Najnovija vest o Maji Herman Sekulić glasi da je ova književnica, odlukom žirija međunarodne Akademije etike sa sedištem u Indiji, predložena za Nobelovu nagradu
Njena biografija, bibliografija i međunarodna priznanja, temeljno podržavaju ovu odluku. Doktorat iz Prinstona, zvanje teoretičarke književnosti, pesnikinja, spisateljica, esejistkinja, prevoditeljka, putopisac, autorka knjiga o Tesli, Džojsu i digitalnoj revoluciji (njeni se radovi koriste kao udžbenici i u SAD i kod nas), autorka jedinstvenih portreta Nobelovaca, književnika… kako sve ovo obuhvatiti jednom reči i odrediti njen poziv?
Zapravo, dovoljno je samo njeno ime. Teško je pronaći sličan opus, ali posebnu bliskost s jednom autorkom pokazuje Maja Herman Sekulić u knjizi Skice za portrete, u kojoj razgovara sa šesnaest velikana pera, a posebnu pažnju posvećuje delu svoje poznanice, američke književne ikone Suzan Sontag. One dele zadivljujući opseg znanja od istorije i geopolitike, preko filozofije, do istorije umetnosti…
Potraga za njenim delima vodi u svetske antologije, 30 knjiga poezije i proze prevedenih na 27 jezika. Ona je jedina naša književnica kojoj su za života izdata Izabrana dela (“Zavod za udžbenike” i “Službeni glasnik”), u svetu je ovenčana nagradama, pohvalama i počastima koje je teško nabrojati. Jedna je od “50 nezaboravnih žena Evrope” i dobitnica međunarodne nagrade za mir “Nelson Mandela”, koja joj je nedavno dodeljna u Rimu na Papskom univerzitetu. Ova autorka, sva je prilika, nastoji da svojim prebogatim opusom obuhvati neuhvatljivo: duh vremena.
Najnovija knjiga Maje Herman Sekulić, poslednji, šesti tom objavljen 2024. u okviru Izabranih dela, U potrazi za Lolitom ili slike kojih nema, žanrovski je možda najsloženije, multidimenzionalno delo ove autorke koje se snažno opire klasičnim definicijama, ali je, po rečima njenih urednika i kritičara, pre svega “veliki roman srpske književnosti”. To delo nam istovremeno vraća uzbuđenje koje se nosi iz akademskih slušaonica i sećanje na poetske prakse koje su nas formirale, susrećemo u njemu Nabokova i Kjubrika, a opisi njenog ličnog Njujorka spadaju među najlepše posvete tom gradu koji i sam postaje lik ove fikcije. Autobiografski momenti boravka u “Lolitalendu” u kojem se oglašavaju slatke ptice mladosti, začinjeni su detaljima iz njenog detinjstva provedenog u visokointelektualnoj, multinacionalnoj sredini, stiču se složena iskustva, uči se slobodan let. Autorka, između ostalog, govori o autorima koji su je formirali, o Margaret Diras i njenom Ljubavniku, na primer.
Ova priča je istinski dragulj u kruni njenog stvaralaštva, postmoderno tkanje između fikcije, memoarske, esejistike, analitičke i epistolarne proze.
Pokušaj Gorana Vasića, v. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, da neovlašćeno iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara izbriše Generalštab nije uspeo
Počeo je decembar, a rezultati 16 konkursa za projekte u kulturi nisu objavljeni, mada je trebalo još krajem marta. Oni koji stvaraju kulturu, odavno su prestali da ih očekuju
U Beogradskom dramskom opet gostuju pozorišta iz šest glavnih jugoslovenskih gradova članova Putujućeg festivala Regionalne unije teatara, govore svojim jezicima, i – razumeju se
Na konkursu Ministarstva kulture koji je realizovan u neuobičajeno kratkom roku, izabran je Predrag Đaković iz Praga da Srbiju predstavlja na Bijenalu umetnosti u Veneciji projektom „Preko golgote do vaskrsa“
Pred početak „Nušićevih dana“ u Smederevu, Narodnom pozorištu i „Ateljeu 212“ javljeno je da njihove predstave neće učestvovati, iako su bile pozvane. Zvaničan razlog je promena koncepcije, a nezvanični se naslućuje
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
