Poslednjih godina, za sve graditeljske projekte od nacionalnog značaja vlast angažuje inostrane stručnjake a oni mu menjaju duh i karakter. Vlast smatra da je to napredak
Inostrane filmske ekipe su otkrile Srbiju kao dobro mesto za rad još pre petnaestak godina, a u poslednje vreme su im se pridružile i arhitekte.
Naime, sad se već slobodno može reći da izgled Beograda kreiraju stranci jer za sve graditeljske projekte od nacionalnog značaja vlast angažuje inostrane stručnjake. Evo samo nekoliko aktuelnih primera:
Nacionalni stadion u Surčinu, ponos i diku aktuelne SNS vlasti potpisuje špansko-engleski arhitekta Mark Fenvik, iako je već pokazao šta zna na primeru ružnog i pogrešno osmišljenog Savskog trga – podsetimo samo da je nivo trga podigao iznad ulaza u zgradu stare Železničke stanice, pa Istorijski muzej koji treba tu da se useli, ne zna kako da joj priđe. Da stvar bude još gora, Fenvik je upravo na osnovu takvog Savskog trga dobio da projektuje specijalizovanu izložbu za sport i kulturu EXPO 2027, a zatim i Nacionalni stadion. Prema mišljenju ovdašnjih arhitekata, njegov projekat koji se sastoji od niza identičnih hala i liče na magacine, nema nikakve veze sa Srbijom.
Kulu u Beogradu na vodi visoku 180 metara projektovao je biro Skidmore, Owings˛Merrill iz Čikaga – Beograđani kažu da zbog toga i podseća na građevinu nekog američkog grada.
Irski arhitektonski biro Niall Montgomery + Partners (NMP) projektuje ono što će zameniti Beogradski sajam.
Danijel Libeskinda je dobio zadatak da preoblikuje deo Dorćola od marine do Ada Huje.
Britanski studio AL_A Amande Levet osvojio je prvu nagradu na konkursu za projektovanje zgrade Beogradske filharmonije na međunarodnom konkursu čiji uslovi su ih, kažu domaći arhitekti, isključili iz takmičenja.
„Marinu Dorćol“ čiju gradnju investira češka kompanija „Sebre“ najavljujući je kao novi Beograd na vodi, projektovali su češke arhitekte Stanislav Fijala i Jelena Kuzmanović.
Izuzimajući konkurs za zgradu Filharmonije, konkursa za ostale navedene projekte nije bilo pa se ne zna zašto su izabrani baš ovi a ne neki drugi ljudi.
Vlast se u javnim nastupima hvali što Beograd projektuju stranci, pripisujući to ugledu koji, kako govore, uživa Srbija u svetu arhitekture. Takođe svakog puta ističe i njihovu stručnost, što bi se moglo shvatiti da ovdašnje arhitekte smatra nestručnim za obavljanje poslova svojih snova. Ali, recimo da to šta misli vlast o svojim arhitektima ne mora da bude bitno po izgled Beograda. Ono što jeste jedino bitno, a o čemu vlast ni ne pomišlja, je pitanje da li projekti inostranih arhitekata odgovaraju Beogradu, da li se uklapaju u njegov duh i karakter, u potrebe njegovih građana.
Odgovor je negativan.
Ovog septembra neće biti održani 21. „Sedam veličanstvenih“ zato što, kažu osnivači ovog filmskog festivala Svetlana i Zoran Popović, ne žele da daju legitimitet lažnoj normalnosti, i ne žele da gosti vide Beograd kakav je sad
Bemus će biti održan po starom, od 16. do 25. oktobra, i prvi put na muzičkoj sceni okupiće nacionalne orkestre Srbije
Sada je potpuno jasno da je ovaj festival debakl u najavi i da će ovo biti prvo i poslednje njegovo izdanje – smatra predsednik Asocijacije filmskih reditelja Miloš Škundrić
Ako vam je više do muzike a manje do piva, pre nego što krenete na Bir fest proverite ko svira. Jer, nekoliko poznatih učesnika je otkazalo učešće
Zaječarska Gitarijada počinje večeras. Iskustvo nam govori da će, kad se završi 30. avgusta, organizatori tvrditi da je sve prošlo u najboljem redu, da je Feliks Romulijana ostala netaknuta, čak iako ne bude tako
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
