Za istoriju i o njoj

Beograd je 224. grad na svetu i prvi na Balkanu u kome se igra mjuzikl Les Miserables. Premijera je izvedena u okviru 39. BEMUS-a, a s prvom reprizom Les Miserables postaju deo repertoara Opere i teatra Madlenijanum producenta ovog spektakla. Reditelj je Nebojša Bradić, dirigent premijernog izvođenja je gost iz Italije Marko Pače a svih ostalih Đorđe Stanković, kostimograf je Bojana Nikitović, a scenograf Geroslav Zarić. Žana Valžana igra Zafir Hadžimanov. Ima osamdesetak uloga, a glavne igraju u alternaciji glumci i pevači Vladimir Andrić/Srđan Timarov (inspektor Žaver), Katarina Gojković/Tanja Obrenović (Fantina), Dejan Lutkić/Darko Đorđević (Tenardije), Katarina Žutić/Željka Zdjelar (Eponina), Ivan Bosiljčić/Predrag Milanović (Marijus), Sonja Kolačarić/Dubravka Arsić (Kozeta), Ljuba Popović (Anžorla) i Nemanja Leković (Gavroš), najmlađi učesnik, možete ga videti na plakatu predstave.

Mjuzikl Les Miserables, poznatiji pod imenom Les Mis, zasnovan je na istoimenom romanu Viktora Igoa objavljenom 1862. godine. Po libretu Herberta Krecmera muziku su komponovali Alan Bublil i Klod Mišel Šenberg. Premijerno je izveden 1985. godine u Londonu, u Barbikan centru, i od tad se neprekidno igra 22. godinu što ga je učinilo najdugovečnijim mjuziklom u istoriji pozorišta. U 38 zemalja sveta videlo ga je više od 51 milion ljudi. Nakon premijere u Njujorku na Brodveju, 1987. godine, dobio je nagradu Toni. Preveden je na 21 jezik, a od iduće godine igraće se i na mandarinskom u Šangaju. U Beogradu se igra na engleskom.

POTLAČENI I OBESPRAVLJENI: Autori mjuzikla sledili su radnju romana, i napisali romantično-tragičnu priču iz burnog vremena francuske istorije o Žanu Valžanu, čoveku velike dobrote i fizičke snage, osuđenom na 19 godina zatvora zato što je ukrao veknu hleba da bi ishranio svoju porodicu, koga prst sudbine preobrati u gospodina Madlena, dobročinitelja, ali mu, zbog inspektora koji pošto-poto želi da sprovodi zakon, nov identitet ne pruža dovoljnu zaštitu. U mjuziklu je Žan Valžanova sudbina iskorišćena da se istakne pobeda ljudskog duha i apoteoza nade u bolji život svih potlačenih i obespravljenih.

U Jadnicima ne preovlađuju sentimentalni tonovi, kako je to uobičajeno u mjuziklu, već tragični – što se smatra prvim razlogom svetske slave ovog dela. Drugi razlog je muzika. „Sećam se prvog utiska posle slušanja simfonijskog snimka Jadnika koji mi je dao Dejan Miladinović (umetnički direktor Madlenijanuma – p.a.) sa predlogom da to delo režiram. Pomislio sam da su Bublil i Šenberg pronašli idiom za tu vrstu sadržaja. Zvučalo mi je savremeno a istovremeno i klasično, kao da pripada muzici devetnaestog veka ali ima snažnu vezu sa savremenom publikom“, kaže za „Vreme“ Nebojša Bradić, reditelj. Partitura je velika, složena u tri albuma, pa je prva misao dirigenta Đorđa Stankovića bila „ko će to sve da pročita“. Ispostavilo se, međutim, da je „muzičko tkivo izuzetno lako“, što, međutim, nije značilo i da ga je lako rešiti „zato što je sada trebalo pronaći način da se dostigne ta lakoća“.

