandru Tijaniću dao cedulju sa imenima ubica novinara Slavka Ćuruvije, odgovara na pitanje novinara zašto umesto dostavljanja takve ceduljice nije insistirao na okončanju istrage:
„Nemam pamet da vam odgovorim na vašu konstrukciju da nisam insistirao na okončanju istrage već dostavljao ceduljice. Izgleda da nismo u isto vreme bili u istoj zemlji kada možete da me tako nešto pitate o ‘slučaju Ćuruvija’ o kome je toliko bilo reči na svakoj konferenciji za novinare u MUP’u sve vreme mog mandata.“
(„Blic“)
Nenad Marjanović,
fotograf, objašnjava kako fotografiše žene:
„Ja smišljam situaciju i objašnjavam devojci kako bi ona trebalo da se oseća. Imam čak i one fore, znaš: ‘dečko te zeko i onda otišao u vojsku, kako ćeš da izgledaš?’ Pa to, da vidiš kakve face prave, uvek napraviš neku foru da bi izraz lica nosio situaciju.“
O svom omiljenom modelu Nataši Vojinović:
„Ona je totalno kul, al’ ona je takva. Slikali smo je golu, na minus dva, bukvalno minus dva stepena i to noćna snimanja, i sad završimo, znaš koja su to i svetla bila, autu sam prišao, slika je trebalo da bude kao da si ti vozio auto i osvetlio ih, kao – šta bi ovo, a onda sam ih i osvetlio farovima. I završimo to, i vidim smrzla se, i mi, ono kao, ajde da ne nazebe, a ona kao, ej, ajde da me slikaš kao da sam silovana. Ajde, rekoh. Izađe ona, rascepa se onako, stade, njen izraz lica ne možeš da zamisliš, kao da su je silovali i izbacili i ona sad izgubljena onako – neviđeno.“
(„Balkan“)
Dragan Bjelogrlić,
glumac, o politici:
„Očekivao sam da će se makar u kulturi zaobići taj tranzicioni princip da se sve prodaje. Svi smo na tržištu, ali ne može da se prodaje srpska kultura, manastiri ili naša sjajna kinematografija. Politička scena u Srbiji je groteskna, sasvim sjebana. Ne bih voleo da ovo zvuči kao jeres, ali iako se ne slažem s politikom radikala, pre bih se generacijski razumeo sa Aleksandrom Vučićem nego sa Goricom Mojović. U beogradskim pozorištima se nije dogodila nikakva promena već dvadeset godina, u njima se još oseća ‘duh Osme sednice’.“
O društvu iz kafane:
„Druženje sa kriminalcima je stvar mog karaktera. Uvek mi je bilo zanimljivo da sedim sa ljudima iz podzemlja. Međutim, nikad nisam prešao granicu. Nisam radio poslove s njima. Svojevremeno mi je, takođe, bilo zanimljivo da provedem noć sa Ratkom Mladićem u njegovoj bazi u Han Pijesku, da sedim sa sada pokojnim generalom Radovanom Stojčićem Badžom.“
(„Nedeljni telegraf“)
