Jedna od najboljih TV reklama koje ovih dana gledam na različitim kanalima jeste spot za Halo oglase. Retko se desi da slogan nekog spota pogodi srž proizvoda, ili preciznije – komentar potrošača na pomen istog. „Nema šta nema„, kratko, jasno i poznato. Na stranu duhovita izvedba koja obuhvata čitav jedan univerzum, na granici sive ekonomije. Zato je poslednjih desetak godina, najtačniju sliku društva, ekonomije i stanja duha (kako se to kaže) zamišljeni stranac mogao dobiti čitajući ovu zbirku ponude i potražnje. Ono što se valjalo, menjalo, uvaljivalo i nudilo, kao i ono što se očajnički tražilo. Konstantan je manjak stambenog prostora, bilo da kupujete ili iznajmljujete, ali zato je erotska ponuda sve bogatija. U seriji TV spotova ovaj fenomen je eufemistički nagovešten kroz reklamu za mrežaste čarapice i dve razgolićene devojčice, koje sa barskih stolica mašu nožicama.
Na kraju, sve dospe u „Oglase“, evo uverite se sami.
Sigurno ste naleteli na reklame za agencije koje u Srbiji organizuju venčanja. Luksuz se podrazumeva, ali u emisiji „Tri tačke“ na Studiju B, videli smo da zahtevi postaju sve komplikovaniji. Nije dovoljna limuzina, već se pojavljuju cepelini, vatrometi, mašine za dim, dok je klasična pucnjava pomalo passé. Uz dovoljno novca, agencije će bar na jedan dan učiniti Beograd glamuroznijim nego inače i ispuniti san neke udavače. Sutra će svanuti novi dan pa ćete u oglasima da tražite očuvana polovna kolica za bebu.
Na TV B92 emitovan je film Glave dole, ruke na leđa koji govori o logorima za hrvatske zarobljenike. Potresna priča autorke Danice Vučinić ostala je bez komentara naše vojske, jer tamo smatraju da je za ovakva preispitivanja još uvek rano. Ipak, u svoj ovoj tragediji, bljesnuo je trenutak ljudskosti kada smo videli priču o jednom goblenu, koji je Hrvatica pronašla, posle rata u kući jedne srpske izbeglice – i dobila nazad svoj goblen i novu prijateljicu. Bez lažne patetike, ova priča o napuštanju svoje kuće i tragediji rata i izbeglištva, koja se može završiti ako ne pomirenjem, a onda ljudskim saosećanjem. Goblen je, kao što znamo deo „Oglasa“ posvećen ručnom radu, odmah uz zbirke značaka, salveta, maraka ili novčića. Ipak postoji ono što se zove – pošteni nalazač!
Posebno su u Srbiji zanimljivi oglasi za naše originalne izume, koji će vam za male pare život učiniti lakšim. Najčešće su to, gle čuda, zaštitne brave za automobile, peći za paprike, ili čajevi za mršavljenje. Na televiziji Stankom sam gledao emisiju o originalnoj metodi porodične terapije – Porodični bukvar. Tu se familija kreativno vaspitava, utvrđuju se obaveze i prava članova, sve lepo odglumljeno, a najveća harmonija se postiže (koliko sam shvatio), kad svi zajedno zapevaju. Melodija je svima poznata (Đurđevdan), a tekst je malo komplikovaniji, pa nam treba pesmarica. Na prvi pogled, složio bih se sa gospodinom Gutovićem, ne može da šteti, ali nisam siguran koliko pomaže. Trenutno smišljam odgovarajuću numeru za vlastitu porodicu, a malo se prisećam i detinjstva kad nismo imali radio u kolima pa smo na putovanjima đuture pevali da se tati šoferu ne prispava. Jeste da nismo pevali Đurđevdan, već tadašnje hitove Splitskog ili Opatijskog festivala, jer putovalo se na more, ali valjda mogu i sevdalinke, dosta su poučni tekstovi.
Čini mi se da je najviše reakcija protekle nedelje izazvalo pojavljivanje Svetlane Ražnatović u emisiji „Kulturni nokaut“ na TV B92. Tema je bila novi bukvar i reforma školstva. Ovo je inače prvo značajnije pojavljivanje Cece, nakon pritvaranja. Lično, nemam problem sa divama naše estrade, a Cecin lik je izuzetno intrigantan i sigurno privlači gledaoce na određeni kanal. Moj problem je vezan za zanatski deo emisije. Akteri bi, koliko shvatam, određeni fenomen trebalo da osvetle iz različitih uglova. Ceca bi onda u takvoj podeli igrala ulogu samohrane majke školske dece. U filmskoj priči, to bi verovatno imalo efekta, ali u ovoj emisiji Ceca je temu izvukla iz fokusa pažnje. Tako smo umesto neophodne debate (ili boks meča stavovima) koju novi bukvar zaslužuje, zbog interesantnih novina, grafičkih rešenja i polemika u javnosti, dobili polemiku o Ceci i kanalu B92. Time se neobično važna tema (zarad pretpostavljene gledanosti) diskredituje, a polemika dobija nivo čaršijskog rekla-kazala. Ceca o mnogim fenomenima može da govori sa stanovišta bogatog iskustva, ali je ovde u suštini zloupotrebljena, tako da dolazimo do paradoksa da ovde branim Cecu od nje same. To je svakako trenutak kada ozbiljan pisac mora da završi svoj tekst.
