Najnovija vest o Maji Herman Sekulić glasi da je ova književnica, odlukom žirija međunarodne Akademije etike sa sedištem u Indiji, predložena za Nobelovu nagradu
Njena biografija, bibliografija i međunarodna priznanja, temeljno podržavaju ovu odluku. Doktorat iz Prinstona, zvanje teoretičarke književnosti, pesnikinja, spisateljica, esejistkinja, prevoditeljka, putopisac, autorka knjiga o Tesli, Džojsu i digitalnoj revoluciji (njeni se radovi koriste kao udžbenici i u SAD i kod nas), autorka jedinstvenih portreta Nobelovaca, književnika… kako sve ovo obuhvatiti jednom reči i odrediti njen poziv?
Zapravo, dovoljno je samo njeno ime. Teško je pronaći sličan opus, ali posebnu bliskost s jednom autorkom pokazuje Maja Herman Sekulić u knjizi Skice za portrete, u kojoj razgovara sa šesnaest velikana pera, a posebnu pažnju posvećuje delu svoje poznanice, američke književne ikone Suzan Sontag. One dele zadivljujući opseg znanja od istorije i geopolitike, preko filozofije, do istorije umetnosti…
Potraga za njenim delima vodi u svetske antologije, 30 knjiga poezije i proze prevedenih na 27 jezika. Ona je jedina naša književnica kojoj su za života izdata Izabrana dela (“Zavod za udžbenike” i “Službeni glasnik”), u svetu je ovenčana nagradama, pohvalama i počastima koje je teško nabrojati. Jedna je od “50 nezaboravnih žena Evrope” i dobitnica međunarodne nagrade za mir “Nelson Mandela”, koja joj je nedavno dodeljna u Rimu na Papskom univerzitetu. Ova autorka, sva je prilika, nastoji da svojim prebogatim opusom obuhvati neuhvatljivo: duh vremena.
Najnovija knjiga Maje Herman Sekulić, poslednji, šesti tom objavljen 2024. u okviru Izabranih dela, U potrazi za Lolitom ili slike kojih nema, žanrovski je možda najsloženije, multidimenzionalno delo ove autorke koje se snažno opire klasičnim definicijama, ali je, po rečima njenih urednika i kritičara, pre svega “veliki roman srpske književnosti”. To delo nam istovremeno vraća uzbuđenje koje se nosi iz akademskih slušaonica i sećanje na poetske prakse koje su nas formirale, susrećemo u njemu Nabokova i Kjubrika, a opisi njenog ličnog Njujorka spadaju među najlepše posvete tom gradu koji i sam postaje lik ove fikcije. Autobiografski momenti boravka u “Lolitalendu” u kojem se oglašavaju slatke ptice mladosti, začinjeni su detaljima iz njenog detinjstva provedenog u visokointelektualnoj, multinacionalnoj sredini, stiču se složena iskustva, uči se slobodan let. Autorka, između ostalog, govori o autorima koji su je formirali, o Margaret Diras i njenom Ljubavniku, na primer.
Ova priča je istinski dragulj u kruni njenog stvaralaštva, postmoderno tkanje između fikcije, memoarske, esejistike, analitičke i epistolarne proze.
Dragan Jeličić, selektor Festa kaže da je program ovog festivala koji će biti u oktobru završen, dok će četiri filma tokom dvodnevnog Fest intra u februaru biti najava tog tek 53. a ne 55. Festa kao što bi trebalo da bude, da nije bilo „nedopustive pauze“ od dve i po godine
O istoj temi, o problemima savremene kinematografije, država je organizovala skup na Zlatiboru, a struka u Beogradu. Jasno je zašto nisu mogli zajedno
Posle osam dana i 43 filma iz najnovije svetske produkcije, završen je prvi Beograd film festival sa više od 20.000 gledalaca
Grad Niš je za ovu godinu odvojio rekordnih 8 odsto, država mu zida Narodni muzej i Galeriju savremene umetnosti, najavljuju se razni programi...Zašto baš sad
Uhapšeni su osumnjičeni za krađu slike „Uspenje“ Zdravka Vučinića
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
