Internet je polako ali sigurno, čak i u Srbiji, postao deo televizije. Protekle nedelje su kratki filmovi sa Jutjuba postali glavni oblik političkog prepucavanja dve najveće stranke u Srbiji. Prvo su Tomini naprednjaci postali hit sa snimkom pristalica SNS-a koje stižu u Beograd na miting i zaglave na pokretnim stepenicama krećući se u suprotnom smeru. Stepenice neumitno idu nadole dok prpošni brka tera uzbrdo ne obazirući se na zakone fizike. Ostatak ekipe sa stranačkim obeležjima i rekvizitom prolazi okolo, ovim, takoreći pešačkim stepenicama, neki ga sokole, neki mu dobacuju da je nazadan. Pa dobro, jeste smešno, ali pitam se šta je tu u suštini smešno?
Smešna je svakako upornost našeg brke da istera svoje, čak i kada evidentno nije u pravu. Tokom snimka se čuje i slogan „Samo uporno!“ što mu dođe kao esencija političkog delovanja Tome i Vučića. Smešna je i gospođa, koja je u drugom planu, Brki takoreći, „čuva leđa“ i jednako je uporna u nameri da se popne gore dok je stepenice stalno u tome ometaju. Međutim, ima u ovom snimku i element tragedije, jer naša politička scena uvek ima i mračniju stranu. Ljudi koji su došli na miting jesu Srbija koja je bez posla, bez zuba, bez nade i bez znanja. Mnogi ljudi iz gradića i sela van Beograda ne umeju da koriste pokretne stepenice, a danas je, podsećam, 2011. godina i era kompjutera. Ova ranoprolećna tuga nije za ruganje, sve dok ne pomisli da je najbolja zato što je najupornija u svojim zabludama. Moja baba je govorila: nije sramota da ne znaš, sramota je kad nećeš da naučiš nego teraš pogrešno.
Sve u svemu, izgledalo je kao da vladajuća koalicija u predizbornoj kampanji beleži bod.
Međutim, nije bilo potrebno mnogo vremena da se rezultat poravna. U Nišu je pre nekoliko dana održana izložba fotografija u čast ubijenog Zorana Đinđića. Opet snimak sa Jutjuba apsolutni hit. Prvo funkcioner održi govor, onda je tu voditeljka koja najavi omladinu DS-a sa Palilule (deo Niša ko ne zna) i pojavi se Slađa! Ona se picnula, ima tremu i zapne tokom jednog citata Zorana Đinđića. Posle aplauza i zbunjene Slađe, dođe Dalibor, on nešto zbrza, ima ceduljicu za podsetnik za one dve i po rečenice i eto opet Slađe. Ona uspe iz drugog navrata i pri odlasku izvede neviđenu piruetu sa padom na pozadinu. Dva minuta nepodeljene pažnje, apsolutni hit! Šta je ovde smešno? Normalno, od štafete naovamo, uvek su me iritirali ti omladinci što su znali šta je rekao Tito, pa šta je reko Lenjin, pa šta je rek’o Sloba, pa Gadafi, pa Mao. To se uvek završi padom. Međutim, nije mi smešno kada se od Đinđića i njegovog dela stvara kult, a to se uvek pojača u doba godišnjice njegove pogibije. Nije potrebno da neko nosi njegove slike ko one babe na Ušću što su nosile Slobine i pevale „sviđa mi se ova stvar!“ Nije potrebno da neko dobije partijski zadatak da papagajski deklamuje Zoranove citate i njima podštapa nedostatak sopstvenih ideja. Nije to neki savremeni Gorski vijenac pa da ga učite unazad ili na esperantu. Nije smešno ni što je Slađa pala, da izvinete, na dupe, nadam se da nije podbila trticu. Siguran sam da je sad mnogi lajkuju na Fejsu. Iznad ovog spota kao da sam video onaj Đinđićev osmeh, pomalo mangupski.
Na kraju, kad pomenusmo Njegoša, ove nedelje (neđelje) je u Crnoj Gori održana premijera novih glasova. Niko ih još uvek nije izgovorio, bili su napisani u reklami za „Premijerov sat“. To je najava za otvoreni studio, obraćanje gledaocima, a upotrebljen je novi glas „Šj“. „Šjutra u xy časova – na programu je ‘Premijerov sat’. Ne znam kad će na red doći ono drugo slovo „dz“ i kakve će prirode biti ta emisija. Predlažem „Premijerov brundzin“ jer je to jedina reč koju poznajem sa datim slovom. Ah, krhko je moje znanje.
Eto, Jutjub je uz Fejsbuk postao moćno političko oružje, što je posledica panarapske revolucije na severu Afrike. Posle Hrvatske, najavljeni su antivladini protesti i u Crnoj Gori, učesnici se pozivaju putem društvenih mreža, a u medije je ušao izraz „fejsbukovci„. Pa, ko lajkuje, nek izvoli…
