Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Možda ne brinemo dovoljno o sebi, kaže za „Vreme“ Ana Đurić Konstrakta. Govori o stvarima o kojima je pevala u hitu koji je zaludeo Evropu – recimo da je hrana u Beogradu skuplja nego u Berlinu ili kakav kvalitet života je moguć sa malenim srpskim penzijama
„Možda je problem u tome što smo kao društvo nezreli, neorganizovani i ne brinemo sami o sebi“, kaže na početku razgovora za „Vreme“ Ana Đurić Konstrakta.
„Ne mogu da dobijem uput u domu zdravlja za, recimo, gastroenterologa za dete jer nema termina. Nema, sem za ekstremno teške slučajeve. Više i ne pomišljam da idem u dom zdravlja, idem pravo u privatnu kliniku, a njih ima na svakom ćošku. A mi svi plaćamo zdravstveno. I nema svako para za privatnu kliniku“, priča ona u intervjuu za broj koji je na kioscima od ovog četvrtka (11. april).
„Mogla bih da nabrajam“
Kaže da je hrana, bar u Beogradu, skuplja nego u Veneciji ili Berlinu. „Prosečna plata nije kao u Berlinu. Stanarina u odnosu na prosečnu platu je u nekoj neodrživoj ili jedva održivoj razmeri, bar za ljude iz moje okoline.“
„Moj otac ima penziju od 45.000 dinara. Koji je kvalitet i sadržaj života za 45 hiljada mesečno? Uzmimo u obzir i privatne lekare kad zagusti. Uzmimo u obzir da mnogi penzioneri imaju i manja primanja. To su osnovne stvari, a mogla bih da nabrajam“, dodaje Ana Đurić.
Za „Vreme“ je govorila o svojoj muzici, pokušaju da time nešto kaže, o počecima, popularnosti i povezivanju sa publikom.
Ceo intervju pročitajte u štampanom izdanju „Vremena“ koje je na kioscima ili se pretplatite na digitalno izdanje.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve