Gotovo nepoznata poema Aleksandra Vuča i Dušana Matića, nekad zabranjena zato što poziva na pobunu, postala je predstava „Hleb teatra“ i deo obeležavanja veka nadrealizma. Moguće ju je videti u subotu u Muzeju primenjene umetnosti
Predstava Marija Ručara, prateći program projekta obeležavanja stogodišnjice nadrealizma, ispostavila se kao izuzetno otkriće.
Naime, poemu Marija Ručara koju su napisali Aleksandar Vučo i Dušan Matić hteo je da objavi 1935. godine Lazar P. Vukićević u svojoj Knjižarnici „Svetlost“ u Beogradu, ali je neposredno pre objavljivanja poema zabranjena, a svi nepovezani primerci knjige su uništeni.
Pretpostavlja se da je Vuču i Matiću inspiracija bila slučaj ubistva nadzornice koji je izvršila radnica Ružica Soukup i sudski proces koji je tad održan. Poema je zabranjena zato što poziva na pobunu sve koji su obespravljeni, proletere, zove ih da izađu na ulice i izbore se za svoja prava. Završava se činom ubistva i krvlju koja ističe na ulice i pretvara se u „gromke radničke stope“, protest, pobunu, revoluciju.
Poema Marija Ručara predstavlja vrhunsko reprezentativno delo srpskog nadrealizma koje u sebi sažima avangardne tendencije 30-ih godina 20. veka, pa zato njeno sadašnje postavljanje na scenu predstavlja novu informaciju o beogradskom nadrealizmu.
Predstava je produkcija „Hleb teatra“, a njena autorka (dramaturgija i režija) je Sanja Krsmanović Tasić. U okviru projekta obeležavanja nadrealizma već je izvedena u Muzeju savremene umetnosti, a u subotu 7. decembra biće odigrana u Muzeju primenjene umetnosti.
Sanja Krsmanović Tasić je u poemu ukomponovala aktuelnu priču o izrabljivanju radnica leskovačke fabrike „Aptiv“ , pa kaže da predstava „snažno progovara o položaju žene, radnice i predstavlja jasan krik obespravljene žene, kao svih nas koji smo ućutkani i čije se mišljenje i stav o gradu i zemlji u kojoj živimo ne uvažava, već je najglasniji zov profita a surovo eksploatisanje ljudi, prirode, zemlje vidljivo na svakom koraku“.
„Mislim da smo Marije Ručare svi mi danas, eksploatisani radnici i radnice, mi u kulturi, a pre svega radnici u našim, to jest, stranim fabrikama na našoj teritoriji. Ko štiti prava radnika? Ko se brine za njihovo zdravlje, njihov zdrav i siguran život, njihovo dostojanstvo?“
Priča da je predstava gostovala po Srbiji, pa tako i u Leskovcu „gde žive radnice fabrike Aptiv-a i koje su je izuzetno emotivno doživele“.
„Hleb teatar“ nije dobio finansijsku podršku za Mariju Ručaru na konkursu Ministarstva kulture. Predstavu su podržavali: Rekonstrukcija ženski fond – RŽF i Magacin u Kraljevića Marka.
U predstavi igraju Marta Keler, Jugoslav Hadžić, Danilo Karapandža i Sanja Krsmanović Tasić.
Nedavno otvoren Muzej Viminacijum izuzetan je u državi jer se nalazi na samom lokalitetu. Arheologija i zaštita nepokretnog kulturnog nasleđa prioriteti su Ministarstva kulture, rekao je ministar Selaković. Međutim, za Belo brdo nema novca u ovogodišnjem budžetu, a Generalštabu je oduzet status kulturnog dobra
Zbog projekta Prestonica kulture, Leskovac će ove godine u svoju kulturu uložiti najviše do sad, a Ministarstvo kulture je osiguralo potpuno nova sredstva, od kojih će biti podignut i spomenik kralju Milanu
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
