Pulski festival je osudio napad na pisca Vladimira Arsenijevića u Beogradu. Pozvao je publiku da dođe na projekcije filma „Tri nedelje posle“ čiji je on koscenarista. Ovaj film je u Karlovim Varima dobio nagradu za najbolji evropski film - istog dana kada su Arsenijevića huligani prebili u Beogradu zato što je spremao komemorativni skup posvećen Srebrenici
„Pulski filmski festival izražava podršku književniku i scenaristu Vladimiru Arsenijeviću nakon napada kojem je bio izložen u Beogradu te osuđuje svaki oblik nasilja i zastrašivanja usmjerenog prema umjetnicima i svima koji se zalažu za dijalog, slobodu izražavanja i kulturu sjećanja“, piše na sajtu ovog najvećeg filmskog festivala u Hrvatskoj i u Jugoslaviji.
Film Tri nedelje posle, čiji je Arsenijević koscenarista, deo je ovogodišnjeg Pulskog festivala u programu Manjinska koprodukcija, a organizatori pozivaju publiku da svojim prisustvom daju podršku Arsenijeviću.
Film je na programu 13. i 14. jula u Istarskom narodnom kazalištu.
„Uostalom, i ovaj film progovara o nasilju i njegovim razornim posljedicama, podsjećajući koliko je važno prepoznati ga, osuditi i ne pristajati na šutnju“, napisali su organizatori Pulskog festivala.
Biće to hrvatska premijera ovog filma.
Nagrada u Karlovim Varima
Nekako istovremeno sa ovom informacijom iz Pule, javljeno je da je film Tri nedelje posle osvojio nagradu Europa Cinemas Label za najbolji evropski film na 60. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je imao svetsku premijeru.
Film je nagrađen 11. jula, istog dana kad je Vladimir Arsenijević pretučen ispod Brankovog mosta. Arsenijević nije otputovao u Karlove Vari sa ekipom svog filma, zato što je u Beogradu spremao komemoraciju žrtvama genocida u Srebrenici.
Žiri festivala u Karlovim Varima je u obrazloženju svoje odluke naveo: „Jednoglasno smo odlučili da nagradu Europa Cinemas Label dodelimo filmu Tri nedelje posle Miroslava Terzića. Ovaj film nas je osvojio već od prvog kadra i zadržao našu pažnju do samog kraja. Glumački ansambl ostvario je izuzetno snažne i autentične uloge. Režija Miroslava Terzića impresivna je u svakom segmentu filmskog zanata. Film nas poziva da zaista čujemo mlade ljude, da budemo uz njih i da ne okrećemo glavu.“
U sinopsisu filma Tri nedelje posle koji je naveden na sajtu Pulskog festivala piše: „Učenici VIII/2 odlaze na maturalno putovanje nekoliko tjedana nakon samoubojstva Andrije, njihovog kolege iz razreda. Uslijed nevremena i kvara autobusa, grupa biva prisiljena prenoćiti u planinarskom domu. Izoliranost, nedostatak internetske veze i signala te naizgled običan sastanak razredne zajednice, suočava djecu i nastavnike s pravom istinom o smrti Andrije i činjenicom da nitko nije nevin. Zlo se nastavlja i povećava, a djeca pronalaze novu žrtvu nasilja, Cocu, Andrijina najboljeg prijatelja.“
Očekuje se da će prikazivanje filma Tri nedelje posle u bioskopima Srbije početi ove jeseni.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je učešće 23 filma na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
