Zbog institucionalnog nemara, zaposleni Udruženja likovnih umetnika nekoliko meseci ne primaju platu. Kako bi im pomogli, umetnici organizuju dobrotvornu akciju „Nije meni ništa. Vidite kako se smejem“
„Nije meni ništa. Vidite kako se smejem“ naslov je dobrotvorne izložbe kojom članovi Udruženja likovnih umetnosti (ULUS) žele da pomognu zaposlenima koji nekoliko meseci unazad nisu primili platu.
Otvaranje je u sredu 27. maja u Galeriji ULUS-a u Knez Mihailovoj, a akcija na čijem programu su i radionica i tribina, trajaće do 30. maja. Članovi ULUS-a će izložiti više od 150 radova, a sav novac od prodaje namenjen je zaposlenima.
Iznuđen korak
U informaciji o ovoj akciji piše da je ovo „iznuđen korak“ koji nije „održiv model funkcionisanja.“ Piše i da se ULUS „nakon punih sto godina postojanja, suočava sa najtežom finansijskom krizom“.
Mirjana Odić, potpredsednica Upravnog odbora ovog Udruženja kaže za „Vreme“ da zaposleni nisu primili plate nekoliko meseci „zbog institucionalnog nemara i nedostatka sredstava“.
Aukcija doniranih radova je već u toku online „i već smo sakupili sredstva za jednu platu“, kaže Mirjana Odić.
Desilo se najbolje
„Ono najbolje što je moglo da se desi iz ovako teške situacije – desilo se. A to je solidarnost. Svi smo solidarno pokazali zahvalnost kolegama koji rade za nas, predano i požrtvovano. I to je neuništivo“, kaže Mirjana Odić.
Član ULUS-a Vladan Jeremić vizuelni umetnik i kulturolog, smatra da su i umetnici deo kazne koju oseća celokupna srpska kultura. „Pre 106 godina ULUS nije osnovala država, osnovali su ga Branislav Nušić i intelektualci, posle Drugog svetskog rata održali su ga umetnici. Borci, pre svih Moša Pijade i Kun, posle toga je ULUS živelo s više ili manje podrške, ali nikada nije bilo ovako kao što je sad, u vreme sadašnje postavke Ministarstva kulture.“
Vladan Jeremić kaže da je „pre tri godine Bijenale mladih dobilo milion dinara, a sada od Sekretarijata za kulturu – ništa! Mislim da je tu komentar suvišan“.
Podseća da je ULUS najstarije umetničko udruženje u Srbiji, da ima 2500 članova i mnogo izložbi i programa tokom godine. „U decembru smo učestvovali na Bijenalu u Pekingu, organizovali smo izložbu u prostoru na 1200 kvadratnih metara – bila je to najveća izložba naše savremene umetnosti. Učestvovalo je 19 umetnika sa više od 50 radova“, navodi Jeremić samo jedan od mnogih međunarodnih uspeha Udruženja.
„Svi naši programi su rezultat entuzijazma i volonterizma“, kaže.
Navodi da su za dobrotvornu izložbu „mnogi poznati umetnici darivali svoje radove“, kao i da je rad Tanje Ostojić, koja upravo ima retrospektivnu izložbu u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, prodat online istog dana kad je i postavljen“.
Pismo povodom konkursa
„To je još jedan dokaz da nije istina da ljudima nije do umetnosti, kao i da su dobrotvorne akcije osuđene na neuspeh“, kaže Vladan Jeremić, uz napomenu da je nikad teža situacija koja je kulturi nametnuta, ujedno i izuzetno podsticajna.
Pre pet dana ULUS je javnim pismom reagovao na rezultate konkursa Sekretarijata grada za finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi, u kome između ostalog piše i ovo:
„Ove godine, na konkursu Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, ULUS-u je za godišnje programe u oba izložbena prostora dodeljeno svega 830.000 dinara – iznos koji nije dovoljan ni za osnovno održavanje programa, niti prostora, a kamoli za razvoj i očuvanje institucije od nacionalnog značaja, kakav bi po svojoj prirodi trebalo da bude ULUS u svakom normalno uređenom društvu.
Naznačavamo da ULUS-ov projekat Bijenale mladih na ovom konkursu nije ni razmatran, dodeljeno je 0 dinara za podsticanje umetnosti i stvaralaštva mladih, što dovoljno govori o nakaradnom kriterijumu raspodele sredstava.
Projekat ULUS-ove Baze vizuelnih umetnika, koji je od nacionalnog značaja da se dalje razvija i održava, takođe nisu dodeljena sredstva, kao ni vajarskoj koloniji Kalemegdansko drvo, koja se godinama uspešno realizuje u samom okruženju UP “Cvijeta Zuzorić”. Sve to nam ukazuje na nedostatak procedura i ozbiljnu manjkavost standarda pri dodeljivanju sredstava na ovom konkursu.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
“Bolje vreme će doći i to je naša izabrana odluka, ali mi nemamo luksuz da to vreme čekamo. Moramo neprekidno da ga pozivamo i to je Reflektor u Srboleku. Adresa na koju pozivamo bolje vreme da dođe, da se upoznamo. Ako mu se dopadnemo, možda i ostane”
Umetnost ne može da postoji bez konteksta, ona mora da komunicira sa vremenom u kome nastaje. Odavno nije dovoljno da umetnik sedi u nekom ateljeu, u kuli od slonovače i pravi nekakve forme, već je potrebno da umetnik ipak bude javni govornik, da promoviše izvesne vrednosti, vrednosni sistem koji je vezan za humanizam. Kroz umetnički jezik, naravno – mi nismo političari, ali umetnost svakako nikad nije bila apolitična, ona je oduvek imala svoj politički aspekt
Za mene je najbitnije da se uvek bavim stvarima koje volim, koje me zanimaju. Mislim da je to jako velika privilegija, naročito ako tome dodam i stalna putovanja, turneje i zanimljive ljude koje srećem. Naravno, sve to ima svoju cenu. Živim skromno, ali slobodno
Minja Bogavac, direktorka „Reflektor teatra“, za novi broj „Vremena“ priča o progonu tog angažovanog pozorišta i kako su rešili da naprave svoj prostor
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
