Ovog poslednjeg dana Sajma knjiga ima se utisak da su i Sajam i izdavači i čitaoci još jednom dokazali da im je mnogo stalo i mnogo važno da se svakog oktobra nađu pod sajamskim kupolama i da budu sa knjigom
Ovogodišnji Međunarodni beogradski sajam knjiga se zatvara u nedelju u 20h, a već se zna da je bio najposećeniji. Naime, pre podne je kroz kapije Sajma prošao dvestahiljaditi posetilac, što je rekord od kada se poseta meri na taj način – saopštila je novinarima Danka Selić, direktorka Beogradskog sajma.
Ona je saopštila i druge brojke: na ovogodišnjem Sajmu su nastupila 424 direktna izlagača, od čega 340 domaćih i 84 iz inostranstva. Ukupan broj učesnika koji osim direktnih izlagača obuhvata i indirektne i zastupljene firme je 881. Održano je 530 programa u organizaciji Beogradskog sajma knjiga i izdavača.
Počasni gosti i drugi stranci
Pored Kube, zemlje počasnog gosta, i izdavača iz Srbije, na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga učestvovali su izdavači iz Belorusije, Bosne i Hercegovine (Republike Srpske), Grčke, Irana, Italije, Nemačke, Rumunije, Rusije, Tunisa, Turske, Ukrajine, Hrvatske i Crne Gore. – 14 inostranih zemalja.
Danka Selić je najavila termin 68. Međunarodnog sajma knjiga – od 18. do 26. oktobra 2025. na Beogradskom sajmu.
Ko će biti zemlja počasni gost iduće godine, nije rečeno. Kao i prošle, ni ove godine zemlja počasni gost, dakle Kuba, nije predala otvorenu knjigu svom nasledniku.
Od 2002. godine Beogradski sajam knjiga ima i svog počasnog gosta – zemlju čija se književnost i izdavačka produkcija posebno prezentuju. Do sada su počasni gosti bili tNorveška, Kanada, Francuska, Velika Britanija, SAD, Italija, Japan, Grčka), Švedska), portugalski jezik, Mađarska), Poljska, Kina, Ruska Federacija, Islamska Republika Iran, Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn, zemlje nemačkog govornog područja, Kraljevina Maroko, Arapska Republika Egipat, Rumunija i Francuska.
Sve ove države su poslednjeg dana Sajma knjiga uručivale Otvorenu knjigu zemlji koja će naredne godine biti počasni gost, osim prošle godine Francuske, i evo, ove godine – Kube.
Nije bila u pitanju nikakva promena procedure, već okolnost da Sajam knjiga i Ministarstvo kulture nisu na vreme odredili počasnog gosta. Tako je ove godine tek tri nedelje pre početka Sajma knjiga objavljeno da će to biti Kuba.
Mediji pišu i da je poslednjih godina sve manje i manje inostranih zemalja, ali podaci iz poslednjih 10 godina govore da je taj broj bio manje-više stabilan i da se kretao između 13 i 15 država.
Utisak
Nezavisno od rekordne posete 67. Sajmu knjiga, a s obzirom na ovogodišnje izuzetno nepovoljne i teške okolnosti po izdavače, ovog poslednjeg dana Sajma knjiga ima se utisak da su i Sajam i izdavači i čitaoci i novinari još jednom dokazali da im je mnogo stalo i mnogo važno da se svakog oktobra nađu pod sajamskim kupolama i da budu sa knjigom, uprkos okolnostima oko njih.
Srbiju će na Bijenalu predstavljati Predrag Đaković izložbom „Preko golgote do vaskrsa“ koju javnost ocenjuje kao neprimerenu takvoj manifestaciji, pa je možda dobro što je njen žiri podneo ostavku
Skupština Vršca je bez objašnjenja razrešila dužnosti v.d. direktora tamošnjeg pozorišta Ivana Đorđevića, a zaboravila da imenuje novog. Tako je blokirala rad Vršačkog pozorišta "Sterija"
Ko se prijavi na solidni i besplatni njuzleter, može da ide u bioskop ili dobije knjigu na poklon
Jedan deo javnosti je protiv idejnog rešenja za spomenik novosadskim žrtvama, pre svega zato što ga podiže vlast koja još nije kaznila one koji su odgovorni za smrt 16 ljudi. Pobedničko rešenje Gorana Čpajka Novosađane podstreća na jedan od blokova nadstrešnice koji su 1. novembra 2024. padali po ljudima
„Ovo je veoma dobar komad jer u jednom trenutku ne znate ko govori laž a ko istinu“, kaže Gordan Kičić, glumac i producent „Istine“, premijere Bitef teatra
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
