Poznavajući brzinu holivudskih producenata može se očekivati da će se uskoro pojaviti prvi veliki film na temu onoga što se desilo 11. 9. 2001. Pošto je zadata tema ovakvih filmova uvek uslovni happy end, očekujemo da vidimo da li će to biti bombardovanje Kabula ili nešto drugo
Ako ste pažljivo pratili analize eksperata povodom terorističkih akcija u kojima su srušeni Twin Towers i koje su uzdrmale ostatak planete, jedna od najčešće upotrebljavanih reči bila je scenario. Čak i fraza worst case scenario (prevodivo i kao u najgorem slučaju). Jedna od poluinformacija kalkulisala je i mogućnošću da je i sam Holivud bio jedna od meta aviona-bombi.
Ako su Pentagon, CIA i FBA bili iznenađeni, anticipatori iz fabrike snova su već sve odradili u visokobudžetskoj produkciji. Kadrovi panike na ulicama Njujorka kao da su preuzeti iz Godzile (jedna od paranoičnih teorija govori o mogućnosti da su teroristi iz Japana i da je cela akcija revanš za Hirošimu i Nagasaki), a destrukcija kula bliznakinja kao preslikana iz Dana nezavisnosti (gde egzekuciju izvode vanzemaljci ali sa istim ciljem simboličnog poniženja). Ipak, asocijacija koja je najčešće pominjana bio je Perl Harbur, čija je filmska reinkarnacija doživela beogradsku premijeru tri meseca pre šezdesete godišnjice, ali samo dan posle onoga što ćemo u budućnosti zvati Napad na Ameriku.
Perl Harbur dolazi iz producentske kuhinje Jerija Bruckheimera, a pod Diznijevim patronatom, gde je receptura uvek ista: 2/3 melodrame i 1/3 žestoke akcije. Digitalni trikovi pobegli iz Pandorine kutije tehničkih čuda učinili su scene japanske agresije krvavo realističnim. Za predložak su poslužili dokumentarni snimci, oni autentični iz Drugog svetskog rata.
Ne ulazeći u kritičke procene filma ili njegovu istorijsku verodostojnost, ipak je nemoguće ne konstatovati anticipaciju ovog ipak minornog delca, u kojem mnoge scene koincidiraju sa aktuelnim prizorima sa CNN-a.
Filmski Frenklin D. Ruzvelt (John Voight) na identičan način obraća se naciji posle Perl Harbura kao Džordž Buš nakon akcije zasada nepoznatih terorista. Ono za šta ne bismo voleli da filmadžije budu 100 odsto u pravu to je najavljena brza odmazda, „igla u srce“ kako kaže FDR a između redova može da se pročita u rečima DŽ.B. Jr-a.
Ipak, oni koji su podbacili su američki obaveštajci i specijalne antiterorističke jedinice koji u filmovima kao što su Executive action ili Navy seals tamane (uglavnom arapske teroriste) dok američka zastava vijori u sumraku. Da ne pominjemo Harisona Forda koji je sam, kao filmski predsednik SAD, sredio mangupe u Airforce one, filmu o predsedničkom avionu koji je takođe bio legitiman cilj.
Bilo kako bilo, američke muke su bile uvek vezane za avione koje su upravo pronašli njihovi pioniri braća Rajt. Od otmice Lindbergovog deteta, preko Perl Harbura i sada terorizma, opasnost je uvek dolazila s neba.
Poznavajući brzinu holivudskih producenata može se očekivati da će se do Božića (katoličkog) pojaviti prvi veliki film na temu onoga što se desilo 11. 9. 2001. Pošto je zadata tema ovakvih filmova uvek uslovni happy end, očekujemo da vidimo da li će to biti bombardovanje Kabula ili nešto drugo, ili kako jedan naš anketirani zemljak reče „ne daj bože da Sloba nije u Hagu“. Setite se samo srpskog čoveka-bombe iz Peacemakera. Da li život kopira Holivud ili filmski čarobnjaci imaju neke dobre izvore informacija, ostaje da se vidi.
To be continued…
Otkazana je i treća predstava očekivana na Bitefu. Selektor ovog festivala Spasoje Ž. Milovanović kaže da sudbina Bitefa ne sme da zavisi od toga ko je trenutno na vlasti. A priča i o pritiscima domaće javnosti na inostrane umetnike da ne dođu na Bitef
„Duplikat“, jedan od četrdesetak filmova „Apollon“ produkcije Željka Mitrovića dokazuje da kinematografija nije fabrika u kojoj je najvažnije koliko je komada izašlo sa trake
Glumci Drame Narodnog pozorišta osudili su postupak uprave svoje kuće da sa Instagrama povuče vest o Zlatnoj areni koju je dobio glumac Vučić Perović na Filmskom festivalu u Puli
Prikazivanje mađarskog filma „Kao kod kuće“, psihološkog trilera sa snažnim elementima horora, u takmičarskom programu Palića je još jedan zanimljiv izbor selektora i svojevrstan otklon od dosadašnje festivalske prakse
Od knjiga edicije „Reč i misao“ koja odavno ne postoji, nastala je velika apstraktna slika u crvenoj boji njenih korica, brišući granicu između umetnosti i umetničkog dela. Izložbom na kojoj je postavljena ova slika Irene Lagator Pejović, otvoren je likovni program Budvanskog leta
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
