Majmun Miće Popovića na izložbi skulptura i slika "Odiseja 2024" Jelene Božović Đorđević i Stefana Stankovića Perića, kao umetnički odgovor na sadašnjost
Aktuelna priča o egzistencijalizmu, strastima i bizarnostima današnjeg društva objedinjena je u zajedničkoj izložba skulptura i slika Jelene Božović Đorđević i Stefana Stankovića Perića „Odiseja 2024“, u Kući Kralja Petra u Beogradu.
Izložba nije njihova imaginacija, no umetnički odgovor na laž, nasilje i sve ono čime smo okruženi u savremenom svetu, u kome je čak i umetnost relativizovana, na šta upućuje i naziv izložbe. Taj kritički glas umetnika prema društvenoj stvarnosti, interpretiran je serijom od 18 slika i 8 skulptura.
Likovni kritičar Maja Živanović navodi da svi radovi izložbe za lajt motiv imaju majmuna – arhetipski simbol lukavosti i pokvarenosti, ali i urbane kulture i subkulture, kao i opšte društvene dekadencije. On je metafora devijantnog društva koje ništa „ne vidi, ne čuje i ne govori“.
Motiv majmuna je svojevrsni omaž delima sa sličnom tematikom Miće Popovića.
Skulpture Jelene Božović Đorđević su gipsani patinirani majmuni koji dominiraju prostorom crnim, srebrnim i metalik kolorima, sa „igračkama“ (najčešćim) u vidu pištolja i bokserskih rukavica, ali i zanimljivim poigravanjima sa simbolikom jajeta, kao i motivom kičastog balon-psa.
Njene skulpture su izrazito ekspresivne – zbog emocionalnog stanja ili pokreta portretisanih – od melanholije i inertnosti, do pakosti i cinizma. Na taj način pokazuju gramzivu prirodu primitivizma u iskonskom obliku.
Prikaz stvarnosti Stefana Stankovića Perića je jednostavniji, sa jakim akcentom na moć društvenih mreža. Kompleksnost u jednostavnosti. Tako bi u jednoj rečenici, mogli da se osvrnemo na naizgled naivne i banalne sekvence sa njegovih akrilnih slika, u kojima kolo vode majmuni u delikatnoj korespodenciji, apostrofirane mimike, predstavljeni u grupama ili individualno.
Izložba se otvara 18. decembra
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Fest remake u februaru, uvođenje umetničkih direktora festivala, pravednija raspodela budžeta, neke su od najava za 2026. sekretarke za kulturu Beograda Jelene Medaković
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
