Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Hromestezijske zvučne vizije Charli XCX, kao i tvrdokoran feministički stav, ne prestaju da uzburkavaju duhove, ali je autorska muzika – koju ova opasna cura predstavlja na svom najnovijem albumu "Brat" – ipak najveće čudo
I might say something stupid
Talk to myself in the mirror
Wear these clothes as disguise
Just to re-enter the party
Door is open, let in but still outside
I look perfect for the backgroundI get nervous, sip the wine
(Charli XCX, I Might Say Something Stupid)
Ime Charli XCX možda vam ne znači ama baš ništa. Nije toliko razvikana poput slavnijih koleginica Bijonse Nouls, Tejlor Svift ili Bili Ajliš, a eventualno nešto malo pažnje na sebe skreće činjenicom da joj je verenik Džordž Danijel, bubnjar nadaleko čuvenih The 1975. Ali, Charli XCX odnosno Šarlota Ema Ejčison (r. 1992), istinska je zvezda plesne underground scene Londona, koja u svojim pesmama oživljava neulepšani dah nekadašnjih ilegalnih rave žurki, glamuroznu disco senzualnost Done Samer, čak vokalne vratolomije Kejt Buš. Njene hromestezijske zvučne vizije, kao i tvrdokoran feministički stav, ne prestaju da uzburkavaju duhove, ali je autorska muzika – koju ova opasna cura predstavlja na svom najnovijem albumu Brat (Atlantic) – ipak najveće čudo.
Kćerka škotskog oca – lovca na talente i majke medicinske sestre i stjuardese, čije indijsko poreklo vodi iz Ugande, Charli XCX počela je da stvara muziku još kao mlađa tinejdžerka, uz veliku podršku roditelja. Uskoro su se za nju zainteresovali agilni promoteri iz istočnog Londona i talentovani producenti vodeći našu junakinju kroz pet neuglađenih, gotovo pankerskih studijskih pop izdanja do ovog poslednjeg šestog, na kojima njena stvaralačka mašta vrluda od krajnje opskurnih uticaja tipa Merilina Mensona i t.A.T.u., preko garažnih rock diva 1960-ih The Feminine Complex, Suzi Su iz Siouxsie and the Banshees i Björk, preko No Doubt, Bikini Kill, The Donnas i Avril Lavinj, do Madone i Dejvida Bouvija. Dodate li na sve to Dion Vorvik, Rijanu, Kanjea Vesta, Ramones, The Hives, Belindu Karlajl, Kejti Peri, The Cure i Britni Spirs – spisak njenih heroja i herojki uglavnom je potpun. I ne zaboravimo, Charli XCX potpisuje neke od najčuvenijih pesama za Selenu Gomez, Blondie, Kamilu Kabeljo i Ritu Oru.
Kad se u kakav vešt producentski blender nabacaju ovi uticaji – očekivao bi se donekle inovativan mainstream izraz, mnogo igranja na sigurno, rečju isplativa komercijalna kopija kopije radi, odnosno čudnovat bućkuriš svega i svačega, namenski štancovan za klubove, invazivnu aerobik rutinu, neobavezno strimovanje kad se izdosadiš od prebogatih vedeta sa A-liste ili šta god već u tom smislu. Ali, obratite pažnju na reči inovativan i čudnovat. U slučaju Charli XCX, tumačenje bi moglo da se unapredi do inspirativan i slobodouman.
Nisu otuda nimalo slučajni punk uticaji koje ova ćudljiva umetnica navodi u svom intimnom izboru. Jer, u njoj zaista ima nečeg buntovnog i prevratničkog, spremnog na fatalističko teranje do lične propasti i blama ukoliko ne može drugačije, ali i mudrosti onog drevnog ženstva, kao kada pred celim svetom razmatra sopstveno postajanje majkom u pesmi I Think About It All the Time: “Should I stop my birth control?/’Cause my career feels so small/In the existential scheme of it all”.
Mlada žena koja uvodi temu željenog materinstva u pop muziku sagledavajući posledice odluke da prestane sa kontracepcijom u odnosu na sopstvenu karijeru?! Pa, kad ste poslednji put, u žanru koji se oduvek smatra lakoumnim i blesavo površnim, pročitali ovako iskren i dirljivo introspektivan tok misli? U šou-biznisu, javno nazvati vlastitu karijeru malom i nebitnom spram svoje čežnje za bebom, dok se tvoje koleginice sa scene decenijama već upinju da svoje lice i telo prikažu večno mladim, seksepilnim bez premca i uvek spremnim za raznorazne nevaljalštine… ma, znate šta, divljačnost Charli XCX definitivno ima ljudski lik i samo zbog ove pesme trebalo bi joj uručiti neko imaginarno Gremi priznanje za časnu prostodušnost u stihovima.
