Život kopira Holivud

Ako ste pažljivo pratili analize eksperata povodom terorističkih akcija u kojima su srušeni Twin Towers i koje su uzdrmale ostatak planete, jedna od najčešće upotrebljavanih reči bila je scenario. Čak i fraza worst case scenario (prevodivo i kao u najgorem slučaju). Jedna od poluinformacija kalkulisala je i mogućnošću da je i sam Holivud bio jedna od meta aviona-bombi.

Ako su Pentagon, CIA i FBA bili iznenađeni, anticipatori iz fabrike snova su već sve odradili u visokobudžetskoj produkciji. Kadrovi panike na ulicama Njujorka kao da su preuzeti iz Godzile (jedna od paranoičnih teorija govori o mogućnosti da su teroristi iz Japana i da je cela akcija revanš za Hirošimu i Nagasaki), a destrukcija kula bliznakinja kao preslikana iz Dana nezavisnosti (gde egzekuciju izvode vanzemaljci ali sa istim ciljem simboličnog poniženja). Ipak, asocijacija koja je najčešće pominjana bio je Perl Harbur, čija je filmska reinkarnacija doživela beogradsku premijeru tri meseca pre šezdesete godišnjice, ali samo dan posle onoga što ćemo u budućnosti zvati Napad na Ameriku.

Perl Harbur dolazi iz producentske kuhinje Jerija Bruckheimera, a pod Diznijevim patronatom, gde je receptura uvek ista: 2/3 melodrame i 1/3 žestoke akcije. Digitalni trikovi pobegli iz Pandorine kutije tehničkih čuda učinili su scene japanske agresije krvavo realističnim. Za predložak su poslužili dokumentarni snimci, oni autentični iz Drugog svetskog rata.

Ne ulazeći u kritičke procene filma ili njegovu istorijsku verodostojnost, ipak je nemoguće ne konstatovati anticipaciju ovog ipak minornog delca, u kojem mnoge scene koincidiraju sa aktuelnim prizorima sa CNN-a.

Filmski Frenklin D. Ruzvelt (John Voight) na identičan način obraća se naciji posle Perl Harbura kao Džordž Buš nakon akcije zasada nepoznatih terorista. Ono za šta ne bismo voleli da filmadžije budu 100 odsto u pravu to je najavljena brza odmazda, „igla u srce“ kako kaže FDR a između redova može da se pročita u rečima DŽ.B. Jr-a.

Ipak, oni koji su podbacili su američki obaveštajci i specijalne antiterorističke jedinice koji u filmovima kao što su Executive action ili Navy seals tamane (uglavnom arapske teroriste) dok američka zastava vijori u sumraku. Da ne pominjemo Harisona Forda koji je sam, kao filmski predsednik SAD, sredio mangupe u Airforce one, filmu o predsedničkom avionu koji je takođe bio legitiman cilj.

Bilo kako bilo, američke muke su bile uvek vezane za avione koje su upravo pronašli njihovi pioniri braća Rajt. Od otmice Lindbergovog deteta, preko Perl Harbura i sada terorizma, opasnost je uvek dolazila s neba.

Poznavajući brzinu holivudskih producenata može se očekivati da će se do Božića (katoličkog) pojaviti prvi veliki film na temu onoga što se desilo 11. 9. 2001. Pošto je zadata tema ovakvih filmova uvek uslovni happy end, očekujemo da vidimo da li će to biti bombardovanje Kabula ili nešto drugo, ili kako jedan naš anketirani zemljak reče „ne daj bože da Sloba nije u Hagu“. Setite se samo srpskog čoveka-bombe iz Peacemakera. Da li život kopira Holivud ili filmski čarobnjaci imaju neke dobre izvore informacija, ostaje da se vidi.

To be continued…