GLUMCI PEVAJU: Jedan od puteva ka tom cilju je i izbor izvođača sposobnih da ga dostignu. Glavna uloga je lako dodeljena: „Ili će Zafir Hadžimanov da igra Žana Valžana ili ne znam ko drugi“, rekao je Dejan Miladinović Nebojši Bradiću, i taj problem je bio rešen. Miladinović i Hadžimanov se znaju iz Bostona. „Otišao sam sa Senkom (Veletanlić, supruga – p.a.) da prisustvujemo proslavi diplome našeg sina Vasila na Berkli koledžu. Na večeri kod prijatelja pevali smo ariju iz Violiniste na krovu, čula me je scenografkinja pozorišta koje je za tamošnji letnji festival pripremalo taj mjuzikl ali nisu imali glavnog glumca, i sutradan me je pozvao Dejan Miladinović u ime tog pozorišta. Otišao sam na audiciju, i dobiio ulogu.“ Nebojša Bradić kaže da je klasting uloga rizičan i težak posao. „Vi ne možete uzeti najjačeg čoveka Evrope da igra Žana Valžana ali ćete uzeti glumca pevača koji ima najbolji glas i adekvatno fizičko prisustvo. Tu smo se opredelili za Zafira Hadžimanova.“

Za ostale glavne uloge i za ansambl predstave organizovana je audicija. Tražili su se izvođači koji mogu podjednako dobro i da glume i da pevaju. Jadnici imaju zahtevnije pevačke od glumačkih zadataka, ali je Nebojša Bradić insistirao da svaku muzičku partiju izvedu glumci. Srđan Timarov kaže da je na audiciji, nakon čitavog sata provedenog uz klavir Đorđa Stankovića, jedino „imao želju da nešto pojede“ i da ga „taj čovek ostavi na miru“. Skoro svaka uloga igra se u alternaciji glumac–pevač. Ovakvu odluku Nebojša Bradić objašnjava činjenicom da su neki od „aktera veoma dobri glumci sa respektabilnim pevačkim sposobnostima, dok su drugi sjajni pevači koje je trebalo provesti kroz određeni proces glumačkog treninga“. I jednima i drugima, taj trening je bio izuzetno koristan. „Pokušao sam da pokupim trikove iz glumačke branše. Prvih nekoliko proba potrošio sam da izlečim svoje operske mane, mahanje rukama na primer, i slične neopravdane pokrete“, kaže Vladimir Andrić. Nataša Marković je tu „međusobnu krađu veština između nas i pevača“ doživela kao bitan kvalitet priprema predstave. Osim glavnog aktera, Ivan Bosiljčić jedini ima iskustvo u mjuziklu. „Igrao sam mnoge mjuzikle, ali Jadnike ne smatram mjuziklom. Nikada nisam na sceni dva sata samo pevao, u Jadnicima ima samo nekoliko izgovorenih reči, na primer Juriš ili Ura. Sve ostalo se peva. U mjuziklu su songovi monološka forma, znači igra se dramska scena čija je nadogradnja ispevana reč. U Jadnicima se i dijalozi pevaju.“

Za osamdesetak izvođača kreirano je i sašiveno oko 150 kostima, zato što mnogi imaju po nekoliko uloga. Bojana Nikitović je kreirala kostime koji ne moraju potpuno da se presvlače, već se sa promenom detalja dočarava drugi lik.

Probe su počele pre dva meseca. Radilo se po nekoliko sati dnevno, rudarski, kako opisuju u ansamblu. Svi su svakodnevno bili u pozorištu, ili na sceni ili na korepetitorskim vežbama. „Nisam baš sve vreme na sceni, imam vremena dva puta da se presvučem, pa vi vidite kakav je to napor“, kaže Zafir. Svi hvale atmosferu. „Bili smo tim, dali smo predstavi svoju energiju i zato mislim da ne može da ne uspe“, kaže Katarina Žutić. Zafira su svi zvali „tata“, što bi po godinama to zaista i mogao da bude, zato što ga tako oslovljava u predstavi Bosiljčić, mladi revolucionar Marijus, momak Valžanove poćerke Eponine. „I to je bilo divno“, komentariše Zafir. Na sve teške zadatke koje podrazumeva mjuzikl, zadat im je još jedan – peva se na engleskom jeziku. „Drugačija je artikulaciona baza jezika, naš narod kaže da se engleski izgovara kao da imaš vruć krompir u ustima, i zato ne verujem da se neće osetiti da smo iz Beograda. Na početku proba Bradić nas je upozorio da pevamo british english, a ja sam mu odgovorio da ako ne uspemo to što traži, sigurno ćemo uspeti da pevamo Kalish english„, kaže Hadžimanov.

