Inostrane filmske ekipe su otkrile Srbiju kao dobro mesto za rad još pre petnaestak godina, a u poslednje vreme su im se pridružile i arhitekte.
Naime, sad se već slobodno može reći da izgled Beograda kreiraju stranci jer za sve graditeljske projekte od nacionalnog značaja vlast angažuje inostrane stručnjake. Evo samo nekoliko aktuelnih primera:
Nacionalni stadion u Surčinu, ponos i diku aktuelne SNS vlasti potpisuje špansko-engleski arhitekta Mark Fenvik, iako je već pokazao šta zna na primeru ružnog i pogrešno osmišljenog Savskog trga – podsetimo samo da je nivo trga podigao iznad ulaza u zgradu stare Železničke stanice, pa Istorijski muzej koji treba tu da se useli, ne zna kako da joj priđe. Da stvar bude još gora, Fenvik je upravo na osnovu takvog Savskog trga dobio da projektuje specijalizovanu izložbu za sport i kulturu EXPO 2027, a zatim i Nacionalni stadion. Prema mišljenju ovdašnjih arhitekata, njegov projekat koji se sastoji od niza identičnih hala i liče na magacine, nema nikakve veze sa Srbijom.
Kulu u Beogradu na vodi visoku 180 metara projektovao je biro Skidmore, Owings˛Merrill iz Čikaga – Beograđani kažu da zbog toga i podseća na građevinu nekog američkog grada.
Irski arhitektonski biro Niall Montgomery + Partners (NMP) projektuje ono što će zameniti Beogradski sajam.
Danijel Libeskinda je dobio zadatak da preoblikuje deo Dorćola od marine do Ada Huje.
Britanski studio AL_A Amande Levet osvojio je prvu nagradu na konkursu za projektovanje zgrade Beogradske filharmonije na međunarodnom konkursu čiji uslovi su ih, kažu domaći arhitekti, isključili iz takmičenja.
„Marinu Dorćol“ čiju gradnju investira češka kompanija „Sebre“ najavljujući je kao novi Beograd na vodi, projektovali su češke arhitekte Stanislav Fijala i Jelena Kuzmanović.
Izuzimajući konkurs za zgradu Filharmonije, konkursa za ostale navedene projekte nije bilo pa se ne zna zašto su izabrani baš ovi a ne neki drugi ljudi.
Vlast se u javnim nastupima hvali što Beograd projektuju stranci, pripisujući to ugledu koji, kako govore, uživa Srbija u svetu arhitekture. Takođe svakog puta ističe i njihovu stručnost, što bi se moglo shvatiti da ovdašnje arhitekte smatra nestručnim za obavljanje poslova svojih snova. Ali, recimo da to šta misli vlast o svojim arhitektima ne mora da bude bitno po izgled Beograda. Ono što jeste jedino bitno, a o čemu vlast ni ne pomišlja, je pitanje da li projekti inostranih arhitekata odgovaraju Beogradu, da li se uklapaju u njegov duh i karakter, u potrebe njegovih građana.
Odgovor je negativan.
