Poznavajući brzinu holivudskih producenata može se očekivati da će se uskoro pojaviti prvi veliki film na temu onoga što se desilo 11. 9. 2001. Pošto je zadata tema ovakvih filmova uvek uslovni happy end, očekujemo da vidimo da li će to biti bombardovanje Kabula ili nešto drugo
Ako ste pažljivo pratili analize eksperata povodom terorističkih akcija u kojima su srušeni Twin Towers i koje su uzdrmale ostatak planete, jedna od najčešće upotrebljavanih reči bila je scenario. Čak i fraza worst case scenario (prevodivo i kao u najgorem slučaju). Jedna od poluinformacija kalkulisala je i mogućnošću da je i sam Holivud bio jedna od meta aviona-bombi.
Ako su Pentagon, CIA i FBA bili iznenađeni, anticipatori iz fabrike snova su već sve odradili u visokobudžetskoj produkciji. Kadrovi panike na ulicama Njujorka kao da su preuzeti iz Godzile (jedna od paranoičnih teorija govori o mogućnosti da su teroristi iz Japana i da je cela akcija revanš za Hirošimu i Nagasaki), a destrukcija kula bliznakinja kao preslikana iz Dana nezavisnosti (gde egzekuciju izvode vanzemaljci ali sa istim ciljem simboličnog poniženja). Ipak, asocijacija koja je najčešće pominjana bio je Perl Harbur, čija je filmska reinkarnacija doživela beogradsku premijeru tri meseca pre šezdesete godišnjice, ali samo dan posle onoga što ćemo u budućnosti zvati Napad na Ameriku.
Perl Harbur dolazi iz producentske kuhinje Jerija Bruckheimera, a pod Diznijevim patronatom, gde je receptura uvek ista: 2/3 melodrame i 1/3 žestoke akcije. Digitalni trikovi pobegli iz Pandorine kutije tehničkih čuda učinili su scene japanske agresije krvavo realističnim. Za predložak su poslužili dokumentarni snimci, oni autentični iz Drugog svetskog rata.
Ne ulazeći u kritičke procene filma ili njegovu istorijsku verodostojnost, ipak je nemoguće ne konstatovati anticipaciju ovog ipak minornog delca, u kojem mnoge scene koincidiraju sa aktuelnim prizorima sa CNN-a.
Filmski Frenklin D. Ruzvelt (John Voight) na identičan način obraća se naciji posle Perl Harbura kao Džordž Buš nakon akcije zasada nepoznatih terorista. Ono za šta ne bismo voleli da filmadžije budu 100 odsto u pravu to je najavljena brza odmazda, „igla u srce“ kako kaže FDR a između redova može da se pročita u rečima DŽ.B. Jr-a.
Ipak, oni koji su podbacili su američki obaveštajci i specijalne antiterorističke jedinice koji u filmovima kao što su Executive action ili Navy seals tamane (uglavnom arapske teroriste) dok američka zastava vijori u sumraku. Da ne pominjemo Harisona Forda koji je sam, kao filmski predsednik SAD, sredio mangupe u Airforce one, filmu o predsedničkom avionu koji je takođe bio legitiman cilj.
Bilo kako bilo, američke muke su bile uvek vezane za avione koje su upravo pronašli njihovi pioniri braća Rajt. Od otmice Lindbergovog deteta, preko Perl Harbura i sada terorizma, opasnost je uvek dolazila s neba.
Poznavajući brzinu holivudskih producenata može se očekivati da će se do Božića (katoličkog) pojaviti prvi veliki film na temu onoga što se desilo 11. 9. 2001. Pošto je zadata tema ovakvih filmova uvek uslovni happy end, očekujemo da vidimo da li će to biti bombardovanje Kabula ili nešto drugo, ili kako jedan naš anketirani zemljak reče „ne daj bože da Sloba nije u Hagu“. Setite se samo srpskog čoveka-bombe iz Peacemakera. Da li život kopira Holivud ili filmski čarobnjaci imaju neke dobre izvore informacija, ostaje da se vidi.
To be continued…
Ukrali su nam vojsku, ukrali su nam emociju, rekao je Aleksandar Radić komentarišući najnoviju vojnu paradu u Beogradu, i setio se dokumentarnog filma „Parada“ Dušana Makavejeva iz vremena kad je svega toga bilo
Sa dve nagrade, za Vesnu Smiljanić Rangelov i Luku Tilingera, izdavačka kuća „Službeni glasnik“ pobednik je ovogodišnjeg izbora za nagradu „Neven“
Radove tri umetnika izabrala je galerija Novembar da, kao jedina iz Srbije, predstavi ovdašnju umetnost na poznatom sajmu umetnosti ArtAtina u Grčkoj
Izdavači traže od Beogradskog sajma knjiga da promeni termin Sajma knjiga kako ne bi obuhvatao 1. novembar. Kažu da Sajam knjiga u tom terminu nije moguć
Na konkursu Ministarstva kulture za umetničku igru najviše novca opredeljeno je Festivalu igre Aje Jung - 7.000.000 dinara i – folkloru. Ovaj konkurs treba shvatiti kao obračun Ministarstva za SNS propagandu sa kritički usmerenom javnošću, komentariše Marijana Cvetković. Više nema ni pokušaja da se prave da su barem delimično objektivni ili da delimično rade po zakonu - kaže Minja Bogavac
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
