Poslednjih godina, za sve graditeljske projekte od nacionalnog značaja vlast angažuje inostrane stručnjake a oni mu menjaju duh i karakter. Vlast smatra da je to napredak
Inostrane filmske ekipe su otkrile Srbiju kao dobro mesto za rad još pre petnaestak godina, a u poslednje vreme su im se pridružile i arhitekte.
Naime, sad se već slobodno može reći da izgled Beograda kreiraju stranci jer za sve graditeljske projekte od nacionalnog značaja vlast angažuje inostrane stručnjake. Evo samo nekoliko aktuelnih primera:
Nacionalni stadion u Surčinu, ponos i diku aktuelne SNS vlasti potpisuje špansko-engleski arhitekta Mark Fenvik, iako je već pokazao šta zna na primeru ružnog i pogrešno osmišljenog Savskog trga – podsetimo samo da je nivo trga podigao iznad ulaza u zgradu stare Železničke stanice, pa Istorijski muzej koji treba tu da se useli, ne zna kako da joj priđe. Da stvar bude još gora, Fenvik je upravo na osnovu takvog Savskog trga dobio da projektuje specijalizovanu izložbu za sport i kulturu EXPO 2027, a zatim i Nacionalni stadion. Prema mišljenju ovdašnjih arhitekata, njegov projekat koji se sastoji od niza identičnih hala i liče na magacine, nema nikakve veze sa Srbijom.
Kulu u Beogradu na vodi visoku 180 metara projektovao je biro Skidmore, Owings˛Merrill iz Čikaga – Beograđani kažu da zbog toga i podseća na građevinu nekog američkog grada.
Irski arhitektonski biro Niall Montgomery + Partners (NMP) projektuje ono što će zameniti Beogradski sajam.
Danijel Libeskinda je dobio zadatak da preoblikuje deo Dorćola od marine do Ada Huje.
Britanski studio AL_A Amande Levet osvojio je prvu nagradu na konkursu za projektovanje zgrade Beogradske filharmonije na međunarodnom konkursu čiji uslovi su ih, kažu domaći arhitekti, isključili iz takmičenja.
„Marinu Dorćol“ čiju gradnju investira češka kompanija „Sebre“ najavljujući je kao novi Beograd na vodi, projektovali su češke arhitekte Stanislav Fijala i Jelena Kuzmanović.
Izuzimajući konkurs za zgradu Filharmonije, konkursa za ostale navedene projekte nije bilo pa se ne zna zašto su izabrani baš ovi a ne neki drugi ljudi.
Vlast se u javnim nastupima hvali što Beograd projektuju stranci, pripisujući to ugledu koji, kako govore, uživa Srbija u svetu arhitekture. Takođe svakog puta ističe i njihovu stručnost, što bi se moglo shvatiti da ovdašnje arhitekte smatra nestručnim za obavljanje poslova svojih snova. Ali, recimo da to šta misli vlast o svojim arhitektima ne mora da bude bitno po izgled Beograda. Ono što jeste jedino bitno, a o čemu vlast ni ne pomišlja, je pitanje da li projekti inostranih arhitekata odgovaraju Beogradu, da li se uklapaju u njegov duh i karakter, u potrebe njegovih građana.
Odgovor je negativan.
Dragan Jeličić, selektor Festa kaže da je program ovog festivala koji će biti u oktobru završen, dok će četiri filma tokom dvodnevnog Fest intra u februaru biti najava tog tek 53. a ne 55. Festa kao što bi trebalo da bude, da nije bilo „nedopustive pauze“ od dve i po godine
O istoj temi, o problemima savremene kinematografije, država je organizovala skup na Zlatiboru, a struka u Beogradu. Jasno je zašto nisu mogli zajedno
Posle osam dana i 43 filma iz najnovije svetske produkcije, završen je prvi Beograd film festival sa više od 20.000 gledalaca
Grad Niš je za ovu godinu odvojio rekordnih 8 odsto, država mu zida Narodni muzej i Galeriju savremene umetnosti, najavljuju se razni programi...Zašto baš sad
Uhapšeni su osumnjičeni za krađu slike „Uspenje“ Zdravka Vučinića
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
