„Možda je problem u tome što smo kao društvo nezreli, neorganizovani i ne brinemo sami o sebi“, kaže na početku razgovora za „Vreme“ Ana Đurić Konstrakta.
„Ne mogu da dobijem uput u domu zdravlja za, recimo, gastroenterologa za dete jer nema termina. Nema, sem za ekstremno teške slučajeve. Više i ne pomišljam da idem u dom zdravlja, idem pravo u privatnu kliniku, a njih ima na svakom ćošku. A mi svi plaćamo zdravstveno. I nema svako para za privatnu kliniku“, priča ona u intervjuu za broj koji je na kioscima od ovog četvrtka (11. april).
„Mogla bih da nabrajam“
Kaže da je hrana, bar u Beogradu, skuplja nego u Veneciji ili Berlinu. „Prosečna plata nije kao u Berlinu. Stanarina u odnosu na prosečnu platu je u nekoj neodrživoj ili jedva održivoj razmeri, bar za ljude iz moje okoline.“
„Moj otac ima penziju od 45.000 dinara. Koji je kvalitet i sadržaj života za 45 hiljada mesečno? Uzmimo u obzir i privatne lekare kad zagusti. Uzmimo u obzir da mnogi penzioneri imaju i manja primanja. To su osnovne stvari, a mogla bih da nabrajam“, dodaje Ana Đurić.
Za „Vreme“ je govorila o svojoj muzici, pokušaju da time nešto kaže, o počecima, popularnosti i povezivanju sa publikom.
Ceo intervju pročitajte u štampanom izdanju „Vremena“ koje je na kioscima ili se pretplatite na digitalno izdanje.