Nema razumevanja u odgovorima uprava Beogradske filharmonije, Srpskog narodnog pozorišta i Narodnog pozorišta prema umetnicima koji su javnosti otkrili kako žive
Ovaj mesec u kulturi obeležio je glas umetnika Beogradske filharmonije, Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu, zbog plata koje su godinama unazad ispod republičkog proseka i najniže u regionu, i zbog neuslova u kojima rade.
Govoreći o platama, umetnici sve ove tri kuće, najveće i najistaknutije na ovdašnjoj kulturnoj sceni, zapravo su govorili o odnosu države prema fakultetski obrazovanim ljudima čiji je rad stub aktuelne kulture.
Njihova pisma, a naravno i reakcija javnosti naročito medijske, nisu se dopala upravama pomenutih ustanova. Sadržaj i ton njihovih odgovora su, žargonski rečeno, politički. Ili, u prevodu, bez i trunke saosećanja i razumevanja za problem.
Zajedničko im je da priznaju da umetnici zaslužuju više, negiraju sve na šta se oni žale, i tvrde da će dati sve od sebe da se taj problem reši.
Negiranje problema
Darko Krstić v.d. direktora Beogradske filharmonije (bio je najhitriji, odgovorio je nakon manje od pola dana) istakao je da su njihove plate od januara povećane za (čak!) 10 odsto, kazao je da je „prosečna plata u Beogradskoj filharmoniji bila na nivou prosečne plate u Republici Srbiji“ i upozorio ih da je Vlada Republike Srbije u tehničkom mandatu.
Odgovor Željka Andrića, direktora Opere SNP-a bio je vrlo opširan, krcat brojkama i dokazima kojima demantuje i negira navode svojih kolega. Cilj im je da se stvori utisak da se oni bez potrebe žale, pa ih je zato neprimereno bi bilo citirati ih.
Danas je odgovorila i Uprava Narodnog pozorišta, umetnici sva tri ansambla ove kuće oglasili su se još u petak, poručivši da je „svesna svih problema“.
Naglasili su da sa Ministarstvom kulture „maksimalno čine korake da se unaprede radne okolnosti i položaj zaposlenih“, kao i da su „uvereni da će naši zajednički napori doneti rezultate koji će na obostrano zadovoljstvo omogućiti još bolje uslove za sve zaposlene.“
Oglasilo se i Ministarstvo kulture, već nakon objave Filharmoničara ministarka Maja Gojković je izjavila da ju je to potreslo, a nakon Srpskog narodnog pozorišta premijerka Ana Brnabić je formirala Radnu grupu koja će probati da nađe način kako da im se povećaju plate.
Posle ovakve reakcije postavlja se pitanje da li država oupšte poštuje svoje umetnike.
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
U zemlji koja naizgled nimalo ne mari za visoke umetničke vrednosti (niti vrednosti uopšte), ovakva vrsta odanosti, posvećenosti, upornosti i, slobodno možemo reći, fanatizma, dok se napolju bukvalno sručuje biblijski potop – tera na ozbiljno razmišljanje
Njih više nema, tekst Dorutina Baša, režija Andrej Nosov, “Hartefakt kuća”
U Boru su u toku 15. „Dani knjige“. Gosti i razgovori sa njima, izložbe, ali i bibliotekari koji osmišljavaju raznovrstan i prijemčljiv program, razlog su popularnosti ove manifestacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
