Sto godina od rođenja Lazara Vozarevića, Galerija u Sremskoj Mitrovici koja nosi ime ovog velikog slikara, obeležava zajedničkim izložbama sa galerijama u Zrenjaninu, Beogradu u Novom Sadu
Sto godina od rođenja Lazara Vozarevića, jednog od najznačajnijih predstavnika srpskog i jugoslovenskog modernog slikarstva, Galerija u Sremskoj Mitrovici koja nosi njegovo ime obeležava zajedničkim izložbama sa galerijama u gradovima koji su bili značajni u umetnikovom životu.
Tako je početkom februara u Salonu Savremene galerije u Zrenjaninu pokazan izbor od 25 Vozarevićevih radova iz kolekcija koje predstavljaju njegovo stvaralaštvo koje se kretalo u okvirima enformela i postenformela.
Zatim je u junu održana izložba u Salonu Muzeja grada Beograda na kojoj je prikazano 50 Vozarevićevih radova iz zbirki Galerije i tog Muzeja.
Treća zajednička izložba otvorena je 12. septembra u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu.
Galerija Matice srpske ugostila je celokupnu kolekciju Galerije „Lazar Vozarević“, 79 njegovih dela. Osim ovog legata, na izložbi su i dela iz kolekcije Galerije Matice srpske, kao i pet ilustracija Pabla Pikasa iz Narodnog muzeja Srbije i jedno Pikasovo delo iz Ambasade Francuske u Beogradu.
Izložena dela čine najpotpuniji pregled svih Vozarevićevih stvaralačkih faza od kako se ranih pedesetih pojavio na umetničkoj sceni do poslednjih radova iz 1968. godine.
Autorke izložbe su Marija Vuruna, direktorka Galerije „Lazar Vozarević“, Ivana Rastović i Ivana Janjić, kustoskinje Galerije Matice srpske.
One ističu da je Lazar Vozarević likovni izraz gradio u živoj i dinamičnoj kulturnoj sceni pedesetih godina reagujući na društveno-političke i umetničke okolnosti.
U potrazi za savremenim likovnim jezikom, umetnik se oslanjao na dva ključna izvora inspiracije – delo Pabla Pikasa i bogatstvo vizantijske umetnosti. Zatim je usledila kratkotrajna faza enformela, u kojoj je Vozarević kroz neslikarske materijale istraživao mogućnosti novog izraza. Poslednju, postenformel fazu karakterišu slike-reljefi geometrizovanih kompozicija snažnog kolorita i duboke duhovne simbolike. Autentična promišljanja o savremenoj slici i odnos prema srednjovekovnom nasleđu čine opus Lazara Vozarevića jednim od najznačajnijih i najprepoznatljivijih ostvarenja srpskog modernizma.
Izložba će moći da se poseti do 31. januara 2026. godine.
Nova sekretarka kulture Grada Beograda Jelena Medaković, najavljuje promene atmosfere u kulturi ove „ove nezgodne godine“, i smatra da treba pomoći Bitefu i Festu da ostanu veliki festivali
Sa smanjenim budžetom za 25 odsto, bez konkursa Grada i Ministarstva kulture, Udruženje primenjenih umetnika ULUPUDS i njegova galerija „Singidunum“ su na ivici opstanka. „Solidarnost. Umetnost nije sama“ naziv je izložbe kojom pokušavaju da izađu iz krize
Posle zaposlenih u Narodnom pozorištu, i šest filmskih udruženja zahtevaju da ministar Selaković podnese ostavku. Poslali su mu pismo sa tri pitanja
Istorijska godina Bitef festivala, u kojoj se odlučuje njegova sudbina, bliži se kraju. Već sad je jasno zašto je došlo do najveće krize ovog evropski važnog festivala, i ko je njen autor
Secesijsku vilu Šmit pod zaštitom zakona srušio je njen novi vlasnik Dušan Vajagić kako bi izgradio stanove. Pitanje je za koga je trebalo srušiti kulturno nasleđe, ako se zna da je Vrbas između dva popisa izgubio 13% stanovnika
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
