U Boru su u toku 15. „Dani knjige“. Gosti i razgovori sa njima, izložbe, ali i bibliotekari koji osmišljavaju raznovrstan i prijemčljiv program, razlog su popularnosti ove manifestacije
U Boru, u Narodnoj biblioteci, od 21. maja do 13. juna traju „Dani knjige“. Ovo im je petnaesta godina.
Violeta Stojmenović bibliotekarka, kaže za „Vreme“ da su „Dani knjige“ zamenili sajam knjiga koji je borska biblioteka organizovala 20 godina.
„Od sajma se definitivno odustalo 2009. jer je interesovanje za kupovinu knjiga gotovo nestalo, što zbog osiromašenja i iseljavanja sugrađana nakon neuspelih privatizacija bivšeg RT Bora, što zbog sve manjeg interesovanja za knjigu i čitanje uopšte i sve većeg razilaženja između ukusa preostalih pasioniranih čitalaca i onoga što se na štandovima izdavača promovisalo kao dobra i značajna književnost, a i zbog tranzicionih turbulencija i reorganizacija u polju izdavaštva, zabrane zapošljavanja novih radnika itd“, kaže Violeta Stojmenović.
U skladu sa mogućnostima
Manifestacija obuhvata desetak programa, među kojima je obavezno bar jedno druženje s piscem za decu.
Violeta Stojmenović kaže da su „programi za decu, razume se, i najposećeniji jer se organizuju u saradnji s osnovnim školama i/ili vrtićima, a naši autori za decu uglavnom umeju da svoja gostovanja osmisle kao veoma dinamična, zabavna i inspirativna dešavanja. Posle takvih programa zaista se dešava da se veći broj dece prvi put učlani u biblioteku (što je, inače, besplatno) ili zainteresuje za nešto novo.“
Priča da se „ostali programi planiraju u skladu s finansijskim mogućnostima i idejama bibliotekara o tome šta je u datom trenutku iz nekog razloga vredno i zanimljivo za predstavljanje u vidu predavanja, izložbe ili, najčešće, razgovora i kako bi predstavljanje određene knjige ili autora/autorke trebalo da izgleda.“
Napominje da „popularnost, odnosno statistički merljiva čitanost nije kriterijum, naročito ne primarni“, te da se ne zanemaruju interesovanja korisnika biblioteke, koje bibliotekari povremeno u vezi s tim i anketiraju.
„Ideja je da se u oblastima ili u vezi sa temama i pitanjima koje ljude interesuju ponude programi koji bi se njima bavili iz nedovoljno poznate ili kritičke perspektive, a ne da se linijom manjeg otpora prosto izlazi u susret nekakvim potrebama, koje su ionako u vlasti tržišta, marketinga i medija.“
Mala sredina
Tako su ove godine pozvali „ličnosti koje su publici relativno dobro poznate, takoreći tražene, da govore i razgovaraju o knjigama koje nisu u vezi s razlozima njihove medijske vidljivosti. Nije reč isključivo o književnosti. Teme i naslovi iz oblasti istorije, psihologije, društvenih nauka, umetnosti, a poslednjih godina i stripa takođe su obavezan deo manifestacije, kao i izdavaštvo neprofitnih, kulturnih ili naučnoistraživačkih ustanova.“
Da je lako praviti manifestaciju raznovrsnog programa u maloj sredini – nije, ali se uspeva. U Boru, kaže Stojmenović, „odavno više nema ni organizacija ni pojedinaca dovoljno kompetentnih i s dovoljno materijalnih i nematerijalnih sredstava da se u aktuelnim uslovima bave podizanjem interesovanja za kulturu uopšte.“
Uspešnost „Dana knjige“ zavisi „i od volje bibliotekara da se u nedostatku PR službe bave njihovim najavljivanjem i beskrajnim informisanjem sugrađana, i od njihove veštine vođenja razgovora s autorima i publikom i od spoljašnjih okolnosti, koje ne vredi ni nabrajati.“
Najvažnije
Manifestacija se finansira isključivo iz lokalnog budžeta, kao redovna aktivnost biblioteke. Taj budžet je zavistan, kaže Violeta Stojmenović, „od industrije koja je s dolaskom tzv. stranih investitora prokopala put do profita. Stoga su nešto veće i naše mogućnosti, svakako ne proporcionalno rastu ulaganja u daleko vidljivije, mada ne i trajnije gradske atrakcije.“
„Dani knjige“ su rado posećena gradska manifestacija – što je u celoj priči najvažnije. Dešava se, kaže Violeta Stojmenović, da pozitivne reakcije daleko nadilaze broj posetilaca, i najavljuje da će biblioteka češće nego do sad, uz saglasnost gostiju, programe ili prenositi ili snimati za naknadno objavljivanje.
Ministarstvo kulture odbilo je da izdvoji 120.000 dinara za podršku programu Nišvila posvećenom Šabanu Bajramoviću. Prethodno je Selakovićevo ministarstvo ostavilo bez dinara i Nišvil džez festival iako je među 10 najboljih džez festivala u Evropi. Da li u Srbiji ima mesta samo za „srpsku“ muziku
Pred premijeru, Sektor protivpožarne zaštite Narodnog pozorišta tražio je od scenografa predstave „Gospođa Olga“ da zameni trsku iz scenografije, mada prethodnih dana nije nikom smetala
Na licitaciji, po početnoj ceni u visini jednog većeg stana, prodat je dvorac porodice Dunđerski firmi u vlasništvu Maje Buhe. Država je imala pravo preče kupovine
U današnjem svetu ne pitamo više šta je istinito, već koji narativ nam omogućava da izdržimo krizu, strah, neizvesnost. Film ”Bugonija” taj pomak ne objašnjava, ne opravdava i ne kritikuje sa distance – on ga registruje iznutra
Početna cena po kojoj će biti licitiran dvorac Sokolac porodice Dunđerski sa okolnim objektima i imanjem je 325.000 evra. Država nije zainteresovana da ga kupi
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
