Ovog poslednjeg dana Sajma knjiga ima se utisak da su i Sajam i izdavači i čitaoci još jednom dokazali da im je mnogo stalo i mnogo važno da se svakog oktobra nađu pod sajamskim kupolama i da budu sa knjigom
Ovogodišnji Međunarodni beogradski sajam knjiga se zatvara u nedelju u 20h, a već se zna da je bio najposećeniji. Naime, pre podne je kroz kapije Sajma prošao dvestahiljaditi posetilac, što je rekord od kada se poseta meri na taj način – saopštila je novinarima Danka Selić, direktorka Beogradskog sajma.
Ona je saopštila i druge brojke: na ovogodišnjem Sajmu su nastupila 424 direktna izlagača, od čega 340 domaćih i 84 iz inostranstva. Ukupan broj učesnika koji osim direktnih izlagača obuhvata i indirektne i zastupljene firme je 881. Održano je 530 programa u organizaciji Beogradskog sajma knjiga i izdavača.
Počasni gosti i drugi stranci
Pored Kube, zemlje počasnog gosta, i izdavača iz Srbije, na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga učestvovali su izdavači iz Belorusije, Bosne i Hercegovine (Republike Srpske), Grčke, Irana, Italije, Nemačke, Rumunije, Rusije, Tunisa, Turske, Ukrajine, Hrvatske i Crne Gore. – 14 inostranih zemalja.
Danka Selić je najavila termin 68. Međunarodnog sajma knjiga – od 18. do 26. oktobra 2025. na Beogradskom sajmu.
Ko će biti zemlja počasni gost iduće godine, nije rečeno. Kao i prošle, ni ove godine zemlja počasni gost, dakle Kuba, nije predala otvorenu knjigu svom nasledniku.
Od 2002. godine Beogradski sajam knjiga ima i svog počasnog gosta – zemlju čija se književnost i izdavačka produkcija posebno prezentuju. Do sada su počasni gosti bili tNorveška, Kanada, Francuska, Velika Britanija, SAD, Italija, Japan, Grčka), Švedska), portugalski jezik, Mađarska), Poljska, Kina, Ruska Federacija, Islamska Republika Iran, Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn, zemlje nemačkog govornog područja, Kraljevina Maroko, Arapska Republika Egipat, Rumunija i Francuska.
Sve ove države su poslednjeg dana Sajma knjiga uručivale Otvorenu knjigu zemlji koja će naredne godine biti počasni gost, osim prošle godine Francuske, i evo, ove godine – Kube.
Nije bila u pitanju nikakva promena procedure, već okolnost da Sajam knjiga i Ministarstvo kulture nisu na vreme odredili počasnog gosta. Tako je ove godine tek tri nedelje pre početka Sajma knjiga objavljeno da će to biti Kuba.
Mediji pišu i da je poslednjih godina sve manje i manje inostranih zemalja, ali podaci iz poslednjih 10 godina govore da je taj broj bio manje-više stabilan i da se kretao između 13 i 15 država.
Utisak
Nezavisno od rekordne posete 67. Sajmu knjiga, a s obzirom na ovogodišnje izuzetno nepovoljne i teške okolnosti po izdavače, ovog poslednjeg dana Sajma knjiga ima se utisak da su i Sajam i izdavači i čitaoci i novinari još jednom dokazali da im je mnogo stalo i mnogo važno da se svakog oktobra nađu pod sajamskim kupolama i da budu sa knjigom, uprkos okolnostima oko njih.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
