Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Aktuelnost teme
Scena „Raša Plaović“ – Narodno pozorište
Sudeći po pobedničkom ostvarenju ovogodišnjeg Festivala koreografskih minijatura, odnosno, koreografiji Exit of Narcis Francuza Freda Lasera i Siniše Bukinca iz Ljubljane (takođe, pobednika Festivala ’98), ne bi bilo neosnovano zaključiti da je reč o takmičenju svetskog ranga, odnosno veoma visoko postavljenih umetničkih zahteva. Međutim, istina je u velikoj većini prosečnih ili jedva prosečnih prijavljenih koreografskih radova, premda uvek, kao kakvim čudom, zablista po jedan vrhunski (mereno i višim standardima od važećih na Festivalu) pa nam saopštenje žirija o prvoj nagradi i nije uvek neophodno.
UBUS kao organizator, ovih šest godina koliko Festival postoji, uspeva da postepeno ojačava organizacijsku strukturu. Ipak, i dalje je reč o manifestaciji sasvim mladih koreografa kojima je neretko učešće istovremeno i koreografski debi. Snagu i kvalitet održavaju oni mnogo ređi, angažovaniji, koji, uostalom, i pobeđuju.
Sastav žirija iz godine u godinu sve je „bogatiji“ što ugledom članova, što njihovim scenskim iskustvom. Ove godine: predsedavajući – Vojko Vidmar, baletski igrač SNG-a, Ljubljana; iz sveta glume Milena Dravić; Vesna Butorac, prvakinja Baleta HNK, Zagreb; Erika Marijaš, prvakinja Baleta SNP-a, Novi Sad i Milica Antić, solista Baleta NP-a, Beograd. Verovatno je jednoglasno odlučeno o ovogodišnjem dobitniku prve nagrade. Exit of Narcis je, slobodno možemo reći, vanserijsko ostvarenje u vidu precizne, jezgrovite zamisli i postupka koreografa Lasera, oblikovan istančanom plesnom teksturom igrača i koautora Siniše Bukinca, što nas je najedanput odvuklo samom srcu evropskog plesnog standarda. Druga nagrada otišla je Gregoru Guštinu iz Maribora za koreografiju 2 Follow. Igrački zahtevna, dobro izvedena plesna minijatura, ali cinik bi se ipak zapitao da li se nalazi na takmičenju u klizanju na ledu ili na festivalu umetničke igre. Treća nagrada za Belo je… boja? Nade D. Popović i Anđele Pavkov-Avramović iz Novog Sada. Problem narkomanije iznesen televizično pregledno, školski korektno, koreografski naivno… Aktuelnost teme je, valjda, presudila. Žiri je pohvalio još dva rada, ali potpuno neobjašnjivim potezom izostavio je iz svih, što nagrada, što pohvala, koreografiju Vite Osojnik iz Kranja. Večita je apsurdnost u nagrađivanju, svejedno, ime Vite Osojnik publika je već zapamtila.
U očito dobroj nameri, žiri je pribegavao pedagoškim potezima, ohrabrivanju mladih stvaralaca. Samo, treba razmisliti kako ovakve odluke utiču na uspostavljanje jednog solidnog kriterijuma koji bi bio polazna tačka u ocenjivanju radova Festivala.
Od ove godine uvedene su i novčane nagrade za pobednike, a Festival je „proširen“ za još jedno veče, veče koreografa. S ove prve večeri koreografa (svih generacija, usmerenja), kao posebne pamtimo Korene Vladimira Logunova i gostovanje Edvarda Kluga i Valentine Turku iz Maribora.
O razvojnoj niti i kontinuitetu Festivala, Srđan Mihić je posvedočio izložbom svojih fotografija; o neverovatnom šarmu ovog festivala svedočiće svi ostali.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve