Najnovija vest o Maji Herman Sekulić glasi da je ova književnica, odlukom žirija međunarodne Akademije etike sa sedištem u Indiji, predložena za Nobelovu nagradu
Njena biografija, bibliografija i međunarodna priznanja, temeljno podržavaju ovu odluku. Doktorat iz Prinstona, zvanje teoretičarke književnosti, pesnikinja, spisateljica, esejistkinja, prevoditeljka, putopisac, autorka knjiga o Tesli, Džojsu i digitalnoj revoluciji (njeni se radovi koriste kao udžbenici i u SAD i kod nas), autorka jedinstvenih portreta Nobelovaca, književnika… kako sve ovo obuhvatiti jednom reči i odrediti njen poziv?
Zapravo, dovoljno je samo njeno ime. Teško je pronaći sličan opus, ali posebnu bliskost s jednom autorkom pokazuje Maja Herman Sekulić u knjizi Skice za portrete, u kojoj razgovara sa šesnaest velikana pera, a posebnu pažnju posvećuje delu svoje poznanice, američke književne ikone Suzan Sontag. One dele zadivljujući opseg znanja od istorije i geopolitike, preko filozofije, do istorije umetnosti…
Potraga za njenim delima vodi u svetske antologije, 30 knjiga poezije i proze prevedenih na 27 jezika. Ona je jedina naša književnica kojoj su za života izdata Izabrana dela (“Zavod za udžbenike” i “Službeni glasnik”), u svetu je ovenčana nagradama, pohvalama i počastima koje je teško nabrojati. Jedna je od “50 nezaboravnih žena Evrope” i dobitnica međunarodne nagrade za mir “Nelson Mandela”, koja joj je nedavno dodeljna u Rimu na Papskom univerzitetu. Ova autorka, sva je prilika, nastoji da svojim prebogatim opusom obuhvati neuhvatljivo: duh vremena.
Najnovija knjiga Maje Herman Sekulić, poslednji, šesti tom objavljen 2024. u okviru Izabranih dela, U potrazi za Lolitom ili slike kojih nema, žanrovski je možda najsloženije, multidimenzionalno delo ove autorke koje se snažno opire klasičnim definicijama, ali je, po rečima njenih urednika i kritičara, pre svega “veliki roman srpske književnosti”. To delo nam istovremeno vraća uzbuđenje koje se nosi iz akademskih slušaonica i sećanje na poetske prakse koje su nas formirale, susrećemo u njemu Nabokova i Kjubrika, a opisi njenog ličnog Njujorka spadaju među najlepše posvete tom gradu koji i sam postaje lik ove fikcije. Autobiografski momenti boravka u “Lolitalendu” u kojem se oglašavaju slatke ptice mladosti, začinjeni su detaljima iz njenog detinjstva provedenog u visokointelektualnoj, multinacionalnoj sredini, stiču se složena iskustva, uči se slobodan let. Autorka, između ostalog, govori o autorima koji su je formirali, o Margaret Diras i njenom Ljubavniku, na primer.
Ova priča je istinski dragulj u kruni njenog stvaralaštva, postmoderno tkanje između fikcije, memoarske, esejistike, analitičke i epistolarne proze.
Zašto u Hrvatskoj snimaju filmove poput „Svadbe“ a u Srbiji filmove poput „Dare“, i zašto publika u obe države više voli „Svadbu“. Za deset dana videlo ga je blizu 380.000 gledalaca
Prva ovogodišnja premijera „Puls teatra“ iz Lazarevca „Ale i bauci“ predstavlja slovenska mitska bića kao ugrožena, a ne bića kojima se zastrašuju deca
„Sinjajevinu smo doneli u Ameriku”, rekla je protagonistkinja dokumentarnog filma „Planina“ koji je upravo pobedio na Sandens festivalu
Koncertno izvođenje opere za decu „Deca Bestragije“ Lazara Đorđevića, koja priča o zajedništvu, predstavlja mlade autore i izvođače, i dokazuje da je opera živa i savremena muzička forma
Na Beograd film festivalu su i Sodebergovi „Kristoferi“, kao film iznenađenja. „Uživajte u magiji dok je još ima“, poruka je publici na otvaranju ovog prvog beogradskog filmskog festivala
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
