Slobodan Dašić,
„viši saradnik za građanska stanja“ u opštini Jagodina, o promenama imena: „Najkarakterističniji je primer izvesnog Božidara Filipovića iz sela Šuljkovca kod Jagodine, koji je pre 20 godina promenio ime u Bobi Grej. Njegove komšije i rođaci i danas tvrde da je oduvek bio malo čudan. Međutim, meni se čini da je taj Bobi Grej ili Božidar Filipović, možda samo pre svih nas shvatio koji će vetrovi duvati Balkanom.“
(„Blic“)
Dragan Šutanovac,
predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, govoreći o generalu Sretenu Lukiću: „Mi smo prvi put izigrani od strane Haškog tribunala.“
(B92)
Ljubodrag Stojadinović,
vojno-politički komentator, o saznanjima do kojih je došao dok je pisao knjigu o Ratku Mladiću: „Ratko Mladić u ovom trenutku može da bude i u Srbiji, jer on je čovek takve drskosti da mu se to može dogoditi, ali ja u to ipak ne verujem, mislim da je negde izvan Srbije. Dok sam radio knjigu o njemu ja sam naišao na jedno dvadesetak pretpostavki o tome gde bi se on mogao nalaziti, od toga da negde čuva ovce, da je pustio bradu, da gaji pčele, da je u Uzbekistanu ili u Rusiji ili u Ukrajini, pa do podatka da je tu u Beogradu i da se normalno šeta parkom i da odlazi u kafane ili na utakmice… Mislim da je u pitanju kreativna sposobnost begunca da organizuje svoje boravište tako da ono bude izvan planskog domašaja onih koji ga gone, a to se radi sa malom grupom ljudi, radi se uz pomoć drugih ljudi koji nisu naoružani, ali imaju široku jatačku sposobnost i sposobnost da vrlo brzo čoveka kao što je Ratko Mladić transportuju na drugo mesto.“
(B92)
„Svet“
o dešavanjima na proslavi godišnjice restorana Nostalgija: „Naime, bivši vlasnik ušao je u kafanu i zaista izgovorio to što smo mi napisali (‘Zašto mene niko nije pozvao?’), ali je pucao u plafon, a ne u zvučnike. Svi gosti (sem jednog) momentalno su se bacili na pod zavukavši se ispod stolova, jer su meci rikošetirali i leteli na sve strane, pa su tako stradali i zvučnici. Nezvani gost je posle toga otišao, a većina zvanica se razbežala. Goran Bregović, najhrabriji gost, ostao je da sedi mirno ispijajući svoje piće, iako su mu meci prštali oko glave. Njegov dotadašnji sagovornik Marko Krečković hrabro i mudro zalegao je ispod stola. Prisutni kažu da od te noći ‘BK Saund’ ima najbržeg pevača jer je već kod prvog pucnja Aca Lukas potrčao napolje i oborio rekord u sprintu na 100 metara. Šta će čovek, dosta mu je pištolja i frke, a i u dobroj je kondiciji.“
Zoran Begović Bego,
žigolo, o svom zanimanju: „Dešavalo se da poneka kaže: ‘Izvini, molim te, ali ja sam udata žena, imam muža i decu i to nikada ne bih napravila.’ Ali, posle izvesnog vremena iste te me zaustave na ulici, traže mi broj telefona, dođu autom po mene i romansa počinje… Nikada ne naplaćujem i novac me ne zanima. Posao žigola radim srcem, iz ljubavi, potpuno volonterski. Ponekad dobijem dobar parfem ili neku lepu duksericu i to je sve. Primam samo sitnice koje su darovi od srca. Dobijam poklone, recimo, za rođendan i slično… Dešavale su se i strašne stvari. Skoro sam uhvaćen na delu, kiksao sam zbog interfona koji nije radio. Muž je banuo na vrata, ja sam mu otvorio, a on mi kaže: ‘Dobar dan, komšija.’ Odgovorim mu: ‘Dobar dan, komšo, prijatno’, i odem kući… Krio sam se puno puta u ormaru ili ispod kreveta kad muž dođe nenajavljen. Jednom me je suprug izvesne gospođe, skoro je to bilo, uhvatio ‘na vrh nje’ u spavaćoj sobi. Samo nas je pogledao, zatvorio vrata i sačekao u dnevnoj sobi da mi završimo ‘posao’. Ja sam se nakon toga lagano obukao, izašao iz stana i za sobom sasvim mirno zatvorio vrata. On se dakle pomirio sa činjenicom da je pogrešno postupao prema toj ženi. I dan-danas su u braku, sretnemo se na ulici i fino mi se oboje jave.“
(„Svet“)
„Zona sumraka“