Učesnici očekuju da će Jadnici promeniti stav publike prema muzičkom pozorištu. Bradić podseća da „kod nas, kao i u svetu, postoji lažna podela na ozbiljan i popularan teatar. A pozorište se pravi od jedne građe i razlika u žanrovima nije prirodna. Naravno, lošem glasu mjuzikla često su doprinosili zabavljački projekti koji nemaju nikakve veze sa vrhunskim mjuziklima.“

Intervju – Zafir Hadžimanov: Fin buket sreće

„Možda ne bi trebalo da želim ništa više posle Žana Valžana. U svakom poslu treba imati sreće, a Jadnici su fin buket sreće poklonjen gospodinu u pravom zrelo dobu. I, on može da bude veoma zadovoljan“

Zafir Hadžimanov je glumac po obrazovanju, a pevač po karijeri. Odmah nakon druge reprize Jadnika putuje u Skoplje gde će biti proglašen za počasnog ambasadora kulture Republike Makedonije u Srbiji. „Postaću, znači, počasna ekselencija!“, kaže. Osim po muzičkim hitovima i negovanju makedonske etno-muzike, Hadžimanov je poznat po ulogama u mjuziklima. Osim mjuzikla Violinista na krovu, koji se 120 puta igrao u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu, poznat je i po Zanesenjacima, nagrađenom mjuziklu Pozorišta na Terazijama. Nije se dvoumio da li da prihvati ponudu da igra u Jadnicima: „U ovom mjuziklu ima nekoliko stvari s kojima možete da pobedite: autori su veliki majstori, muzika je raskošna, izvanredna, prestižna, a podloga svega toga je klasična literatura koja je potvrđena dva veka unazad. Ukratko, tako nešto se ne propušta. Takođe, shvatio sam da to može da bude lepa Zafirova labudova pesma zato što nema previše uloga za ljude u šezdesetim godinama – mjuzikli su uglavnom pisani o ljubavnim stvarima, a to je ipak za mlađe od mene.“

„VREME„: Nekoliko poslednjih meseci posvetili ste Žanu Valžanu.

ZAFIR HADŽIMANOV: U stvari, možda i više, možda čak i… ali da ne zazvučim patetično, hteo sam da kažem: možda i dobar deo života. Znate, pre nego što sam dobio naslovnu ulogu u Violinisti na krovu, godinama sam džogirao, nesvesno se fizički pripremajući za napor koji me je čekao u tom mjuziklu. Tako je bilo i sad – da nisam stalno aktivan, da ne plivam, da se ne rekreiram, ne bih mogao da prihvatim Žana Valžana. Predstava je fizički izuzetno, izuzetno teška.

Lik Žana Valžana je zahvalan za glumca, omogućava mu da pridobije i publiku i kritiku. Kako ste ga gradili?

Žan je satkan od hiljadu tajnovitih niti, sam je samcit, ali smo u njemu i svi mi. Igo je stvorio ljudsko biće koje prolazi kroz razne životne preokrete, kao i svi mi. U njemu je igra dobra i zla, istine i laži, ljubavi i mržnje, požrtvovanosti i sebičluka. Sve to glumcu daje mnoge mogućnosti da proživi lik i ja sam se zakačio i rukama i nogama za sve te stvari. Znate, otkako sam odlučio da ću prihvatiti ulogu, ja, u bukvalnom smislu te reči, živim Žana Valžana.

Mjuzikli su, kažete, zbog tema kojima se bave, naklonjeniji mlađim izvođačima. Da li su sa Žanom Valžanom iscrpljeni svi likovi preko pedesete?

Postoji još jedna uloga koju bih voleo da igram, Portera u Oliver Tvistu. Sećate se, to je Jevrejin koji uči decu da kradu, jedan markantan tip. Ne bi bilo loše imati taj mjuzikl na repertoaru, ljudi vole da gledaju predstave o deci. Ali, možda ne bi trebalo da želim ništa više posle Žana Valžana. U svakom poslu treba imati sreće, a Jadnici su fin buket sreće poklonjen gospodinu u pravom zrelom dobu. I, on može da bude veoma zadovoljan.