Ali, naša ekstravagantna drugarica ima još ponešto da prizna u numerama sa nedavno objavljenog albuma Brat. U onoj pod nazivom Sympathy Is a Knife, ona se na primer naglas osvrće na svoje najskrivenije strahove i gadnu žensku ugroženost – upućeni kažu, povodom prisustva Tejlor Svift u blizini sastava The 1975, u vreme kada se ova grandiozna superzvezda zabavljala sa pevačem Metijem Hilijem. Kažite onda da Charli XCX nije krajnje otvorena!
Why I wanna buy a gun?
Why I wanna shoot myself?
Volatilе at war with my dialogue
I’d say that there was a God if thеy could stop this
Wild voice tearing me apart
I’m so apprehensive now
Don’t wanna see her backstage at my boyfriend’s show
Fingers crossed behind my back
I hope they break up quick
(Charli XCX, Sympathy Is a Knife)
Izgleda da joj je Bog kog pominje u pesmi rado izašao u susret, jer Sviftova i Hili nisu više zajedno, pa će se u bekstejdžu benda The 1975 Charli XCX i multimilijarderska američka draga teško ikada više ponovo sresti. Mada, ko zna? Ali, nije li pošteno ispovediti kako te blizina neke perfektne plavuše uznemirava više nego išta i koliko se osećaš nespokojno i bezbojno kada ona zaposedne tvoj dojučerašnji prostor. Stvarno, ko da se meri sa Tejlor Svift kada dođe do uspostavljanja dominacije u muškoj svlačionici?
Charli XCX ima i drugih džokera u svom špilu. Recimo, snažnu prijateljsku ljubav za SOPHIE, zlosrećno stradalu škotsku transrodnu producentkinju, muzičarku i di-džejku – usput, nastupala je na Resonate festivalu u Beogradu 2015 – koja joj je očigledno mnogo značila u ranim danima karijere. U pesmi So I, Charli XCX tako najtoplijim rimama izražava neprebolnu tugu, zahvalnost i divljenje za svoju nadahnjujuću mentorku: “Your star burns so bright (Why did I push you away?)/ I was scared sometimes/ You had a power like a lightning strike”.
Mimo ovih dubokih osećanja i gotovo metafizičkog poniranja u sopstvenu dušu, Charli XCX zapravo svojom izuzetnom muzikom podstiče hedonizam svake obespravljene mlade pojedinke. Ma kakva da je osujećenost koju ste iskusili, bilo da ste mešanog ili nekog drugačijeg porekla, neuklopljeni u manekenske mere i neprilagođeni generalno, više siromašni nego bogati, prevareni, ljubomorni ili jednostavno sentimentalni – po mišljenju Charli XCX, upravo imate razlog da se provedete sjajno. Jer, zabava je vaš izbor, drage dame, a trenutan gubitak samopouzdanja tek jedan energičan trzaj ritma na podijumu za đusku. Samo na njemu možete bez ustezanja da iživite svoje strepnje, ljutnju, očaj, radost i žudnju, sve dok ih ne prihvatite sa filozofskim mirom – kao svoje stalne, premda možda i neželjene životne saputnike.
O Charli XCX treba znati još i ovo: ona je hyperpop zvezda naraštaja koji odrasta samo na društvenim mrežama i za koju mediji kao što su televizija, radio ili ne-daj-bože štampane novine – ne postoje. Direktnost stihova i ubrzan način komunikacije sve vreme nalikuju kratkim porukama i komentarima sa Instagrama, TikToka, Vibera, WhatsApp-a ili nekadašnjeg MSN Messenger-a, odakle dolazi i njeno scensko – nekada korisničko – ime.
Jedini ton obraćanja jeste pravo-u-glavu, kao necenzurisan razgovor sa drugaricama. I sve to pre no što se Tejlor Svift uopšte dosetila da putem albuma i singlova priča obožavaocima šta joj se navodno dešava u stvarnom životu. Umesto da vas prima u svom budoaru, Charli XCX dolazi kod vas pravo na gajbu da napravi žurku za pamćenje. Jer ste ista ekipa.
Kod Charli XCX žena se ne izvinjava nikom ni za šta nego oduvek čini stvari koje želi i to tačno onako kako želi. Zato je Charli XCX na prirodan način ženocentrična: u njenom svetu, muško je pratnja, oko njega se ništa ne vrti, niti se ikad vrtelo i, uz dužno poštovanje, to bi bilo to. Savršeno jasno svim današnjim tinejdžerkama.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve