Možda ne brinemo dovoljno o sebi, kaže za „Vreme“ Ana Đurić Konstrakta. Govori o stvarima o kojima je pevala u hitu koji je zaludeo Evropu – recimo da je hrana u Beogradu skuplja nego u Berlinu ili kakav kvalitet života je moguć sa malenim srpskim penzijama
„Možda je problem u tome što smo kao društvo nezreli, neorganizovani i ne brinemo sami o sebi“, kaže na početku razgovora za „Vreme“ Ana Đurić Konstrakta.
„Ne mogu da dobijem uput u domu zdravlja za, recimo, gastroenterologa za dete jer nema termina. Nema, sem za ekstremno teške slučajeve. Više i ne pomišljam da idem u dom zdravlja, idem pravo u privatnu kliniku, a njih ima na svakom ćošku. A mi svi plaćamo zdravstveno. I nema svako para za privatnu kliniku“, priča ona u intervjuu za broj koji je na kioscima od ovog četvrtka (11. april).
„Mogla bih da nabrajam“
Kaže da je hrana, bar u Beogradu, skuplja nego u Veneciji ili Berlinu. „Prosečna plata nije kao u Berlinu. Stanarina u odnosu na prosečnu platu je u nekoj neodrživoj ili jedva održivoj razmeri, bar za ljude iz moje okoline.“
„Moj otac ima penziju od 45.000 dinara. Koji je kvalitet i sadržaj života za 45 hiljada mesečno? Uzmimo u obzir i privatne lekare kad zagusti. Uzmimo u obzir da mnogi penzioneri imaju i manja primanja. To su osnovne stvari, a mogla bih da nabrajam“, dodaje Ana Đurić.
Za „Vreme“ je govorila o svojoj muzici, pokušaju da time nešto kaže, o počecima, popularnosti i povezivanju sa publikom.
Ceo intervju pročitajte u štampanom izdanju „Vremena“ koje je na kioscima ili se pretplatite na digitalno izdanje.
Reflektor je regionalni festival društveno angažovanog pozorišnog izraza, , prestavlja pet predstava o temama rata i mira, odgovarajući na pitanje da li nam je Dejtonski sporazum doneo mir
Ovogodišnji Dan Narodnog pozorišta se obeležava kao ni jedan prethodni, bez umetnika na sceni i publike u gledalištu - kažu umetnici. Pa šta – kaže Uprava njihovog pozorišta. Skupština svih Srba u rasejanju im poručuje: sa kulturom izlazimo pred istoriju
Zaposleni u Republičkom i Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture odbijaju da se povinuju zahtevima leks specijalisa i izbrišu kompleks Generalštaba iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara Republike Srbije, iako im se preti otkazima. Osim baštine brane i integritet svojih institucija i svoju struku
SNS traži da se područje obuhvaćeno leks specijalisom proširi do Slavije i da se status kulturnog dobra ukine sa još 15 objekata među kojima su Amam kneza Miloša, Vaznesenjska crkva, Jugoslovensko dramsko pozorište, Studentski kulturni centar, Vlada RS...
„Portret Elizabet Lederer" Gustava Klimta postala je druga najskuplja slika u istoriji i najskuplja među delima moderne umetnosti
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