otkriva uzroke i posledice reforme obrazovanja: „Javnost u Srbiji verovatno se priseća sastanka grupe Bilderberg, jednog od najmoćnijih tajnih društava u Evropi, koji je održan u Torontu, u Kanadi, sredinom 2001. godine… Kako izvori ‘Zone sumraka’ navode, među mnogobrojnim zvanicama koje pripadaju svetskoj političkoj, ekonomskoj i naučnoj eliti, na tom sastanku prisustvovao je i ministar prosvete Gašo Knežević! Skupom je predsedavao niko drugi do lord Karington, koji nam je dobro poznat po ulozi u događajima tokom raspada bivše Jugoslavije… U zaključcima koji su tada izneti akcentovano je da Srbija, odnosno tadašnja SRJ, i još neke istočnoevropske i balkanske zemlje u velikoj meri sprečavaju ostvarivanje poluvekovne težnje grupe Bilderberg… Osnovni problem je bio način na koji bi se mogao ‘isprati mozak’ srpskom narodu koji, po mišljenju bilderbergovaca, nikada nije želeo da napusti tradicionalne sisteme vrednosti i uvek je razmišljao ‘svojom glavom’… Pošto su shvatili da je tako nešto praktično nemoguće, bilderbergovci su doneli odluku da utiču pre svega na svest najmlađeg dela srpskog naroda, i to putem sistematskog, pažljivog i postepenog sprovođenja reformi u različitim oblastima srpskog društva, a pre svega u prosveti… Najizrazitiji primer štetnog dejstva aktivne nastave i principa ‘oslobađanja dečije kreativne energije’ su prošlogodišnja skandalozna dešavanja u letnjim kampovima za srednjoškolce koje su širom Srbije organizovali Ministarstvo prosvete i JAZAS… Rezultati ovog Novog edukativnog poretka su već tada bili vidljivi – umesto obrazovanja omladine dogodio se razvrat. Zaista je teško drugim rečima objasniti pojedine postupke edukatora koji su deci iz čista mira navlačili prezervative na glave i onemogućavajući im da dišu, pokazivali kako ni HIV ne može da živi u kondomu, ili organizovali takmičenja u kojima je pobednik ona ekipa koja se što pre skine do gole kože.“
Mirko Rosić,
šef poslaničke grupe Građanskog saveza Srbije, poručuje poslanicima SRS-a: „Vi ste na delu pokazali vaš lažni patriotizam. Viljuške i kašike koje ste vi hteli da koristite u druge svrhe, mi koristimo za jelo, a zarđale idu u muzej gde ćete i vi da završite.“
(„Večernje novosti“)
Tomislav Nikolić,
zamenik predsednika Srpske radikalne stranke o DOS-u: „DOS nas sada ubeđuje da je Hag sudilište za Srbe. Ranije su govorili da to mora da se prođe kao katarza, da je to čistilište, pa ko je nevin izaći će iz Haga, ko nije neće.“
(„Večernje novosti“)
Dragan Marković Palma,
šef poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva, o seks-aferama političara: „Svaka javna ličnost, a naročito političari, mora da vodi računa o tome šta radi. No, to je intimna stvar. DOS izmišlja seks-afere kad god treba da podnese izveštaj o radu. Sam Maršićanin je rekao da je imao veliki pritisak zbog toga što je zvalo 50 devojaka dnevno.“
(„Blic“)
O DOS-ovim „ljudima za jednokratnu upotrebu“: „Ne zmam da li je takva upotreba vaša obaveza, jer ste, kako je u onom filmu na B 92 rekla Madlen Olbrajt, dobili 79 miliona dolara pa ih sada odrađujete. Pa morate sve Srbe da isporučite Haškom tribunalu. Bili ste slepci, a danas svi imate po dva, tri automobila.“
(„Večernje novosti“)
Inspektor Blaža,
muzičar, na pitanje šta radi kada se probudi: „Ustanem. Nužda. Doručak. Kafa. Novine. Pivo. Ručak. Pivo. Nužda. Dremka. Crtani. Dnevnik. Večera. Pivo. Nužda. Laku noć, deco.“
(„Blic news“)
Dušan Mihajlović,
ministar policije, o različitim tumačenjima njegovih izjava vezanih za potpisivanje hapšenja generala Lukića: „Često volim da koristim te narodne mudrosti i da govorim u zagonetkama, ali ovoga puta sam bio kristalno jasan, nikad jasniji.“
(RTS)
Dragoljub Đuričić,
bubnjar, govoreći o Vračaru: „Mnogo mogućnosti za decu u Beogradu nema, jer polupijani debelostomačni tipovi koji imaju novac zakupe sale gde se rekreiraju uz gajbe piva.“
(„Blic“)
Marijan Rističević,
predsednički kandidat Narodne seljačke stranke, o propraćenosti njegove kampanje u medijima: „Neki ljudi kao da očekuju da sve naše aktivnosti budu atraktivne poput čina predaje kandidature, kad sam traktorom stigao pred narodnu skupštinu. Ne želimo da pristanemo da se naša kampanja svodi na traktor, a da drugi defiluju u državnim limuzinama i sa skupom svitom.“
(„Ekspres“)
O Nataši Mićić, predsednici republičkog parlamenta:
Dejan Mihajlov.
šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije: „Ona je učinila sve da Skupština izgubi svaki autoritet i da se mesto na kojem se donose zakoni pretvori u pijacu na kojoj se trguje poslanicima.“
Stanko Kovačević,
član Pokreta za demokratsku Srbiju: „Naše muškarčine neće da priznaju da se na čelu parlamenta našla sposobna žena i da ona može da bude mudrija i sposobnija od nas.“
(„Večernje novosti“)
