Različita ideološka tumačenja istorije koja se prelamaju i kroz svojevrsnu borbu oko spomeničkog nasleđa, katkad stvaraju sliku "užarene" Srbije koja se nije mnogo odmakla od partizansko-četničkog raskola. Tumačeći prirodu podela u našem društvu, Olga Manojlović-Pintar, naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, za "Vreme" objašnjava šta je suština aktuelnih razilaženja
„Danas je pitanje podela u Srbiji pitanje prihvatanja novog ideološkog koncepta ujedinjene Evrope, odnosno njegovog odbijanja. Ta dilema je ležala u osnovi brojnih političkih sukobljavanja u Srbiji od XIX veka. Iz kog aspekta je ona danas aktuelna? Prihvatiti Evropu danas znači osuditi fašizam, antisemitizam, rasizam, ksenofobiju, homofobiju. Problem je u činjenici da je kod nas još nejasno šta ovi pojmovi znače. Svako ko osobe odredi kroz njihovu nacionalnu ili seksualnu pripadnost, a zatim nazove njihovim ličnim imenom jeste šovinista i homofob, svako ko opravdava zločin jeste saučesnik u zločinu. Upravo je jedan spomenik najsnažnija vizualizacija nove ideologije Evrope – spomenik ubijenim Jevrejima Evrope u Berlinu. Kroz osudu holokausta ovaj spomenik je dao identitet novog evropskog zajedništva.
„U društvu koje nema jasno prepoznatljive simbole zajedništva koji daju identitet većini članova, uvek je moguće očekivati produkciju novih tradicija i pokušaje iznalaženja novih simbola. Zato je i moguće da danas po Srbiji imate akcije podizanja spomenika ljudima koji nemaju ništa zajedničko. Jedino zajedničko je činjenica da i jedni i drugi imaju svoje sledbenike i poštovaoce, čija je potreba da u javnom prostoru iskažu svoje stavove. Problem je, međutim, u činjenici što je potpuno nejasno koju verziju prošlosti podržava vlast u našoj zemlji. Zvanični stavovi su potrebni, nužni rekla bih, kako bi društvo moglo da razume novouspostavljene okvire u kojima se kreće, da vrednuje prošlost i konsekventno sadašnjost. Za to je potrebna jasna distinkcija dobrih i loših momaka, potrebno je uspostaviti set pravila oko kojih postoji konsenzus i za koje se društvo obavezuje da će ih poštovati. Čini se da vlast još nema hrabrosti da jasno odredi ta pravila. Štaviše svojim kunktatorskim ponašanjem ona samo pojačava nepoverenje građana u državu i njene institucije.“
„U Beogradu je krajem prošle godine, posle dva neuspela pokušaja, usvojena ideja po kojoj bi trebalo realizovati spomen-obeležje žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990. do 1999. godine. Mnogo je nejasnog u ovom nazivu. Najpre, o kojim žrtvama rata je reč, kojim braniocima otadžbine se spomenik podiže? Najzad, koji je to rat trajao 1990. godine? Žiri i učesnici konkursa bili su ljudi iz naše sredine. Nije pozvan niko iz bivše Jugoslavije (ili je možda pozvan, ali je odbio učešće), niko iz Evrope. Pitanje ratnih žrtava je ključno pitanje svakog društva i stoga je izgradnja spomenika zapravo jedan od načina da se društvo uvede u dijalog o ratovima, žrtvama i zločincima, a ne da se svedenim parkovskim rešenjem Savskog trga, zatvori tema ratova devedesetih koja istinski kod nas još nije ni otvorena.“
…i Vuk
SAVSKI TRG: Rad studenata arhitekture Jelene Pančevac i Žarka Uzelca, koji je u decembru 2006. pobedio na konkursu za idejno rešenje spomen-obeležja žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990. do 1999. godine
Upozorenjem nadležnima da zidanje podzemne garaže na Svetosavskom platou ugrožava pet miliona bibliotečke građe, zaposleni u Narodnoj biblioteci Srbije obeležili su 193.rođendan ove jedinstvene ustanove u državi
Najnoviji konkurs Ministarstva kulture za otkup knjiga obuhvata izdanja koja su objavljena prošle i ove godine, iako budžet za tu namenu nije udvostručen. Takođe, smeju da konkurišu samo knjige na ćirilici
"Vreme" saznaje da, kao i Fest, i ovogodišnji Martovski festival neće moći da se održi u zakazanom terminu. Razlog je isti: Skupština grada nije obavila svoj deo posla
Učestvovati na Pesmi za Evroviziju i javno, na nacionalnom programu, pokazati svoj stav kao znak protesta, rizikovati da će tvoja pesma zbog toga dobiti manje glasova, kao i da ćeš sutra snositi posledice na poslu, možda je čak i jači gest nego odustati
“Veliki Danilo Kiš jednom je prigodom napisao kako ne želi živjeti u miru sa čitavim svijetom, već sa samim sobom, a to je negdje okvirno i moja deviza, s tim da bih ja još samo nadodao kako bi se vjerojatno već odavno predao da imam kome. Shodno tomu, da li će crkveni mehanizam na ovim prostorima postati nešto više od križarskog pohoda na slobodu duha, te da li će političke strukture ovdje biti ikad više nešto drugo od, načelno, kriminalnih, mene ne opterećuje odviše, ali sam siguran da doprinositi njihovu porazu, svaki dan u svakom pogledu, i te kako ima smisla – mišlju i djelima”
Zašto su đački zvižduci najjezivije svedočanstvo, a nazivanje studenata „srpskim ustašama“ – nisu. I zbog čega Vučić i Diodik posle „Jači smo od sudbine“ u duetu pevaju „Mir, brate, mir“ uzdajući se milost stranaca
„Češljanje“ nevladinih organizacija je obračun sa kritičarima režima. Da nije, tužilac bi prvo pokucao na vrata Ane Brnabić koja je bila udarna igla USAID-a. Ovi koje „češljaju“ su za Anu treća liga
Mlad i pametan svet pokuljao je na ulice i sa sobom poneo duhovitost. Humor je važan za oslobađanje od straha, ali ne samo to – on je supstancijalno politički
Intervju: Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva
Sloboda se već desila Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
