U Boru su u toku 15. „Dani knjige“. Gosti i razgovori sa njima, izložbe, ali i bibliotekari koji osmišljavaju raznovrstan i prijemčljiv program, razlog su popularnosti ove manifestacije
U Boru, u Narodnoj biblioteci, od 21. maja do 13. juna traju „Dani knjige“. Ovo im je petnaesta godina.
Violeta Stojmenović bibliotekarka, kaže za „Vreme“ da su „Dani knjige“ zamenili sajam knjiga koji je borska biblioteka organizovala 20 godina.
„Od sajma se definitivno odustalo 2009. jer je interesovanje za kupovinu knjiga gotovo nestalo, što zbog osiromašenja i iseljavanja sugrađana nakon neuspelih privatizacija bivšeg RT Bora, što zbog sve manjeg interesovanja za knjigu i čitanje uopšte i sve većeg razilaženja između ukusa preostalih pasioniranih čitalaca i onoga što se na štandovima izdavača promovisalo kao dobra i značajna književnost, a i zbog tranzicionih turbulencija i reorganizacija u polju izdavaštva, zabrane zapošljavanja novih radnika itd“, kaže Violeta Stojmenović.
U skladu sa mogućnostima
Manifestacija obuhvata desetak programa, među kojima je obavezno bar jedno druženje s piscem za decu.
Violeta Stojmenović kaže da su „programi za decu, razume se, i najposećeniji jer se organizuju u saradnji s osnovnim školama i/ili vrtićima, a naši autori za decu uglavnom umeju da svoja gostovanja osmisle kao veoma dinamična, zabavna i inspirativna dešavanja. Posle takvih programa zaista se dešava da se veći broj dece prvi put učlani u biblioteku (što je, inače, besplatno) ili zainteresuje za nešto novo.“
Priča da se „ostali programi planiraju u skladu s finansijskim mogućnostima i idejama bibliotekara o tome šta je u datom trenutku iz nekog razloga vredno i zanimljivo za predstavljanje u vidu predavanja, izložbe ili, najčešće, razgovora i kako bi predstavljanje određene knjige ili autora/autorke trebalo da izgleda.“
Napominje da „popularnost, odnosno statistički merljiva čitanost nije kriterijum, naročito ne primarni“, te da se ne zanemaruju interesovanja korisnika biblioteke, koje bibliotekari povremeno u vezi s tim i anketiraju.
„Ideja je da se u oblastima ili u vezi sa temama i pitanjima koje ljude interesuju ponude programi koji bi se njima bavili iz nedovoljno poznate ili kritičke perspektive, a ne da se linijom manjeg otpora prosto izlazi u susret nekakvim potrebama, koje su ionako u vlasti tržišta, marketinga i medija.“
Mala sredina
Tako su ove godine pozvali „ličnosti koje su publici relativno dobro poznate, takoreći tražene, da govore i razgovaraju o knjigama koje nisu u vezi s razlozima njihove medijske vidljivosti. Nije reč isključivo o književnosti. Teme i naslovi iz oblasti istorije, psihologije, društvenih nauka, umetnosti, a poslednjih godina i stripa takođe su obavezan deo manifestacije, kao i izdavaštvo neprofitnih, kulturnih ili naučnoistraživačkih ustanova.“
Da je lako praviti manifestaciju raznovrsnog programa u maloj sredini – nije, ali se uspeva. U Boru, kaže Stojmenović, „odavno više nema ni organizacija ni pojedinaca dovoljno kompetentnih i s dovoljno materijalnih i nematerijalnih sredstava da se u aktuelnim uslovima bave podizanjem interesovanja za kulturu uopšte.“
Uspešnost „Dana knjige“ zavisi „i od volje bibliotekara da se u nedostatku PR službe bave njihovim najavljivanjem i beskrajnim informisanjem sugrađana, i od njihove veštine vođenja razgovora s autorima i publikom i od spoljašnjih okolnosti, koje ne vredi ni nabrajati.“
Najvažnije
Manifestacija se finansira isključivo iz lokalnog budžeta, kao redovna aktivnost biblioteke. Taj budžet je zavistan, kaže Violeta Stojmenović, „od industrije koja je s dolaskom tzv. stranih investitora prokopala put do profita. Stoga su nešto veće i naše mogućnosti, svakako ne proporcionalno rastu ulaganja u daleko vidljivije, mada ne i trajnije gradske atrakcije.“
„Dani knjige“ su rado posećena gradska manifestacija – što je u celoj priči najvažnije. Dešava se, kaže Violeta Stojmenović, da pozitivne reakcije daleko nadilaze broj posetilaca, i najavljuje da će biblioteka češće nego do sad, uz saglasnost gostiju, programe ili prenositi ili snimati za naknadno objavljivanje.
Vajfertova pivara u Pančevu uvrštena je na listu sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi za 2026. godinu – šansa da se ovaj kulturni spomenik iz 18. veka neće urušiti
Na nedavnoj premijeri predstave „Samci“ u "Gaveli" u Zagrebu, koju su po jednočinkama Gordana Mihića postavili Bogdan Diklić i Nina Kleflin, otkriveno je da u "Kerempuhu" već 28 godina igraju predstavu po istim tim Mihićevim jednočinkama, samo se zove "Pljuska" i potpisao ju je Nenad Stazić bivši potpredsednik Sabora
Rebalansom budžeta grada Beograda za ovu godinu smanjen je budžet za kulturu za 18 odsto. Gradska sekretarka za kulturu kaže da ustanove to neće osetiti
U jeziku su naše pojedinačne svijesti, u jeziku je sve moje (i tvoje!) ja. Nas samih izvan jezika nema, ili nas ima na onoj razini na kojoj ima virusa i bakterija. Nisam, nažalost, religiozan, ili to nisam do one mjere koja bi mi pružila utjehu, ali bih, recimo, mogao povjerovati da je jezik Bog. Dakle, ne da je jezik od Boga, nego da je baš Bog
Autoput zločina, scenario i režija Bert Lejton, uloge Kris Hemsvort, Hale Beri, Mark Rafalo i Beri Kigan Je l’ ovo čudo radi?, režija Bredli Kuper, uloge Vil Arnet i Lora Dern
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
