Ovog poslednjeg dana Sajma knjiga ima se utisak da su i Sajam i izdavači i čitaoci još jednom dokazali da im je mnogo stalo i mnogo važno da se svakog oktobra nađu pod sajamskim kupolama i da budu sa knjigom
Ovogodišnji Međunarodni beogradski sajam knjiga se zatvara u nedelju u 20h, a već se zna da je bio najposećeniji. Naime, pre podne je kroz kapije Sajma prošao dvestahiljaditi posetilac, što je rekord od kada se poseta meri na taj način – saopštila je novinarima Danka Selić, direktorka Beogradskog sajma.
Ona je saopštila i druge brojke: na ovogodišnjem Sajmu su nastupila 424 direktna izlagača, od čega 340 domaćih i 84 iz inostranstva. Ukupan broj učesnika koji osim direktnih izlagača obuhvata i indirektne i zastupljene firme je 881. Održano je 530 programa u organizaciji Beogradskog sajma knjiga i izdavača.
Počasni gosti i drugi stranci
Pored Kube, zemlje počasnog gosta, i izdavača iz Srbije, na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga učestvovali su izdavači iz Belorusije, Bosne i Hercegovine (Republike Srpske), Grčke, Irana, Italije, Nemačke, Rumunije, Rusije, Tunisa, Turske, Ukrajine, Hrvatske i Crne Gore. – 14 inostranih zemalja.
Danka Selić je najavila termin 68. Međunarodnog sajma knjiga – od 18. do 26. oktobra 2025. na Beogradskom sajmu.
Ko će biti zemlja počasni gost iduće godine, nije rečeno. Kao i prošle, ni ove godine zemlja počasni gost, dakle Kuba, nije predala otvorenu knjigu svom nasledniku.
Od 2002. godine Beogradski sajam knjiga ima i svog počasnog gosta – zemlju čija se književnost i izdavačka produkcija posebno prezentuju. Do sada su počasni gosti bili tNorveška, Kanada, Francuska, Velika Britanija, SAD, Italija, Japan, Grčka), Švedska), portugalski jezik, Mađarska), Poljska, Kina, Ruska Federacija, Islamska Republika Iran, Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn, zemlje nemačkog govornog područja, Kraljevina Maroko, Arapska Republika Egipat, Rumunija i Francuska.
Sve ove države su poslednjeg dana Sajma knjiga uručivale Otvorenu knjigu zemlji koja će naredne godine biti počasni gost, osim prošle godine Francuske, i evo, ove godine – Kube.
Nije bila u pitanju nikakva promena procedure, već okolnost da Sajam knjiga i Ministarstvo kulture nisu na vreme odredili počasnog gosta. Tako je ove godine tek tri nedelje pre početka Sajma knjiga objavljeno da će to biti Kuba.
Mediji pišu i da je poslednjih godina sve manje i manje inostranih zemalja, ali podaci iz poslednjih 10 godina govore da je taj broj bio manje-više stabilan i da se kretao između 13 i 15 država.
Utisak
Nezavisno od rekordne posete 67. Sajmu knjiga, a s obzirom na ovogodišnje izuzetno nepovoljne i teške okolnosti po izdavače, ovog poslednjeg dana Sajma knjiga ima se utisak da su i Sajam i izdavači i čitaoci i novinari još jednom dokazali da im je mnogo stalo i mnogo važno da se svakog oktobra nađu pod sajamskim kupolama i da budu sa knjigom, uprkos okolnostima oko njih.
Industrijsko nasleđe je upitno u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih objekata, kaže Dobrivoje Lale Erić učesnik regionalnog projekta koji promoviše vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa
Posle trogodišnje pauze „Arhipelag“ opet organizuje Beogradski festival evropske književnosti i, u ovo vreme besparice po kulturu, pita - da li su kultura i književnost subverzivne
Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Već na početku mandata, novi predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Pavle Pekić izdvojio se od svojih prethodnika time što je za Predsedništvo izabrao osam koleginica
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
